Magazin Novi Sad

Devojka sa crvenom harmonikom u centru Novog Sada konkuriše za Ginisov rekord

Divna-forest-naslovna
Foto: Privatna arhiva

Čedana Đokić je multitalentovana umetnica koja se do sad najviše ostvarila u muzici, a bavi se i pisanjem poezije i tekstova za pesme, slikarstvom, voli rad sa decom, voli da prenosi znanje, isto tako prirodne nauke i jezike.

Ukoliko ste nekad prošetali ulicama Novog Sada gotovo je nemoguće da niste uočili ovu šarmantu devojku očaravajuće nežnog glasa koja ništa manje dirljivo svira crvenu harmoniku te svojim kompozicijama i pojavom intrigira kako sugrađane tako i turiste.

Njeno umetničko ime je Divna Forest i predstavlja divnu stranu svih nas koju treba konstantno da unapređujemo i međusobno širimo. Rođena je u Beogradu 1993. godine, student je elektrotehnike i računarstva, a već drugu deceniju živi u Novom Sadu gde radi na realizaciji svojih kompozicija.

Pored kantautorskih dela koje izvodi na ulicama Novog Sada i drugih gradova, članica je i benda Hercenšlus sa kojima je snimila prvi CD “Čaj sa medom”. Nastupala je na brojnim festivalima, uključujući i ovogodišnji Exit, a slobodno vreme najviše voli da provede sa dečicom sa kojima je za sad napravila sedmočlanu grupu Divnići.

Prvu kompoziciju napisala sa 9 godina

– Prvi dodiri sa umetnošću odvijali su se kad sam imala pet godina gde sam uspevala da u isto vreme pevam i sviram na maloj sviralici od svega desetak dirki. Brzo bih se snašla da one dirke svetlijih tonova, koje mi nedostaju u produžetku dečije sviralice, zamenim odgovarajućim tonovima niže frekvencije i obratno.

Iscrpela bih sve resurse igračke, koja je imala i pet različitih dugmića, među kojima su bili cvrkut, mjauk, onomatopeja pileta, žabe i psa, na svaki pritisak dirke, tako da su pesme lepo zvučale i sa tim neobičnim aranžmanom – započinje svoju priču za Luftiku Divna Forest.

Poželela je da ode korak dalje i kao vrlo mala počela je da komponuje, a po sluhu je nalazila ostale melodije sa radija i televizije.

– Među prvim pesmama bile su “Vidovdan”, “Titanik”, “Tamo daleko”, “Ajde Kato”,”Sanjam te još”… Počela sam da pravim male gitare, tako što sam gumicama za tegle, obmotala plastične dečje sudiće i pravila odgovarajuće zvukove, a potom sklapajući više različitih tonova, shvatala sam da što više zatežem gumicu ona daje svetliji odnosno viši ton, i tako sam pravila spoj različitih tonova raspoređenih po nijansama u zavisnosti od jačine zategnutosti gumica – priseća se kroz osmeh.

Već sa 9 godina napisala je svoju prvu kompoziciju “U cvetnom proleću”, tekst sa melodijom u pop žanru i džez efektima.

divna-forest-4
Foto: Privatna arhiva

Novi Sad, zagrljaj harmonike i ulično sviranje

U Novom Sadu je od prve godine srednje škole gde je iz Matematičke gimnazije nastavila isti smer u gimnaziji “Jovan Jovanović Zmaj”.

– Promena sredine mi je prijala kao i novo društvo, sve mi je bilo simpatično, od blizine svega, jednosmernih uličica, malih zebri koje sam preskakala sa smehom, slatko mi je bilo kad bi me drugari ispravljali da pričam otegnuto i sporije, drugačije akcentovano i umesto ‘brate bre’ da ide ‘gari’.

