Postoje ljudi koji su sve dali za ovu zemlju, a zauzvrat su dobili zaborav, bedu i nemaštinu.
Eventualno ih se setimo posle njihove smrti i onda ih slavimo kao heroje, umesto da su takav tretman i poštovanje, koje nesumnjivo zaslužuju, dobili za života.
Jedan od njih je i Budimir Davidović, koji se borio čak u tri rata za Srbiju – oba balkanska i Prvom svetskom ratu, a u starosti nije, onako osakaćen, imao ni za koricu hleba.
Ostao invalid kada mu je u ruci eksplodirala bomba
Iz bogate ratničke karijere posebno se ističe priča iz Velikog rata, jednog od najpogibeljnijih u istoriji čovečanstva.
Naime, jedan Bugarin bacio je na njega dve bombe. Jednu je Budimir odgurnuo nogom, a drugu uhvatio rukom, te je pokušao da je vrati Bugarinu, međutim bomba je eksplodirala i raznela mu ruku do ramena!
Budimir nije hteo živ da se preda, pa je počeo da beži u pravcu naših rovova, ali se upleo u zaštitnu bodljikavu žicu. Nadljudskom snagom iskobeljao se iz žice, pocepanog odela i kože.
Ruka mu je visila na koži koja je držala da ne otpadne. Okrenuo se i video 2 bugarska vojnika – levom, preostalom rukom izvukao je poslednju bombu, zubima istrgao osigurač i bacio je iza sebe!
Oslobodio se Bugara, ali i dalje nije mogao da vidi prolaz u bodljikavoj žici, pa se poslednjim atomima snage zatrčao i skočio na metar visoku žicu.
Ostao je bez svesti, a kada se probudio bio je go, sav u krvi i bez ruke: lekar je iz njegovog tela izvukao 74 gelera od bombi!
Odlikovao ga regent Aleksandar lično, umro u siromaštvu
“Šta ću više da živim”, mislio je tada. “Nikada više neću vredeti ni sebi ni drugima. Šta ću biti? Bogalj i prosjak za kojim će trčati deca po selu…”
Regent Aleksandar skinuo je sa grudi Karađorđevu zvezdu sa mačevima i lično je predao Budimiru: imao ih je dve, Legiju časti, Belog orla sa mačevima, Obilićevu medalju za hrabrost i Albansku spomenicu.
Nakon oslobođenja Budimira je snašla sudbina mnogih njegovih saboraca. Bio je prisiljen da radi jednoruk u nadnici, živeo je od sažaljenja drugih. Imao je težak život.
Posebno je potresno pismo koje je uputio predsedniku vlade: “Molim vas da mi se dodeli nešto pomoći pošto nemam nikakvih drugih prihoda, star sam i sakat, umirem od gladi na čačanskoj kaldrmi sa ženom i dvoje sitne dece.”
Umro je u Čačku, 1980. godine, u devetesetoj godini života.
Izvor: Facebook/Niste znali
Miris najlepše antifašističke ruže iz pariskog vrta: Dirljiva priča o nastanku čuvenog Dior parfema
Dodaj komentar