Fabrika na Fruškoj gori godinama zagađuje prirodu bez kazne

Beočinska fabrika cementa „Lafarž“, smeštena u podnožju Fruške gore, samo u promotivnim spotovima sa gradskim i pokrajinskim vlastima učestvuje u projektima za zelenije škole i održivi razvoj, dok u praksi emituje katastrofalno velike količine zagađujućih materija.

Vanredni inspekcijski nadzor potvrdio je zle sumnje Beočinaca, koji se već godinama žale na rad fabrike.

Kako su utvrdili inspektori Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine, „Lafarž“ je nedozvoljene količine zagađujućih materija ispuštao u vazduh i tokom 2018. i 2019. godine.

200 % preko graničnih vrednosti

U izveštajima za 2018. i 2019. godinu navodi se da je cementara emitovala organske materije izražene kao ukupni ugljenik – TOS i hlorovodonik iz rotacione peći, kao i hlorovodonik iz pripreme sirovine, u koncentracijama iznad dozvoljenih graničnih vrednosti emisija.

Takođe, u septembru 2019. godine rotaciona peć cementare ispuštala je hlorovodonik (HCI) u vazduh iznad dozvoljenih graničnih vrednosti emisija. Ukupno 62 puta je srednja polučasovna vrednost prelazila 200 odsto propisane granične vrednosti emisije za ovu zagađujuću materiju.

U oktobru 2019. godine u vazduh su ispuštane praškaste materije, sumpordioksid (ЅO2), fluorovodonik (HF), hlorovodonik (HCI), amonijak (NH3) i azotni oksidi (NOx) iznad dozvoljenih vrednosti.

Ukupno je 847 puta srednja polučasovna vrednost prelazila granične vrednosti za 200 odsto. „Trend“ se nastavio i u novembru 2019. godine kada je granična vrednost ovih zagađivača pređena za 200 odsto ukupno 316 puta, potvrđeno je za 021.rs u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine.

Svim ovim postupcima cementara u Beočinu prekršila je integrisanu dozvolu koju je dobila 2013. godine, a obnovila 2019.

POVEZANO: Smeće koje je pronašla na Fruškoj gori na gospodski način vratila vlasniku

Kako je navedeno u odgovoru nadležnog sekretarijata za 021, konačan nalaz još uvek nije izrađen, jer je postupak još u toku.

„Postupajući inspektor će doneti rešenje kojim će naložiti mere za otklanjanje uočenih nezakonitosti radi ispunjavanja propisanih obaveza u skladu sa Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine i Zakona o zaštiti vazduha. Postupajući inspektori će takođe podneti prijavu nadležnom sudu u skladu sa zakonom“, zaključuje se u odgovoru.

Za 021 iz Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu kažu da, za sada, nije podneta krivična prijava protiv odgovornog lica firme „Lafarž“.

Udruženje građana godinama upozorava na ekološku katastrofu

Udruženje građana „Spasimo Beočin“ već godinama upozorava javnost na ekološku situaciju u kojoj se nalazi opština Beočin. Iz ovog udruženja kažu za 021 da sada očekuju od nadležnih lokalnih, pokrajinskih i republičkih organa da hitno preduzmu mere kako bi se „sprečilo dalje trovanje građana Beočina, odnosno suspendovanje integrisane dozvole“. Takođe zahtevaju i ponovno preispitivanje svih izdatih dozvola što bi rezultiralo prestankom korišćenja alernativnih goriva u proizvodnji cementa.

Kako navode, privatizacijom „Beočinske fabrike cementa“ u opštinu je došla „Lafarž“ korporacija koja je odmah pristupila zameni energenata pod izgovorom racionalizacije, tako da je prirodni gas zamenjen petrol koksom. Potom su, ističu, kao energent uveli otpadne gume da bi, na kraju, počeli da koriste komunalni otpad.

„Najopasnija od mnoštva kancerogenih jedinjenja koja se emituju tokom korišćenja alternativnih goriva, a koje postojeći filteri ne mogu ukloniti, su dioksini i furani. Njihova kancerogenost potvrđena je na nivou od nekoliko mikrograma, a ulaze u lanac ishrane i talože se u svim živim bićima“, upozoravaju u ovom udruženju.

