Ako nemate barem 1.000 € u šteku, nemojte ni pomišljati da umrete u Srbiji

Zna se da je život u Srbiji postao neverovatno skup, cene su odavno otišle u nebesa, a mnogi pomišljaju da potraže štrik da se obese nakon povratka iz supermarketa i pogleda na paučinu u novčaniku.

Međutim, to nikako nije rešenje, jer je Srbija postala zemlja u kojoj je i odlazak na večni počinak postao basnoslovno skup.

Pored toga što predstavlja strahovit emocionalni i psiholški udarac, smrt članova porodice izaziva kod ljudi i finansijski stres, koji predstavlja ogroman  problem za većinu stanovništva.

Cena sahrane i grobnih mesta i dalje je najskuplja u Beogradu, ne razlikuju se previše ni u Novom Sadu, dok su troškovi drastično jeftiniji u gradovima u unutrašnjosti zemlje.

Najosnoviji troškovi minimum 1.000 evra

U Beogradu je prošle godine na deset najvećih gradskih grobalja koja su u nadležnosti JKP „Pogrebne usluge“ obavljeno više od 18.000 sahrana. Od toga su oko 3.000 bile kremacije, rekli su ranije za Espreso iz JKP „Pogrebne usluge“.

A cena sahrane o kojoj je Espreso i ranije pisao neće vas koštati manje od 1.000 evra i to uključuje samo ono najosnovnije, što se mora.

JKP „Pogrebne usluge“ u svojoj nadležnosti ima deset najvećih prestoničkih grobalja od kojih četiri imaju status „otvorenih“, a to znači da se sahrane mogu obavljati u nova grobna mesta. Tu spadaju Lešće, Orlovača, Nova Bežanija i Zbeg.

Na preostalih šest preminuli se sahranjuju u već postojeće grobnice, pa tako ona imaju status „zatvorenih“.

Prema cenovniku sa sajta JKP „Pogrebne usluge“, prosečni troškovi sahrane koštaju oko 40.000 dinara, a za pogrebnu opremu treba izdvojiti negde oko 50.000 dinara. Ukoliko se radi o novom grobnom mestu tu treba dodati i troškove izgradnje, što je negde oko 20.000 dinara.

Kod sahrane u novo grobno mesto u ukupan iznos ulazi i uplata deset godina zakupa grobnog mesta, što prema važećem cenovniku iznosi 14. 660 dinara. Kada je u pitanju pogrebna oprema, većina se odlučuje za neku srednju opciju.

Imajući u vidu sve navedene elemente, cena prosečne sahrane i kremacije iznosi negde oko 120.000 dinara.

Na troškove sahrane morate dodati i izdatak za hranu i piće

Osoba koja je snosila troškove sahrane, u slučaju korisnika penzije ima pravo na umanjenje troškova, koje utvrđuje Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje. Taj iznos je 46.533 dinara.

Na sve ove troškove treba dodati i izdatak za hranu i piće, koji su u Srbiji nezaobilazni deo ispraćaja pokojnika.

Nakon toga slede i daće za koje opet izdvajamo pozamašnu sumu novca.

Ovo je cenovnik sa sajta JKP „Pogrebne usluge“. Za najjeftiniji sanduk potreno je izdvojiti 29.300 dinara.

Za najjeftini krst potrebno je izdvojiti nešto manje od 3.000 dinara, dok za onaj najskuplji treba izdvojiti blizu 8.000 dinara.

Najjeftinija urna košta otprilike kao i ona najkvalitetniji krst, a najskuplja 43.520 dinara.

Garnitura i pokrov su deo novijeg trenda, pa mnogi izdvajaju dodatne količine novca i za to. A kada su suze u pitanju, tu cene najviše variraju.

U Čačku najskromnija sahrana košta 200 evra

Podsetimo, cena sahrane za nepunih deset godina skočila je čak šest puta.

Međutim, vidne razlike ipak postoje u količini novca koji treba da izdvojite za ispraćaj na onaj svet i po svemu sudeći, bar kad je to u pitanju, isplati se živeti u unutrašnjosti Srbije.

Jer, dok pokojnika u Beogradu ne možete sahraniti bez hiljadu evra, u Čačku vam je potrebno samo dvesta.

– U taj osnovni paket spadaju sanduk, krst, slova na krstu i sveća. Ukoliko se poštuju stari običaji, onda se u sanduk stavljaju i ogledalo, marama i češalj. Cena sanduka se kreće od deset hiljada dinara, a zavisi od materijala od kog je napravljen kao i od njegove masivnosti – rekla je Kristina Nešović, vlasnica pogrebne opreme “Pomen” u Čačku, a prenosi Espreso.

