Incest nije pošast modernog doba, štaviše… Među evropskim vladarskim porodicama bio je prilično uobičajena praksa, kojom su obezbeđivali „čistoću krvi“ i, što je još važnije, nedeljivost teritorija u slučaju razvoda.
Ipak, ako su neki ovu bolesnu praksu shvatali kao „nužno zlo“ bilo je i onih koji su iskreno uživali u svojoj izopačenosti.
Prednjačio je Leopold I, car Svetog rimskog carstva.
Dinastija Habrzurg koja je vekovima vladala Evropom bila je najpoznatija po sklapanju brakova između vladara i ćerki njihovih rođenih sestara.
Ludo zaljubljen
Izuzetak od ovog pravila nije bio ni brak Leopolda I, cara Svetog rimskog carstva od 1658. do 1705. godine.
Ono što je cara razlikovalo od najvećeg dela prethodnika i potomaka bila je činjenica da je Leopold I, bar prema danas dostupnim izvorima, bio istinski i nenormalno zaljubljen u svoju sestričinu – Margaretu Terezu Špansku i da mu je činjenica da će se oženiti devojčicom donosila beskrajnu radost.
Devojčica za kojom je car izgubio glavu
Margareta Terezija je bila kćerka kastiljska-aragonskog kralja Filipa ΙV i njegove druge supruge, Leopoldove rođene sestre, Marijane Austrijske. Za vreme njenog odrastanja često ju je slikao slavni slikar Dijego Velaskez, a ona se pojavljuje u mnogim njegovim slikama, uključujući i čuvenu sliku “Mlade plemkinje”.
Ovo delo, kao i čitava serija drugih slika koje prikazuju Margaretu u različitim periodima odrastanja, poslate su na bečki dvor i Leopold je naprosto izgubio glavu pred prizorom lepe princeze.
Bio je stariji od nje 11 godina, ali je brak dogovoren još u njenom najranijem detinjstvu. Leopold je samo trebalo da sačeka da Margareta malo odraste.
U leto 1666. Margareta je napustila Španiju i otputovala u Austriju gde ju je dočekao Leopold. Venčali su se u Beču 12. decembra kada je princezi bilo 15 godina. Margareti je Leopold ujedno bio muž, rođeni ujak i brat od tetke po ocu.
Leopold je bio očaran svojom mladom rođakom i suprugom. Dane i noći je provodio sa njom u spavaćim odajama, a po dvoru se šuškalo da u krevetu insistira da ga princeza zove “ujko”.
7 godina braka – petoro dece
Uskoro su počela da pristužu i deca, ali ona nisu bila “baš kako treba”. Margareta nije mogla da iznese trudnoće i za kratko vreme imala je veliki broj pobačaja koji su je iscrpeli i uništili njeno zdravlje.
Za nepunih sedam godina Margareta se porodila pet puta, ali ta deca su brzo umrla. Jedina ćerka koja ju je nadživela bila je buduća bavarska vladarka Marija Antonija. Dugogodišnje incestoidne veze porodice uzele su danak i na njenom potomstvu i nijedno njeno dete nije doživelo punoletstvo.
Iscrpljena pobačajima, porođajima i brakom, carica i kraljica Margareta Terezija je umrla 1673. Bila joj je 21. godina.
Njen udovac car Leopold I nije mnogo žalio. Pola godine kasnije ponovo se oženio.
Pogađate, ponovo rođakom.
Habzburška vilica
Tada se nije znalo za pravila genetike i recesivnih gena koji se ispoljavaju ako su roditelji srodnici. Zato su mnoge vladarske porodice imale bolesnu decu.
Habzburzi su npr. imali ogromnu donju vilicu (progeniju) koja se raširila po svim dvorovima… i danas se to naziva Habzburška vilica. Na taj način se i ustanovilo da je ta anomalija nasledna, jer su članovi dvorova portretisani i nije bilo fotografije.
Izvor: Facebook/Niste znali
Mračne tajne elitnog društva: U Francuskoj žrtve incesta svaka 5. devojčica i 13. dečak
Dodaj komentar