Dodaju i da su „posebna priča“ merne stanice za kvalitet vazduha.

„Od postojeće dve ona u krugu fabrike vode ne radi već godinama, a druga koja je bila u centru Beočina je izmeštena u dvorište osnovne škole veoma blizu visoke zgrade i okružena je krošnjama drveća tako da su njeni rezultati potpuno irelevantni, a i ona meri samo dva parametra“, ocenjuju u ovom udruženju.

Iako u Agenciji za zaštitu životne sredine 021.rs nije dobio odgovor na pitanja o funkcionalnosti mernih stanica u Beočinu, na njihovom sajtu koji evidentira sve aktivne merne stanice u Srbiji dostupna je samo jedna i to „Beočin centar“ stanica.

Prijatelj zelenila, opštine i pokrajine

Kako je navedeno na zvaničnoj internet prezentaciji kompanije, „Lafarž“ je „posvećen poboljšanju rezultata u oblasti zaštite životne sredine, sa ciljem postizanja sveukupne ekološke odgovornosti i učinka“. Tako je, krajem januara ove godine kompanija potpisala protokol o saradnji „za čistije i zelenije škole u Vojvodini“. U ovom projektu ozelenjavanja škola, pored „Lafarža“, učestvuje i pet pokrajinskih sekretarijata, kao i Grad Novi Sad.

U septembru prošle godine, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović pustio je u rad novu tehnološku liniju u fabrici cementa i tom prilikom uručio „Lafaržu“ novu integrisanu dozvolu za sva postrojenja. Tom prilikom je rekao da „od kada je ‘Lafarž’ preuzeo ovu fabriku emisija otrovnog gasa smanjena je za 25 odsto, što je od ogromnog značaja za Frušku goru, ali i za sveukupan razvoj naših najvažnijih privrednih potencijala-razvoja poljoprivrede i proizvodnje zdrave hrane“.

Tokom godina rada u Opštini Beočin kompanija je donirala opštini oko 5,6 miliona evra, a samo prošle godine donacija je iznosila 200 hiljada evra. S obzirom na to da godišnji budžet opštine iznosi oko 520 miliona dinara, može se reći da se godišnje dvadesetina sume u budžet opštine slije upravo iz beočinske cementare.

Sam direktor firme, Dimitrije Knjeginjić, je, prilikom uručenja prošlogodišnje donacije opštini, rekao da bi kompanija „Lafarž“ brzo bila ugašena da nema saradnje sa opštinom.

Navodnu brigu za prirodu kojom se kompanija ponosi u udruženju „Spasimo Beočin“ ocenjuju kao običajan pristup multinacionalnih kompanija, koje preko finansiranja ekoloških kampanja i doniranjem finansijskih sredstava opštini omogućavaju sebi nesmetan rad.

„Imajući u vidu da opština veliki deo prihoda dobija od cementare, preko eko takse i raznih vrsta donacija (a u 2019. godine samo su donacije bile u visini od 200.000 evra) i činjenica da je kompletna opština Beočin zavisna od cementare, preko mnogobrojnih lokalnih preduzeća koja rade za nju, omogućava im da utiču na sve aspekte života u našoj opštini. Takođe predstavnici korporacije participiraju u savetu stranih investitora i to na vodećim pozicijama i samim tim imaju ogroman uticaj na donošenje bitnih zakonskih akata“, objašnjavaju za 021 u ovom ekološkom udruženju.

„Zaustaviti proizvodnju dok se ne reši zagađenje“

Igor Jezdimirović iz Inženjera zaštite životne sredine objašnjava za 021 da privreda u lokalnoj sredini treba da komunicira sa nadležnima, što ne znači da to odmah za sobom povlači i koruptivne mere.

„Vi ako pogledate ‘Lafaržov’ ugovor za preuzimanje beočinske cementare oni su bili dužni da za društvenu odgovornost ulože milione. S druge strane, imali su i obavezu da ulože u zaštitu životne sredine“, kaže Jezdimirović i dodaje da je i sistemski problem to što se često dozvoli da se zagađivaču više isplati da zagađuje nego da uloži u preventivu.

