Bilo je kasno pre podne 1. januara, a novosadske ulice bile su gotovo puste – davno zaboravljen prizor. Stojala sam sama na velikoj raskrsnici Bulevara oslobođenja i Bulevara kralja Petra i revnosno čekala da se upali zeleno svetlo na pešačkom prelazu. Kako sam dobila znak da mogu da pređem i tek zakoračila na zebru, jedan usamljeni jahač koji je pod uslovom skretao desno prozujao je na samo pola metra od mene, brzinom jedva primerenom auto-putu.
Trebalo mi je neko vreme da se saberem, a moj zamalo-dželat bio je već daleko. Ipak, uspela sam da vidim prepoznatljive boje picerije Caribik i veliku digitalnu štopericu na zadnjem staklu kako se zlokobno približava nuli.
Kažu da nam se u trenucima bliskim smrti život premota pred očima, a prvi prizor koji se meni premotao bio je lik moje dobre drugarice, kako sažaljeva svoga supruga koji je u nedostatku unosnije opcije morao da se zaposli kao pizza dostava u pomenutoj piceriji. Bio je isti period godine, a moja školska je tugaljivo priznala da će joj ovo biti prvi Božić koji proslavlja sama.
Okrenula sam je čim sam bezbedno stigla kući i saznala da joj dragi odavno ima drugi posao. Ipak, nisam imala mira i jako me je kopkalo šta mu je još osim jurcanja ulicama bio posao ta beskrajna četiri meseca.
Rad, rad i samo rad
„Vozač radi sve, jedino što ne slaže pice. Skupljao sam tanjire, postavljao baštu i redovno iz kombija istovarao sirovine“, započeo je priču s kiselim izrazom lica.
„Znam da je mogao da te ubije, ali nemoj mnogo zameriti bivšem kolegi. Dovoljno mu je mučno bilo što jedini mora da radi 1. januara pre podne, a verovatno je i tu picu morao da plati iz svog džepa.“
Da, ako Šumaheru koji vam donosi hranu za to bude potrebno samo minut više od predviđenih 29, njegov minimalac momentalno postaje još minimalniji, bez obzira na razloge njegovog kašnjenja.
„Danas barem ne mora da pazi gde staje – besplatan je parking. Redovnim danima, ako nas uhvate da smo parkirani u zoni naplate, kazna ide nama po džepu. Moj prvi, a nadam se i poslednji radni 1. januar proveo sam u Caribic pizza vozilu za dostavu. Novu godinu sam dočekivao s društvom, a dreger u koji pre svake smene moramo da duvamo prvi put je odreagovao. Ponadao sam se da će me uz ukor vratiti kući, a oni su me poslali na ulicu.“
Da se bilo šta dogodilo sa vozilom, bilo njegovom-bilo tuđom krivicom, on bi bio taj koji bi plaćao popravku štete, a leg’o bi i novogodišnji bonus u vidu kazne za vožnju pod dejstvom alkohola.
Ako nećeš ti, ima ko hoće
„Taj 1. januar bio je moj rekordni 14. radni dan zaredom. Nakon što me je dreger odrukao, menadžeru sam pomenuo i da sam tokom decembra imao samo dva slobodna dana. Njegov jedini komentar bio je da sam mogao malo bolje da se obrijem i da ako neću ja, ima ko hoće da radi.“
Pretnje otkazom pljušte bukvalno na dnevnoj bazi. Činjenica da ti se non-stop govori kako si u svakom trenutku zamenjiv i zapravo nezahvalan što čvršće nisi prigrlio šansu koja ti se pruža, možda je i najgori vid mobinga.
„Poseban krug svog ličnog pakla sačuvao sam za menadžere. Plata jedva da im je veća od naše, ali izgleda da je pojedinima tih par hiljada i prividni osećaj moći dovoljno da bi se pretvorili u neljude. Naš je zabranio da koristimo telefon, čak i dok se čeka na porudžbinu. ’Uvek ima šta da se radi’, redovno ponavlja, a onda teatralno povuče prstom preko stola koji po milioniti put treba obrisati. Ne znam da li je to praksa i kod ostalih, ali ovaj naš je čak imao i svog malog doušnika među vozačima. Čim sam se prvi put drznuo da sebi smotam cigaretu, gospodar je za to saznao pre nego što sam stigao da je popušim do pola.“
Gladan radnik – „zahvalan“ radnik
Sagovornik mi se ovde već vidno unervozio, pa sam lošim fazonom htela da mu okončam agoniju: Ako ništa drugo, barem si mogao da jedeš pice kadgod poželiš.
