Sandra Pecić je autorka kulinarskog bloga „Ko to tamo kuva“. Ljubitelji ukusnih jela su se sigurno susreli sa njenim receptima, a Blic Žena nam donosi Sandrinu životnu priču.
Sandra je majka dvoje dece, rođena je i živi u Trsteniku. Godinama je radila u privatnom preduzeću za inženjering koje je osnovala zajedno s mužem.
Školovanje za inženjera nikada nije privela kraju jer je, kako kaže, slučajno požurila da stvori porodicu.
Uvek joj je mnogo bitnije bilo da bude istinski korisna i uključena u sve što se dešava u okviru porodice i firme, da bude stalno prisutna i na neki način nezamenljiva.
Da joj deca kad god požele dođu na posao da pišu domaći ili da zajedno pevaju u industrijske prekidače koji liče na mikrofon, da ih što manje drugi čuvaju, da može da svrati do kuće na putu do banke ili kad god nekome zatreba…
Čari svakodnevnog života
– To su između ostalog čari života u malom gradu, ako zanemarimo nedostatke. Te godine su ma koliko naporne i u nekim momentima bezlične bile, proletele. Odjednom sam shvatila da sve što se desilo nije bilo pogrešno. U to vreme sam napravila blog, ne sluteći da će on na najbolji način da mi obeleži predstojeći period života – priča Sandra.
Ne seća se kada ja zavolela kuvanje i mnogo toga je u životu skuvala u trku i preko volje.
-Pritisci i ograničenost s vremenom su najgori saveznici u kuhinji, ali to je tako dok je čovek mlad, porodica u razvoju, deca (u mom slučaju jedno od dece) koja neće da jedu, posao koji nikad nije dovoljno stabilan.
Kulinarski prapočeci su mi bile palačinke koje sam vredno pekla momku, svom današnjem mužu. Prvo ozbiljno jelo koje sam skuvala su špagete bolonjeze – kaže Sandra.
Ideja za blog
Blog je počela da piše 2012. godine i za to je što se usudila najzaslužnija je njena ćerka Marija.
-Svako ko je počeo ili tek razmišlja o blogovanju zna na šta mislim kad kažem – usudila. Reći ću i jasnije: dilema, nesigurnost, preispitivanje, nesnalaženje, nedostatak podrške i čudni pogledi na reči “blog” i “blogovanje”. I još puno toga što na početku želi da vas spotakne.
Na sreću tu su čitaoci, potpuno nepoznati, a obično jako slični ljudi, koji ti prvo stidljivo, a onda sve jasnije stave do znanja da je sve to što radiš stvarno ok.
Početna ideja nije bila gastro sadržaj, već nešto mnogo šarenije. Nakon svih tih godina došla sam do svog šarenila baš putem hrane i ljubavi prema pisanju.
I eto ga, jedan moj mali trijumf nad sopstvenom nesigurnošću. Instagram je nešto što mi je uz blog trenutno najzanimljivije zbog svoje kratke “sličica i tekst” forme.
„Ko to tamo…“
Do originalnog imena bloga „Ko to tamo“, došla je sasvim slučajno.
– Mislila sam da te prvobitno planirane kategorije bloga budu „Ko to tamo kuva“, „Ko to tamo reciklira“ (za odeljak sa DIY projektima kojih je u početku bilo dosta), Ko to tamo fotka, brblja.. Pa sam onda sve to spakovala u Ko to tamo… – priča.
Za sebe kaže da je dosadan tip kuvara. Ne kuva zato što zna, nego zato što voli. Vrti neke uobičajene namirnice. Ne usuđuje se da preterano eksperimentiše.
– Omiljeno jelo mi je skoro svako jelo bez mesa. Meso je namirnica koja je najmanje zastupljena na blogu jer ne vidim nikakvu lepotu u mesu, naročito kad dva puta razmislim. Dobar suhomesnati proizvod je već neka druga priča – kaže Sandra.
Inspiraciju crpi u svakodnevici, ljudima, uspomenama i lošim danima povremeno, jer i oni imaju neku svoju svrhu.
– Ranije mi je inspiracija bila direktno povezana sa podrškom i razumevanjem ovoga što radim od strane meni bitnih ljudi. Sve manje je takvih momenata, jer to nije pametno. Svako od njih ima neka svoja (pametnija) posla.
Uvidela sam da je najvažnije kako sam ja lično zadovoljna nečim što uradim. Ćerki i dalje povremeno šaljem na mejl neke stvari na recenziju, ali zaista sve ređe.