Grad se do sad mnogo promenio, ne verujem da ću ostati ali uvek ću se sećati lepih momenata, odlaziti na mesta koja su ostala urezana za čitavu večnost. Dodiri nekih objekata i običnog prašnjavog tla, kao da želite dotaknuti sekund prošlosti, videti sebe malu i put koji sam birala, nekad čudeći se na koji način sam gledala svet, sa toliko empatije, tolerancije i strpljenja – priča Divna.

Majčina želja je bila da se muzički obrazuje da bi svoje kompozicije mogla da zapiše u notnom obliku.

– Završila sam nižu muzičku školu. Upisala sam i višu, teoretski smer, ali je nisam dalje pohađala jer sam shvatila da me zanima samo komponovanje i stvaranje kantautorskih dela u žanru koji sam stvorila i nazvala ga filmski folk-pank, a toga nema u školi.

U prizemlju muzičke škole “Isidor Bajić”, kad god bih imala vremena svirala sam harmoniku u učionici s prozorima otvorenim ka Srpskom narodnom pozorištu. Bila sam zatečena reakcijama prolaznika do kojih je dopirala moja melodija. Oduševljeno bi zastali, prišli bi ka prozoru i ostavljali novac. Imala san 14 godina i nikad ranije nisam imala takvu situaciju pa bih se postidela na komplimente i reči oduševljenja – iskrena je naša sagovornica.

Drugari su poželeli da snimi svoje pesme u studiju, podržali su je da ostane svoja i da ne menja tehniku koju koristi. Čim je završila srednju školu nasmejana i srećna zasvirala je na ulicama Novog Sada.

– Iako nije školski, upravo sam po tome prepoznatljiva. Jedan od drugara, predložio je da izađem da sviram u Zmaj Jovinoj, jer su imali želju da moj talenat i umeće neko od prolaznika zapazi i pomogne u daljoj realizaciji mojih ideja. Obećala sam da cu izaći za 4 godine kad budem bila punoletna i to na Vidovdan 28. juna 2011. godine. Tako je i bilo.

Uživala sam u zagrljaju harmonike, bila sam zanesena i reakcije prolaznika su potvrdile moju autentičnost i originalnost. Drugarica i takođe svestrana umetnica Aleksandra Aleksandrović mi je pravila društvo i dala podršku. U septembru sam svirala na Festivalu Uličnih svirača. Bila sam maturant u Jovinoj gimnaziji, a ispod klupe držala harmoniku, pa kad je bila frka za odgovaranje, uzela bi harmoniku i svirala da spasim drugare da ne beže sa časa, a i da ne odgovaraju nespremni – prepričava ona.

Sve draži sviranja na ulici

Dok je svirala, ljudi bi joj čak ostavljali da pričuva decu u kolicima, stvari sa dokumentima, bicikl da ga ne bi zaključavali. Kaže da se najviše raduje slatkišima, kada kovanice zveckaju, ali i stihovima.

– Iznenađuju me ljudi koji se izvinjavaju što nemaju više para da ostave u šešir, kao i brojevi telefona takoreći fanova, rekla bih da je to više zbog harmonike i načina na koji prezentujem pesme koje nikad niko nije svirao na tom instrumentu. Ima i nezaboravnih momenata, donošenja hladne limunade ili nekog soka, vode, na plus 30°C, donošenja kapućina, kafe, čaja na minus 10°C, donošenja po 5 kila voća.

Najviše se iznenadim kad mi deca pritrčavaju u zagrljaj, odnosno njihova radost je moja sreća kao i uspeh da nacrtam osmeh svakom prolazniku. Draž uličnog sviranja je kad slušaoci dobiju inspiraciju na određen repertoar i drugačiji stil sviranja, prelep je osećaj kad ih oraspoložite, a onim raspoloženima nacrtate još veći osmeh. Takođe je lep osećaj kad vas stranci zapamte i sledeći put traže na istom mestu u istom gradu, dok im izvođači sa modernom internet pratnjom nisu originalni i svoji, jer je to već viđeno – objašnjava mlada Novosađanka i dodaje:

– Najlepše je kad u jednom mirnom delu grada, prolazite i idete možda zamišljeni i neispavani, a onda vas odvuče melodija nekog uličnog svirača, koji ima originalan repertoar i energiju da dotakne puno srca. Da li iskrenim osmehom, stidljivim glasom ili načinom kako oslikava određenu melodiju, jer baš tako daje odraz svoje ličnosti i svojih misli koje mogu menjati svet.