„Ma, kako da ne?! Vidiš, to je možda i najbizarnije iskustvo i zamalo sam uspeo da ga potisnem. Pica koja stoji duže od sat vremena i koja se povlači iz prodaje ima da bude oskrnavljena i učinjena neupotrebljivom, kako neko od zaposlenih ne bi mogao da pojede. Kada sam iskusnijeg kolegu upitao zašto se to radi i, ako već ne nama, preostala hrana baci životinjama koje su se uvek motale oko lokala, dobio sam vrlo nespretan i neubedljiv odgovor.“
Dakle, surovi kapitalistički poslodavac pokazao je da ipak ima dušu, preventivno sprečivši svoje sužnje da „bajatom“ picom pokvare stomake.
„Ne, ne… Treba da budemo gladni i treba da budemo očajni – bićemo unizniji i poslušniji. Kako oni vole da kažu – zahvalniji.“
Kada sam se vratila kući poželela sam da naručim picu iz Karibika i iz samilosti dostavljaču ostavim najveći bakšiš ikada, a onda sam pomislila da zbog mog milosrđa neki nevini pešak može lako da strada.
Radnice u srpskoj firmi morale da nose crvenu traku u danima menstruacije
Neverovatne lazi
Ovo je tako skrnavo napisano da prosto mislim da autor nije imao pametnija posla neko da ovako pise o izuzetno dobroj piceriji gde su plate na zavidnom nivou i itekako se vodi racuna o radnicima.
Koliko sam uspela da vidim dostavljaci imaju bradu tako da je autor uhvacen u lazi..
A pre podne 1.1 ne radi dostava ni 1 u gradu a ne ova
Poštovana Miroslava, kako ste lako nalepili nekom etiketu da laže, zaključujem da ste se potpisali lažnim imenom i da imate interes da to uradite. Moj momak je radio tamo godinu dana, život mu je bio pakao. Novinari su stavili sliku radnog vremena. Pošto ste već iz Karibika, lepo napišite ovde koliko ste prošle godine imali udesa? Koliko je para picerija prošle godine uzela od vozača i drugih radnika po osnovu izmišljenih kazni? Zaboga, dajte bar jedan podatak. I prestanite da se krijete iza tuđeg imena. Toliko.
Neverovatno je kako ste se obrusili na ovu piceriju. Radim pored picerije na bulevaru i godinama vidjam iste ljude koji rade u istoj. Da li se bas svaki covek, ako je ova proca tacna (u sta iskreno ne verujem) boji da da otkaz i potrazi nesto bolje za sebe?
Vas momak je radio godinu dana? Il je lud ili mu je bilo dobro a vama je to smetalo jer tamo radi puno devojaka .
NitI radim tamo niti imam koristi od njih a kamoli neke informacije za njihove udese..
Kako se samo njih uvek uhvatite to je strasno..
Vama je ocigledno dosadno u zivotu.
Srdacan pozdrav
Ti lažeš, znam baš piceriju gde je radila i 31 i 1 i 6 januar… Eto jedino 7-og nisu.. Molim te cuti ne dizi mi pritisak!
Sve je istina,a to je samo delic istine.Prosla sam sve tamo,od probnog rada za 700 din. dnevno do plate od 30000.Jedan slobodan dan nedeljno,a nekad ne bude ni toliko,jer nema fiksni dan slobodan,nego po dogovoru.Tacno je da nema pizza parce za zaspolene.Uzasni sefovi,sujete,pretnje.
Jednio sto je plata redovna,to je garantovano.To mi je znacilo da mogu da platim kiriju.
Hvala,ali nikad vise.
Maja.
Bas tako sve je ovo istina kao i u veceni pizzerija i restorana
U tom karibiku je haos
Jadni oni ljudi sto rade glavu ne smeju da podignu od kvazi sefova i gazda !
POZDRAV ZA IDIOTE MAJU I MIROSLAVA 2 DEGENA LAZLJIVA STO RADE IL U KARIBIKU ILI TORTILJI I KRIJU SE IZA DRUGIH IMENA. NAJGORU SU I TO JE ISTINA ZENA IZ TEKSTA NAPISANOG NIJE NISTA POGRESILA. I 01.01.2020 GODINE SU RADILE SVE DOSTAVE A NE SAMO CARIBIC. SVE SAME ULIZICE I OLOSI. ZALIM SVAKOG TOG RADNIKA STO RADI ZA VAS, SRECA VASA PA NAM JE DRZAVA BANANA.
Izvinjavam Maji hteo sam napisati NEBOJSA.
