Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sam je kriv što se građani za svoje muke i probleme obraćaju njemu lično, a ne nadležnim institucijama koje postoje kao servis naroda. Od njega se očekuje da rešava sve u društvu i državi, od komunalnih preko vojnih i političkih problema pa sve do pojedinačnih zaposlenja i brige o goloj egzistenciji običnih ljudi.
Poučen takvim iskustvom, istom stazom krenuo je i Miroslav Vitković iz Čačka. On je novinarima portala Nova.rs ispričao da je pisao direktno šefu države jer ne zna kome se više uopšte može obratiti za svoj problem.
On je tokom pandemije ostao bez majke, supruga mu je 2019. izgubila bitku sa opakom bolešću, a zatim je i on ostao bez zaposlenja i sa brigom o svoja dva maloletna sina.
„Poštovani predsedniče, meni je ostalo samo još Vama da se obratim i nadam se da ćete me razumeti. Samohrani sam otac dva dečaka, jedan pohađa šesti razred osnovne, a stariji drugi srednje Tehničke škole u Čačku. Nezaposlen sam. Dete mi se zarazilo koronavirusom u školi, jer u Tehničkoj nisu poštovane epidemiološke mere. Nakon toga smo se i ja moja majka zarazili od čega je ona i preminula“, naveo je Vitković u pismu.
Iako je prijavljivao kršenje mera, niko od državnih institicija nije reagovao, pa niko nije ni kažnjen za javašluk i neodgovornost. O kakvim ljudima koje rukovode školom je reč, navodi Vitković u pismu, govori i činjenica da mu je pedagog rekao da bi mu majka umrla za nekoliko godina od druge bolesti.
„Sa direktorom nisam uspeo da razgovaram iako sam više puta dolazio u školu. Tada je bio i aktuelan konkurs za stipendiju, ali zbog sveukupne situacije u kući nisam mogao da podnesem molbu, a dete mi je koristilo stipendiju tokom prošle školske godine“, napisao je Vučiću Vitković.
„Nakon što sam sahranio majku, otišao sam u školu gde sam dočekan veoma loše, bili su drski prema meni jer sam ih optužio za širenje koronavirusa iako sam sa punim pravom to uradio. Nisu mi izašli u susret da dete konkuriše i dobio sam salvu uvreda od pedagoga“, naveo je Vitković.
On je, kako je istakao u pismu, bio zaposlen u kompaniji P.S. Fashion. Prvi dan posle tri sedmice opravdanog odsustva, odnosno preležanog virusa i smrti majke u ovoj firmi je ostao bez posla.
Supruga mu je, naglašava, umrla 2019. godine nakon višegodišnje bitke sa MS, a i ona je dobila otkaz kada je ostala u stanju sa mlađim sinom.
„Nakon toga sam se zaposlio u čačanskoj ‘Chips Way’, gde sam radio najteže moguće poslove, iako sam konkurisao za drugo radno mesto. Nakon šest meseci rada, kada je kap prelila čašu, otišao sam kod pravnice da joj kažem za problem, ona mi je tražila da platim za radno mesto. Ćutao sam do pre pola godine, a ponižavan sam bez imalo stida i srama od saradnika direktora. Da li znate koliko sam osetljiv nakon svega što sam preživeo“, zapitao je Vitković.
Kako je naveo, uz suze i sa velikim bolom napustio je kompaniju jula 2020. godine i ostavio porodicu u svakodnevnoj neizvesnosti.
„Nažalost u firmi se ne ceni biti dobar i vredan radnik. Bez korupcije nema zaposlenja. Znam koliko je država dala novca za subvencije i pomoć vlasnicima. Molim Vas da obavestite vlasnika Bajovića razlog mog otkaza. Deca me često pitaju kada ću se vratiti u čipsaru. Posle smrti supruge, pošto je ona bila korisnik invalidske penzije deca su mi uskraćena za šest meseci primanja, jer se jedan dokument zagubio. Nakon toga smo ga našli. Postoji li šansa da sada dobijemo novac. Predsedniče, muka me naterala da Vam sve ovo napišem. Molim Vas za pomoć“, zaključio je Vitković u pismu.
Dodaj komentar