Zato moderne tehnologije i ozvučenja gotovih internet matrica na nekom uređaju, ne mogu biti odraz umetničke duše, što je sve učestalija pojava. Ta moda je došla sa zapada, tačnije iz Londona, ali upravo su svetske metropole izgubile mir i tišinu koje Novi Sad ima bar u nekom delu dana, a treba znati očuvati duh Srpske Atine i znati uklopiti notni sistem iz srca i to u odmerenom kulturnom vremenskom periodu – smatra Divna.

Drago joj je što se širi broj ljudi koji je podržavaju i koji joj veruju, a drži i besplatne časove harmonike budućim vaspitačima.

– Inače nemam klavir, pritom nemam na čemu da sviram ni da vežbam, već po sluhu tražim određene frekvencije koje mi prijaju, a posle vidim da prijaju i drugima. Rekla bih da ljude privlači energija ili aura koju emitujem kroz vreme i prostor, ali i skladan raspored i odabir nota koji je harmoničan.

U Omladinskom kreativnom centru držim besplatne časove harmonike, kako za decu tako i za buduće vaspitače kojima je to u programu za polaganje. Časovi matematike, fizike i solfeđa su isto aktuelni (prijemni/takmičenja).

U slobodno vreme, tokom prepodneva voli da provede sat vremena svirajući na Futoškoj pijaci.

– Nekad budem u Zmaj Jovinoj i u Dunavskoj ulici, ali zbog velikog broja uličnih svirača i izvođača sa internet modernom pratnjom, često se dešava da neko već svira na mestima gde sam dolazila i počinjala bogatiti svoj repertoar.

Vikendom, češće nedeljom dolazim na Najlon pijacu od 2015. godine, kad sam shvatila da ujedno na tom mestu mogu da se obradujem kad kupim neku pokislu prašnjavu Pesmaricu sa notama starih zaboravljenih pesma naših pradeka i prabaka i njihovih baka. Moja harmonika ‘Monika’ i ja ćemo to da osvežimo – naglašava ushićeno.

 Kompozicije podstrek za bolje društvo

Repertoar je uglavnom popunjen njenim pesmama koje govore u svim lepim i manje lepim iskustvima, ali koje su podstrek da kao društvo možemo biti mnogo bolji.

– Zavisi šta odlučite da hranite u sebi. Pesme za sad izvodim na portugalskom, rumunskom, francuskom, nemačkom,hebrejskom, engleskom, mađarskom (u pokušaju) i našem jeziku. To je odraz multinacionalne sredine i jedan veliki muzički zagrljaj.

Žanrove jednako cenim jer su sve pesme napravljene od 7 različitih tonova koje svi znamo, a to je kao Periodni sistem hemijskih elemenata od kojih je ceo svet izgrađen. Međutim volim da izvodim pesme mešanjem dva žanra kao što su: pop-džez, etno-pop, pop-rock, etno-rock, tehno-folk, ili bolje rečeno prvih deset čestih žanrova i njihove kombinacije. Moje kompozicije traju u proseku 12 minuta, a žanr koji sam formirala i koji najviše volim da izvodim je “filmski folk-pank”  – opisuje mlada umetnica.

Pesma “Ključ” je poseban projekat izdvaja jer je tekst višeslojan, a radi se o čulima kojima upravlja neko drugi dok osećaj ljubavi niko ne može oduzeti.

– Ključ od srca je u rukama onog ko to zaslužuje. Nastala je u avgustu prošle godine, spot je sniman na minusu u decembru iste godine. To je moj prvi singl sa video spotom. Imala sam i promociju 29. juna u kafiću Tesla, kod Dunavskog Parka.