MAJO IZVINITE NISAM HTEO DA VAS UVREDIM
Dobro vece postovana gospodo koja hvalite karibik. Radila sam tamo pre dva meseca pa cu vam iz prve ruke ispricati sta je karibik. Prvo da vam kazem o hrani koju jedete tamo. Na pici jedete smrdljivu salamu iz matijevica, biljni sir i sampinjone pocrnele od stajanja. Kad narucite picu pomolite se Bogu da pacov ili bubasvaba nisu prosetali pultom za kojim vam prave tu picu. Rashladni uredjaji u kojima stoje meso za hamburge, pomfrit i ostale namirnice koje trebaju da budu zamrznute znaju da ne rade po 5,6…10 dana, pa se vi zapitajte koliki je to kvalitet hrane koju jedete. A sad malo o ,,postovanju“ radnika. Svaki radnik radi na svakom radnom mesto bez obzira sta mu je u ugovoru o radu navedeno da mu je posao. Moja menadzerka je bila osoba koja nezna da napravi ni picu ni cizburger.misli da je bogom dana i nezamenljiva,a pre posla menadera je bila obicna salterska radnica koja se cinkanjem i uvlacenjem u dupe drugih probila na to mesto.radnik nema prava na pauzu nema vremena da jede niti da popije kafu.ako i uspes da nades minut vremena da trknes do wc moras prvo da trazis dozvolu od nje.mogla bi jos puno stvari da vam kazem o njoj ali nezelim da gubim svoje dragoceno vreme.ima tu jos jedan lik!e to je tek njuska!!!!!debeli masni bradati frajer koji „seje „strah kod radnika.obican ljigavac koji nepostuje nikoga!sve u svemu zalim svaku zenu i svakog studenta koji dode da radi kod njih i sve to prozivljavaju da bi prehranile decu ili platili skolarinu!!!a vi koji ce te sada da pljujete po meni zasto sam to trpela znajte da sam jedna od tih zena!
Ja kao ćerka jedne bivše radnice mogu da kažem samo da su uslovi katastrofalni.7godina rada ,mobinga i terora ….Povreda na poslu i momentalni otkaz .I naravno od tih 7 godina ,bila je prijavljena samo 2 god. Redovno skidanje sa plate ,razlog ne poznat….
Ako je tvoja mama u skorije vreme radila u karibiku onda zna o kojem debelom masnom bradatom skotu pricam, verovatno je od njega i dobila otkaz.
Ima toliko sajtova gdje radnici mogu da recenziraju poslodavca, ja to radim obavezno. Što pre počnemo da recenziramo poslodavce to će oni pre da počnu da vode računa o svom ponašanju prema radnicima. Evo npr. ja sam na ovom sajtu ostavio par recenzija a ima i drugih sajtova.
Evo obavestenja za sve ljubitelje ove pocerije.svi radnici dobili da potpisu sporazumne otkaze.ako ne potpisu nece ih zvati da se vrate na posao kad prode vandredno stanje.koliko daleko govna od gazda i menaderi mogu da idu?koliko jos mogu da srozaju svoj ugled?stoko radnicka ustani i reci necu da potpisem,mozda ti bude bolje kad vide da nedas da te gaze i ponizavaju.dok je takvih kao sto su oni i takvih kao vi nista se nece promeniti.menjaj posao ako ti se nesvida svakih mesec dana samo nedaj da te neko govno manje vredno od tebe ponizava.brani sebe,drugi nece!!!!!A ti Petre i gospo Maju dabog da docekali da vasa deca rade za nekog kao sto ste vi.
Sve je ovo istina. Kao bivsi zamenik menadzera u Caribicu mogu da dodam da je ovo samo 20 procenata. Moj menadzer je bio pred ludnicom od gazdi i regionalnih,fransizanata. Ostatk ekipe u mom sektoru je bio dobar,i svaki dan smo muku mucili. Plate su jako lose,osim ako se neko sranje nije desilo pa pretnjom izvucete koji dinar vise. Plata je pola u koverti naravno. Ptijavljeni su bili samo oni koji ili dugo rade ili su opet ucenom to uspeli da dobiju. Ja sam licno voleo svoj posao,i kolege. 80posto obicnih radnika su dobri ljudi, dok su ostatak drujare i debilni menadzeri koji nemaju ji osnovnu skoli ali znaju gazde,sto iz NS sto fransizante. Uslovi za rad su bili losi,kancelarija da ne pominjem. Uzas zivi. Kod nas je na obuku dolazilo oreko 50ljudi godisnje od cega se 3-4 zadrzi par nedelja. Da nije bilo nas koji smo tu dugo oni bi odavno propali. Radnici jesu zamenljivi,kao i poslodavci. Dok se u ovoj zemlji ne uvedu pravila,ugasi mobing i strah od prijava nista nece biti bolje. Ja sam na kraju otisao na bolivanje zbog pogorsanja zdravlja usled pritiska i bezobrazluka. A da ne spominjemo to sto pored voznog parka nece da fozvole da se povezu kolege kucama, pogotovu u 3 smenama koje su mahom do 2 ili 4 ujutru. Naravno da su se slihtare volize uz dozvolu, a ima neki koji su isli iako im je bilo zabranjeno 😊