Neki se odlučuju da sahranu isplate za života, na rate

Iako je cena sahrane u unutrašnjosti dosta niža nego u prestonici, ipak može dostići i poprilično visoke cifre, a sve u zavisnosti od platežne moći kupca. Često se može čuti od starijih kako “čuvaju pare za sahranu”, jer svoje potomke ne žele da izlažu velikom trošku, a neki od njih otplate je za života i to na – rate.

– Ovo je izuzetno težak posao i neophodno je pokazati maksimalnu odgovornost, ozbiljnost, profesionalnost, ali i empatiju. Vrlo česti su slučajevi kad pogrebnu opremu dajemo na rate, trudimo se da izađemo u sustret ljudima koji proživljavaju izuzetno teške trenutke. Nekad kad procenimo da je porodica u izuzetno teškoj materijalnoj situaciji naše usluge ne naplaćujemo – kaže Kristina Nešović.

Za one koji ipak žele da na onaj svet odu što kvalitetnije i luksuznije, takođe je ponuda u čačanskim prodavnicama pogrebne opreme izuzetno raznovrsna.

Svakako prednjače ekskluzivno uređeni sarkofazi, čija cena dostiže visinu i od nekoliko hiljada evra, a prema rečima prodavaca u njima se najčešće sahranjuju bogati biznismeni.

Grobno mesto dato na korišćenje ne se može stavljati u pravni promet

Član 22. stav 3, Odluke o upravljanju grobljima, sahranjivanju i pogrebnoj delatnosti na teritoriji Grada Beograda propisuje da se grobno mesto koje je dato na korišćenje ne može stavljati u pravni promet, kao i da će se novčanom kaznom od 20.000,00 dinara kazniti za prekršaj fizičko lice koje postupi protivno odredbama člana 22. stav 3. ove odluke.

Ako nije plaćena naknada, nakon 10 godina može doći do ekshumacije pokojnika

Kakva je procedura ukoliko se ne plaća naknada za zakup grobnog mesta, da li se u tom slučaju isto grobno mesto može ustupiti nekom drugom, da li se vrši ekshumacija?

„U skladu sa pomenutom Odlukom, rok obaveznog počivanja preminulog u grobnom mestu je 10 godina, a nakon ovog perioda, korisnik, porodica, srodnici i druga lica imaju pravo da isti produže, pod uslovom da se grobno mesto uredno održava, kao i da je plaćena naknada za proteklo vreme počivanja.

Posmrtne ostatke iz grobnih mesta kojima je istakao rok obaveznog počivanja a isti nije produžen preduzeće može da prenese u poseban zajednički grob ili grobnicu i odredi drugog korisnika grobnog mesta. O ovome se vodi posebna evidencija, a podaci o prenetim licima se trajno čuvaju“, naveli su i dodali:

„Pre prenosa posmrtnih ostataka, preduzeće je dužno da u pisanoj formi opomene korisnika grobnog mesta da će, ukoliko u roku od 30 dana ne plati pomenutu naknadu i na taj način produži rok počivanja, izvršiti prenos posmrtnih ostataka u poseban zajednički grob ili grobnicu i odrediti drugog korisnika tog grobnog mesta, a nadgrobna obeležja i druge predmete ukloniti bez obaveze njihovog čuvanja.

U slučaju kada se pismena opomena nije mogla uručiti iz bilo kojih razloga, preduzeće je dužno da putem obaveštenja u sredstvima javnog informisanja pozove korisnika grobnog mesta da reguliše status istog, ukazujući na posledice propuštanja“, rekli su iz pomenute ustanove.

Troškovi izgradnje grobnog mesta se odnose na grob i ulaze u cenu prve sahrane u novo grobno mesto, a prema važećem cenovniku JKP „Pogrbne usluge“ iznose 19.500,00 dinara.

Cena godišnjeg zakupa grobnog mesta od 1.024 dinara naviše

Cene zakupljivanja samih grobnica i kaseta za smeštaj kremiranih posmrtnih ostataka zavise od groblja, kapaciteta, vrste kamena i dr.

Naknade za zakup, uređenje i održavanje površine groblja u slučaju grobova i kaseta za smeštaj kremiranih posmrtnih ostataka čine jedinstvenu naknadu koja iznosi: 1.466,00 dinara godišnje za grob, 1.024,00 dinara godišnje za kasetu u kolumbarijumu (kaseta u zidu – za smeštaj dve urne) i 2.065,00 dinara za kasetu u rozarijumu (kaseta na zemlji za smeštaj 4-6 urni).

U slučaju grobnica na godišnjem nivou se plaća zakup koji se se kreće od 1,755.00 do 6.764,00 i naknada za uređenje i održavanje površine groblja, koja iznosi od 1.557,00 do 6.232,00 dinara godišnje (u zavisnosti od veličine grobnice).

Izvor: Espreso