Magazin

Marko je izračunao koliko će ga koštati studiranje u Srbiji, a koliko u inostranstvu: “Više nećete imati nijednog studenta ovde”

studenti
Foto: Filip Krainčanić / Nova.rs

Zbog najave pojedinih fakulteta u Srbiji da će od naredne akademske godine povećati cenu školarina, studenti i brucoši prolaze kroz pakao.

Najveći udar po džepu osetiće studenti Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i njihovi roditelji, pošto je Uprava fakulteta odlučila da školarinu na prvoj godini poveća za 60.000 dinara, tačnije sa 240.000 na 300.000 dinara.

Marko Janjić iz Smederevske Palanke je četvrta godina arhitektonske tehničke škole i sve do juče govorio je da će upisati arhitekturu u Beogradu. Ipak, predomislio se u poslednjem trenutku – rešio je da studira “Univerzitet of Pavia” u Paviji u severnoj Italiji, čija je cena školarine od 1.000 do 1.500 evra po godini, piše Nova.rs.

– Studiranje traje pet godina, univerzitet se nalazi u top 10 italijanskih univerziteta prema rangiranjima na svetskim listama, a nudi preko 3.000 stipendija za studente, tako da se nadam da ću ‘ubosti nešto’. Iskreno, nisam razmišljao o studiranju u inostranstvu, ali se sama prilika ukazala kada je Uprava Arhitektonskog fakulteta enormno podigla cenu školarine, priča Marko.

– Kada su mu moji roditelji rekli šta planiram da studiram, moj stric, koji živi u Italiji 30 godina, predložio je da dođem kod njih i da tamo upišem fakultet. Rekoh, hvala, ali ne bih. Međutim, kad su najavili povećanje školarina i to ne samo na Arhitekturi nego i na drugim fakultetima širom Srbije, rekao sam ‘Odoh ja kod strica’. (…) A vi dižite cene studiranja u Srbiji, samo nastavite, pa nećete imati više nijednog studenta ovde, kaže taj razočarani srednjoškolac.

Za sada je 27 fakulteta najavilo povećanje školarina za narednu akademsku godinu. Na Univerzitetu u Beogradu cene povećava 14 fakulteta, na Novosadskom univerzitetu pet, u Nišu su korekcije školarina najavila dva fakulteta, dok je u Kragujevcu nove cene najavilo šest fakulteta.

Posle Arhitekture koji je najviše podigao cenu studiranja, za 50 odsto veće školarine čekaju i brucoše Mašinskog fakulteta koji su do sada plaćali 72.000 dinara, dok će sada cene biti 108.000 dinara.

Novi cenovnik školarina dao je i Saobraćajni fakultet sa 108.000 na 130.000 dinara, a paprene školarine čekaju i samofinansirajuće studente na najatraktivnijem smeru ETF-a (softversko inženjerstvo) koje su povećane sa 243.500 na 282.000 dinara, dok je na smeru elektrotehnika i računatrstvo školarina otišla sa 108.000 na 126.000 dinara.

Da su se novim cenovnicima školarina fakulteti u Beogradu skoro pa izjednačili sa školarinama državnih fakulteta u, na primer, Italiji, Nemačkoj, Austriji, potvrđuju iz Ino edukacije koja se bavi posredovanjem između mladih u Srbiji i obrazovnih ustanova u inostranstvu.

Direktorka za upis studija u Ino Edukaciji, Tijana Đurković, kaže da među našim studentima, već godinama najveće interesovanje vlada za Italiju, Austriju i Nemačku u kojima školarina po godini studija na državnim fakultetima obično ne prelazi 2800 evra.

– Ako uporedimo ove zemlje i njihove državne fakultete, školarina po godini studija obično ne prelazi 2800 evra. Dobar primer za to je Italija koja je ujedno i broj 1 destinacija za naše studente, gde je prosečna godišnja školarina na državnom fakultetu oko 2600 evra, a govorimo o visokorangiranim fakultetima kao što su ‘University of Pavia’, ‘University of Padova’, ‘Politecnico di Milano’, ‘Ca Foscari University’ i ‘IUAV’ univerzitet u Veneciji, kaže Tijana.

– Na sve to studenti imaju pravo da konkurišu za stipendije na osnovu dosadašnjeg akademskog useha ili na osnovu finansijske situacije porodice i dobiju značajno umanjenje, dodaje.

Objašnjava da, kada se govori o Austriji i Nemačkoj, neretko se dešava da su studije čak besplatne na državnim fakultetima, uz manje takse po semestru.

– Nemačka i Austrija su uvek bili jedna od opcija za odlazak na studije i čest izbor studentima tehničkih nauka. Za studije u Sloveniji već godinama su dostupne besplatne studije za naše državljane, s tim da treba obratiti pažnju da studenti studiraju na slovenačkom jeziku, ističe direktorka iz Ino edukacije.

