Srbija Vesti

Kad vidite cene hrane u Srbiji i inostranstvu ne bude vam dobro

supermarket-korpa

Cene hrane u svetu u prethodnih godinu dana, prema indeksu cena hrane koji obračunava Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO) povećane su za čak 28 odsto.

Kako piše Danas, poskupelo je skoro sve, a najviše žitarice, pšenica, kukuruz, ali i mleko, meso, ulje i šećer.

Cene hrane, pored goriva, u Srbiji su i oterale inflaciju na 7,9 odsto (u decembru u odnosu na decembar 2020. godine), u Evropi samo iza Letonije i Estonije.

U evrozoni međugodišnja inflacija u decembru dostigla je pet odsto što je najviše od kada postoji evro, poslednjih 20 godina.

Međutim, ono što razlikuje EU, posebno zemlje evrozone i Srbije, jeste različita potrošačka korpa, pa i efekat inflacije.

Naime, u potrošačkoj korpi evrozone hrana i piće učestvuju sa 21,7 odsto, a u Srbiji 31,4 odsto. Kada se dodaju alkoholno piće i duvan, skoro 40 odsto prosečne potrošačke korpe odlazi na ove proizvode.

S druge strane, hrana u Srbiji je prethodnih godinu dana znatno više poskupela nego u evrozoni.

Dok je kod nas u decembru rast cena hrane iznosio 12,4 odsto u evrozoni svega 3,2 odsto, gde je rast cena sveže hrane bio 4,7 odsto, a procesirane hrane, alkohola i duvana 3,2 odsto.

Dakle bezmalo tri puta je više poskupela hrana u Srbiji, u kojoj ona čini mnogo veći procenat potrošnje domaćinstava, nego u EU.

Prema podacima Zavoda za statistiku za decembar u odnosu na isti mesec prethodne godine, najviše su poskupeli povrće za 22,4 odsto i ulje za 21 odsto.

Natprosečno poskupljenje imali su i meso 14,3 odsto i hleb i žitarice 11,2 odsto. I sve druge namirnice su poskupele u proseku između šest i deset odsto.

Ako i nismo imali visok standard, ranije se bar moglo jesti jeftinije nego u razvijenim evropskim zemljama, ali ta razlika se ubrzano smanjuje, mnogo brže nego što se smanjuje razlika u standardu.

Prema poslednjim podacima Eurostata, doduše za 2020. godinu, cene hrane u Srbiji bile su oko 17 odsto niže od proseka EU, otprilike na nivou Mađarske i oko 20 odsto ispod cena u Nemačkoj. Prosečna potrošnja domaćinstava bila je na svega oko 58 odsto potrošnje domaćinstva EU, a duplo manja od prosečnog nemačkog domaćinstva.

Kolika je razlika bila u prošloj godini saznaćemo krajem ove, ali je „Danas“ napravio malo poređenje cena nekih namirnica u našim supermarketima sa sličnim prodavnicama u Nemačkoj i Mađarskoj.

Treba reći da je teško porediti cene, jer kako objašnjava Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, čak i u radnjama istog lanca u jednoj zemlji se cene razlikuju.

– Mi smo odustali od pravljenja potrošačke korpe jer je teško naći neku prosečnu cenu i porediti ih, jer su tu akcije, različite cene između lanaca, pa čak i u okviru jednog trgovinskog lanca. Ono što nama deluje je da trgovci koriste globalno poskupljenje životnih namirnica da povećaju cene i tako nadoknade gubitke koje su imali u pandemiji. Nažalost, mislim da kod nas još cene nisu posledica ponude i tražnje, jer kada pogledate cene nekih proizvoda ovde i u inostranstvu, ne bude vam dobro. A kamoli još da računamo i razlike u platama – ocenjuje Papović.

Dakle, prema istraživanju koje je uradio „Danas“ cene većine proizvoda su u Srbiji manje nego u Nemačkoj, ali ne mnogo, uz neke teško razumljive izuzetke kao što su brašno ili ulje koji su mnogo jeftiniji u Nemačkoj nego kod nas.

S druge strane, cene u mađarskim supermarketima su mahom niže nego u našim.

Tako je cena drugotrajnog mleka (1,5 odsto mm) u Srbiji 1,27 evra, u Nemačkoj 1,3 evra, a u Mađarskoj jedan evro.

Cena jaja 10 komada je u Srbiji 1,35 evra, u Nemačkoj tri evra, a u Mađarskoj 1,33 evra. Brašno tip 400 u Srbiji košta 0,7 evra, u Nemačkoj je 0,45 evra, dok je u Mađarskoj jedan evro.

Kilogram šećera u Srbiji košta 0,76 evra, u Nemačkoj 0,79, a u Mađarskoj takođe 0,79 evra. Litar suncokretovog ulja u Srbiji je 1,7 evra, u Nemačkoj 1,3 evra, dok je u Mađarskoj 1,9 evra.

Prosečna neto plata u Nemačkoj je oko 2.950 evra, u Mađarskoj 860 evra, a u Srbiji 588 evra.

Agroekonomista Vojislav Stanković manji rast cena hrane u EU nego u Srbiji pripisuje mnogo većim subvencijama države proizvođačima hrane.

– Pored toga tražnja u EU je stabilna, pa proizvođači imaju manje razloga za povećanje cena. Međutim, veliki deo našeg rasta cena hrane je posledica visokih cena na međunarodnom tržištu. Ovo pokazuje činjenica da smo u prošloj godini (za 11 meseci) smanjili fizički obim izvoza hrane za 8,5 odsto, a vrednost izvoza je povećana za 21 odsto. To pokazuje da su svetske cene mnogo više nego domaće i to se najviše odnosi na žitarice čiji se fizički obim izvoza znatno smanjio u odnosu na 2020. zbog suše, nego izvoz prerađene hrane – objašnjava Stanković.

On upozorava i da bi se situacija sa visokim cenama hrane mogla nastaviti jer sada farmeri nemaju dovoljno azotnog đubriva za prihranu pšenice, a njegova cena je skoro učetvorostručena u odnosu na prošlu godinu.

– Ako se visoka inflacija nastavi, biće značajno smanjena kupovna moć svih društvenih slojeva osim najbogatijih. U Srbiji hrana učestvuje sa 37 odsto u potrošnji, dok je u industrijskim zemljama to tri puta manje – upozorava Stanković dodajući da će država morati da poradi na ozbiljnim socijalnim merama, umesto predizbornog deljenja para.

Cene namirnica u Srbiji ostaju zamrznute još 90 dana

Luftika

komentar

Klikni da objaviš komentar

  • koja jaja u nemackoj kostaju 3 eura????mozda BIO ali „obicna“ su od 0,95 do 1,29 e za 10 komada.

OGLAS

36 Shares
Share via
Copy link