EXIT, zajedno počistimo đubre

Druga kantautorska pesma sa spotom je izašla 30. juna, nedelju dana pred EXIT festival, a radi se o najskupljoj karti koja nam “treba da izađemo iz ovako teškog života”, kaže Divna Forest u pesmi “IEKSAJTI”.

– To je speling reči “EXIT”, a zapisana je onako kako mi izgovaramo. Nastupala sam na ovogodišnjem EXIT festivalu sva 4 dana i drago mi je što sam muzički program otvorila baš sa ovakvom pesmom! Pesma je nastala 2013. godine, a ideja haljine od novina još 2011. godine. Haljina od novina sa limenkama u kosi umesto viklera, nosi naziv “Đubrilijana”, pa se često našalim kad se predstavljam u takvom izdanju kao Đubrilijana Đubrić – Đubre.

Papir čije poreklo znamo i limenke koje mogu biti upotrebljene da napravim lokne. Izgledalo je da je bilo najlepše slikati se pored mene, ali nisam to mogla priznati ni sebi, kao ni dati takav odgovor na pitanje “Koji stejdž ili mesto je najbolje za fotografisanje?” Danas je izgleda luksuz imati drveće u gradu? Zato je moj odgovor išao u tom smeru, jer to je ono što Divna Šuma nosi i na šta treba da podseća – smeje se uz važnu napomenu:

– Nastupala sam na bini OPENS zone, kao član Omladinskog kreativnog centra, na samom vrhu tvrđave, gledajući na glavnu binu. Prilazili bi mi ljudi i kulturno pružili limenke u ruke, sa rečima: “Uzmi, tebi će to trebati”, “Za frizuru”, “Za najlepši stajling”. Bilo mi je drago kad sam doživljavala takve momente. Bila sam srećna u isto vreme su mi se stvorile suze…. od vetra.

Bila je to zapaljiva haljina, zapalila je scenu, a izvela sam pesme koje niko nikad nije i neće izvesti na tom multižanrovskom susretu, jer ne smemo zaboraviti svoj koren i ono što smo mi. Posebno ću pamtiti zagrljaj Konstrakte i njen nastup – predočava svoje iskustvo Divna.

Ovogodišnji interkontinentalni festival obeležen je u znaku mira, ali je u sebi osećala nemir zbog više stvari koje ne mogu da stoje na vagi uravnoteženo sa lepim zamislima – da spojimo ceo svet i to ispod sata.

– Svako jutro zateknemo brdo bačenih limenki i plastičnih flaša pored kontejnera. Dugi niz godina Petrovaradinska tvrđava trpi uništavanje njenih bedema konstantnim, ogromnim frekvencijama na više od 20 poslaganih bina. Rešenje ovog problema bi bio da se festival odvija na mestu gde je bio Nulti Exit, a to je preko puta tvrđave, na Dunavu blizu fakulteta.

O tome više govori moja pesma “IEKSAJTI” u audio-vizuelno kontekstu. Kod Novosađana recimo volim što su osećajni, tolerantni, ljubazni, strpljivi i slatki kad se ljute. A kao društvo treba da naučimo da se svi udružimo i uradimo nešto zajedno za bolje sutra. Prava svrha života jeste posvetiti ga nečemu što će nas nadživeti – ocenjuje Divna Forest.

Život umetnika, Ginisov rekord, Divnići

U septembru, početkom školske godine planira da objavi pesmu “Znanje nije roba”, a potom pesmu “STO”.

– Svoju prvu pesmu “Ključ” planiram da prevedem u 101 verziju, desetak jezika i desetak žanrova od kojih bi 101. verzija bila klasična. Sa takvim projektom od bar 60 različitih harmonija na jesnom CD-u, postavljam novi Ginisov rekord.