Ona napominje da se sa trenutnom ekonomskom situacijom i cenom stanova u Beogradu, studentima nudi jedinstvena prilika da studiraju i žive po sličnim cenama kao kod nas.

– A pritom da dobiju kvalitetnije obrazovanje, nauče jezik i steknu veštine koje će im pomoći u daljem profesionalnom razvoju. S tim u vezi, Ino Edukacija stoji na raspolaganju za detaljnije informisanje, predlog opcija studija i poršku na putu upisa studija u inostranstvu.

Školarine na državnim univerzitetima u Austriji i Nemačkoj danas su između 1.500 do 3.000 evra. Kako ističu iz Ino edukacije, puno studenata se šalje na studiranje u Italiju, na državne univerzitete.

– Kvalitet stidija je bolji i bolje su rangirani univerziteti. Danas se 50 do 60 odsto studenata koji studidiraju u inostranstvu vraća u Srbiju. Svi oni oni imaju bolje startne pozicije u traženju posla nego neko do je studirao ovde, bolje govore jezik, imaju bolje konekcije, kažu iz te organizacije.

Dok je na srpskim univerzitetima pravilo da se stranim studentima napravi dva ili tri puta veća školarina od standardne, u Italiji je upravo suprotno. Italija već dvadeset godina ima politiku privlačenja studenata sa Balkana stipendijama i studijama na engleskom jeziku.

Prema njihovim rečima, oko 15.000 ljudi godišnje odlazi iz Srbije na školovanje u neku stranu zemlju, dok se u zemlju vrati između 50 i 60 odsto studenata.

– Ima mnogo naših građana koji imaju hrvatski, mađarski ili neki drugi pasoš, pa odlaze kao građani Evropske unije. U Rusiju, recimo, ode15 studenata godišnje, dok Italija dodeljuje veliki broj stipendija. Mnogo studenata odlazi na studije u Sloveniju, gde su studije besplatne, mada se neki programi na engleskom jeziku plaćaju. Kao i u svetu, biznis i ekonomija su ono za šta su naši studenti najviše zainteresovani. S tim se najlakše kasnije zapošljava, pokreće neki biznis. Onda ide psihologija, političke nauke, kao i u Srbiji.

Sa druge strane, kako ističu, Srbija postaje „incoming“ destinacija. Sve više je stranih studenata koji odlučuju da ostanu.

– Najviše dolaze iz Severne Afrike – Egipat, Maroko, Libija. Dobiti srpsku boravišnu vizu nije lako. Procena je da će Srbija u sledećih10 godina biti zemlja u koju studenti dolaze više i to je normalno. Sve uspešne zemlje imaju mnogo studenata koji odlaze negde, ali i dolaze. Dobro je da imamo mobilnost u oba pravca.

Značajno raste broj onih koji se posle diplomiranja vraćaju u Srbiju.

– Mislim da se vrati oko 50, 60 odsto ljudi, što je globalni prosek. Ustvari, ti ljudi koji idu da se školuju u inostranstvu, veliki broj se vrati i pokreće ovde neke biznise, rade u međunarodnim kompanijama. Važno je da imamo cirkularne migracije, da ljudi odlaze i dolaze, kažu.

Osim Slovenije, studije su besplatne i u Skandinaviji, ako student ima EU pasoš, a u Holandiji će umesto 15 hiljada evra evropski građanin platiti jednu ili dve hiljade evra po godini.

Najviše interesovanja za Italiju

Na sajtu koji se bavi studijama u inostranstvu, studenti dele iskustva sa studija širom sveta i prenose utiske da se u Italiji često iznenade da im tamo za troškove života ne treba znatno više novca nego u Beogradu.

Tome pomaže i pogodnost da u Evropskoj uniji studenti imaju pravo na rad 20 sati nedeljno, te mnogi mladi svoj budžet dopune sa nekoliko stotina evra mesečno koje zarade od studentskih poslova.

Mađarska je donedavno bila destinacija uglavnom za studente mađarske nacionalne manjine iz Vojvodine, međutim sada tamo na studije idu iz svih delova Srbije. Ova zemlja takođe ima niže školarine za inostrane studente od Srbije, te godina na čuvenom univerzitetu Corvinus u Budimpešti iznosi 2.000 evra, a studenti mogu da biraju između više od trideset programa na engleskom jeziku.

Studiranje u mnogim zemljama neretko je jeftinije nego u Srbiji, iako je standard ovih država daleko bolji od našeg.

U nastavku je pregled prosečnih plata u zemljama u Evropi, kao i poređenje sa Srbijom.

Prosečna plata

Austrija 2.521 evro
Holandija 2.187 evra
Nemačka 2.288 evra
Italija 2.475 evra
Slovenija 2.159 evra

Srbija 717 evra

Izvor: Nova.rs

Novosadski studenti stomatologije popravljaju zube za 500 dinara, a sve uz nadzor profesora

Ekipa Luftike

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
34 Shares
Share via
Copy link