Kako navodi, ovo je primer da sistem može da funkcioniše, jer postoji grupa građana koja ima ekološku svest i koja traži da se ispita potencijalno zagađenje, inspekcija koja izlazi na teren i proverava te navode, mediji koji o tome izveštavaju i potom organi tužilaštva i sudstva koji treba da reaguju.

„Ovo jeste prekršaj i treba da ide na sud. Oni treba pod hitno da zaustave celu proizvodnju dok ne srede pitanje zagađenja. Ne sme da se proizvodi zagađenje iznad dozvoljene koncentracije, pogotovo ne ovaj broj puta i ne ovaj broj dana. Ipak ovo jeste dobar primer u smislu da je inspekcija uradila svoj posao i nadam se da će dalje to sve pozitivno da se završi, prvo tako što će fabrika da smanji te emisije i da ih dovede u red, a s druge strane da budu kažnjeni za prekršaj koji su napravili“, ističe Jezdimirović.

Problem sa zagađenjem životne sredine je taj što je teško utvrditi konkretne efekte na zdravlje ljudi ako nisu akutni, osim ako nije u pitanju ogromna katastrofa kao što je Hirošima ili Černobilj.

„U ovakvim slučajevima dugoročno treba da se utvrđuje i pokazuje da postoji štetan efekat na zdravlje, zato je i utvrđena maksimalno dozvoljena koncentracija, da bismo znali da, kada se ona prekorači, može da se očekuje negativno dejstvo na zdravlje. Uticaj na zdravlje postoji, ali je jako teško dokaziv na pojedinačnom primeru“, zaključuje Jezdimirović.

U beočinskoj cementari nisu do objavljivanja ovog teksta odgovorili na pitanja 021 u vezi sa nalazima pokrajinske inspekcije.

Korporacija (ne)zavidne međunarodne reputacije

Međunarodnoj korporaciji „Lafarge Holcim“ ovo nije prvi put da je povezuju sa ekološkim katastrofama, ali i drugim nezakonitim postupanjima. Naime, kako je 2018. godine pisao Njujork Tajms, ova kompanija optužena je za saučesništvo u zločinima protiv čovečnosti i za finansiranje terorista, uključujući i Islamsku državu, kako bi omogućila nesmetano poslovanje svojih pogona. Ipak, kako je preneo Radio Slobodna Evropa Apelacioni sud u Parizu odbacio je optužbe za „saučesništvo u zločinima protiv čovečnosti“ iznesene protiv francuske kompanije, a proces pokrenut zbog ugovora u Siriji se nastavlja. Apelacioni sud podržao je ostale optužbe protiv korporacije poput finansiranja terorističke organizacije, kršenja embarga i ugrožavanje drugih.

U Meksiku su optuženi da su odgovorni za smrt jedanaestoro farmera koji su se udavili u vodu za koju se sumnjalo da sadrži toksine koje je ispuštala ova fabrika. Usled nedostatka dokaza istraga nije sprovedena do kraja. Ipak, ljudi u meksičkom gradu u blizini kog se ova fabrika nalazi žalili su se na neprijatne mirise koji vode do glavobolja, svraba u očima, kao i upaljenog grla i mučnine. Vodeći ljudi u kompaniji su priznali da je moguće da ove emisije mogu da utiču na zdravlje, ali su naglasili da „nisu toksične“.

U slovenačkom gradu Trbovlje 2015. godine „Lafaržu“ je odbijena dozvola nakon što je otkriveno da ne zadovoljava sve potrebne ekološke propise. Tada je utvrđeno i da je fabrika od 2009. do 2011. spaljivala razne vrste opasnog otpada. Pošto je i posle ukidanja dozvole fabrika nastavila da spaljuje otpad, to je čak dovelo do toga da Evropska unija pokrene postupak protiv Slovenije zbog neuspeha da implementira sistem dozvola koji bi stavio industrijska postrojenja pod strogu kontrolu.

I stanovnici hrvatskog grada Labištine žalili su se zbog upravljanja otpadom i njegovog spaljivanja u cementari „Koromačno“ u vlasništvu ove korporacije, piše Dragana Prica Kovačević.