Ipak, Divnići su moji omiljeni igrači, dečja grupa formirana ove godine. Trenutno ih ima 7, a broj zainteresovanih stalno raste. Deca sa mnom smišljaju korake uz neku pesmu, snimamo koreografiju, pevaju i tom prilikom razmenjuju kreativna iskustva i kreiraju ideje. Jedni od drugih učimo, pa se radujem tom najlepše provedenom vremenu sa njima. U deci oblikujemo boljeg sebe – ističe naša sagovornica.

Umetnik je kaže, svako ko ovom svetu može da doda malo boje i ko zna da kreira svoj život i da uživa u njemu, ko svojim delima može da promeni sebe i svoju okolinu na bolje, ko voli svoj narod i poštuje sve ostale, ali najvažnije od svega da sopstvene misli budu pozitivne.

divna-forest-8
Foto: Privatna arhiva

– Zdravlje je na prvom mestu, međutim, umetnici imaju složen životni tempo: bendovi i izvođači uglavnom imaju nastupe po više sati do kasno posle ponoći, kao i probe; bioritam se tokom nedelje balansira koliko je moguće, a izbor ishrane zna da bude dodatni problem. Čak i da se obroci preskaču što je odraz psihe i utiče na nervni i kardio-respiratovni sistem. Ali imam zdravstvenu knjižicu – smeje se dok priča i nastavlja:

Sledite svoje snove, nemojte samo da ih sanjate, već ih i živite. Muziku treba primenjivati u svakom poslu, nekad je i tišina u prirodi najbolja muzika koja se ne može opusati notama, a ublažava stres od savremenog sveta. Treba imati umetnički pristup svakom problemu, jedan od primera kad vam je teško, vi pevušite. Uvek krenite prvo od sebe, a za sve ostalo je potrebna samo dobra volja – poručuje Divna.

Grupa Hercenšlus, laloški sving

Ideja da uđe u sastav benda Hercenšlus se brzo realizovala, a susret sa tekstovima i pesmama Bobana Dževerdanovića, namenjenim za prvi CD “Čaj sa medom”, za nju je bio veoma emotivan.

– Upoznala sam Bobana Dževerdanovića kad sam došla na čas gitare. Zadržali smo se na mom stilu pevanja koji je svrstan kao zanimljiv i nesvakidašnji. S obzirom na posedovanje veštine imitacije glasova poznatih, moj prirodan vokal je mek i nežan. Prepoznala sam emocije i deo sebe u tim pesmama, pa sam ih još više zavolela.

Na moju inicijativu, odabrali smo 4 pesme koje su otpevane svaka zasebno na engleskom, francuskom, španskom i portugalskom jeziku. Bobanova dela i rad s dečjom grupom Cvrkutići, podseća me na moj rad sa mojom dečjom grupom Divnići. Planiramo da snimimo i drugi CD, a plan je da se prijavimo i na narednu Beoviziju, što je i želja mnogih naših fanova – najavljuje ona.

Priliku da čujete kako zvuči laloški sving imaćete da čujete već u subotu na njihovom prvom koncertu u Sremskim Karlovcima 30. jula.

– Bend ima zakazan nastup i na predstojećem međunarodnom džez festivalu u Nišu “Nišville Jazz Festival” 9.Avgusta2022.godine. Laloški sving je mesecima popularan i u Makedoniji, tako da nas jedva čekaju na “Ohrid fest”-u 3.Septembra2022.godine. Takođe dolazimo na Festival Vinkovačke jeseni 15. septembra – zaključuje za naš portal nesvakidašnja i zbilja umetnički jedinstvena Divna Forest iliti Čedana Đokić.

Sigurni smo da će se za izuzetno darovitu devojku bistrog i britkog uma tek čuti. Njeno vreme tek dolazi – a ona nam je kroz izvanredne projekte i ideje koje nose snažne poruke, uz autorska dela i talenat koji poseduje to i te kako pokazala. Nećemo za sada baš sve otkrivati.

“Da, učiteljice, ja sam Ciganka!” Novosadska pijanistkinja o trenutku koji joj je promenio život

Stefan Savkić

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

423 Shares
423 Shares
Share via
Copy link