Omiljena u okolini i šire
U frižideru uvek ima jaja, jogurt i puter, a van njega limun i maslinovo ulje. Bez peršuna ne voli da kuva.
-Imam nekoliko stalnih degustatora. Moj muž koji bi mogao da živi na mesu i salati, bez hleba i slatkiša. Uvek prevrnem oči kad ovo izgovorim. Zatim moja ćerka koja je gurmanka na mene i ne prašta lako kad prištedim na bilo kojoj namirnici.
Sin je posebna kategorija i on je od mrljavog neješnog deteta izrastao u nekog ko već deli sa mnom svoje kulinarske ideje ali i dalje nedovoljno jede voće.
Tu je i trenutno najprisutnija kategorija starijih članova naše porodice koji su često kod mene za stolom.
Svekar koji fura svoj fazon i skida recepte direktno s interneta tj. iz Bakine kuhinje, nezahtevna svekrva, koja je uvek bila zadovoljna i puna pohvala na račun mog kuvanja od koje sam dosta toga i naučila, i najzad moja neponovljiva tetka koja ustvari voli sve što skuvam ali se ne izjašnjava lako, osim kad me kritikuje “što ne izlazim iz te kuhije”.
Imam i kategoriju “Dragi gosti” i “Dragi (budući) zete”.. Uživam da spremam hranu za sve njih i uvek radije biram kuvanje nego odlazak u restoran.
Mnoge zanima da li od bloga može da se zarađuje.
-Moje iskustvo je da ne može na samom početku, ali da se istrajnim radom na kvalitetu sadržaja može doći do nekog načina kakve takve dopune kućnog bužeta, što je jako bitno prvenstveno za mentalno zdravlje jedne žene – kaže Sandra.
Zapečene paprike punjene krompirom
Potrebno je za 4 osobe
5-6 paprika, nekoliko većih krompira, pola struka praziluka, pakovanje mocarele ili nekog sličnog sira, dosta začinskog bilja parmezan, maslinovo ulje, so
Priprema
Skuvajte krompir. Paprike rasecite uzdužno ne skidajući im peteljku. Poređajte ih na pleh i svaku malo posolite i zalijte maslinovim uljem. Skuvani krompir grubo ispasirajte dok je još vruć, dodaje naseckani praziluk, začine, sveži sir i parmezan. Posolite sve i izmešajte.
Napunite paprike spremljenim nadevom i pospite sa još malo maslinovog ulja i parmezana. Pecite ih u dobro ugrejanoj rerni 20ak minuta ili duže ako ocenite da treba.
Integralna galeta s makom i kruškama
Potrebno je za 4-5 osoba
ZA TESTO 200 g speltinog brašna, 150 g raženog brašna, 50 g suncokreta, 125 g hladnog putera, ravna kašičica meda.
Nekoliko kašika vode (postepeno ih dodajte jer možda ne treba ni toliko kod ovih tipova brašana) ZA NADEV 100 g mlevenog maka, oko 100-120 ml mleka, kašičica šećera ili meda (samo u slučaju ako sami meljete mak ili kupujete neki nezasladjen), nekoliko kruški, sok od pola limuna, žumance za premazivanje testa, suncokreta za posipanje
Priprema
Izmešajte sve suve sastojke za testo, dodajte im onda i sve preostale sastojke osim vode, pa umešajte sve u mrvičasto testo. Vodu zatim lagano dodajte dok ne formirate meko glatko testo koje se ne lepi za ruke i lako je za oblikovanje.
Ostavite testo da odmara 30 minuta zamotano u kesu ili providnu foliju. Za to vreme pripremite nadev tako što ćete mleveni mak da poparite ključalim mlekom. Zasladite mleko ako treba. Ostavite spremljeni mak po strani a zatim pripremite i nasecite kruške, prelijte ih sokom od limuna i izmešajte.
Preko pek papira oklagijom razvucite testo na nekoliko milimetara debljine u kružni ili oblik koji želite. Služite se rukama da izravnate ivice. Prenesite testo zajedno sa pek papirom na pleh. Namažite sredinu testa nadevom od maka tako da 2,5 cm od ivice ostane slobodno, preko poređajte kruške i preklopite slobodne ivice preko nadeva s kruškama.
Popravite krajeve. Premažite okvir od testa žumancetom i pospite suncokretom. Pecite otprilike 25-35 minuta na 200 stepeni, tj. onoliko dugo koliko vaša rerna nalaže.
Ovaj kolač je jednako lep i sa jabukama, ali i sa raznim drugim voćem.
Recept naše najpoznatije gastro-blogerke će vas raspametiti i spreman je za samo 20 minuta
Dodaj komentar