Budi kao srpska vojska 1885: Presedan u istoriji ratovanja koji se do danas nije ponovio

Demanti: U holu Crvenog krsta u Ženevi nema table sa natpisom „Budi human kao što je Srbija bila 1885.“. Analizu činjenica naći ćete na portalu Fake news tragač, a prvobitni tekst u nepromenjenom obliku pročitajte u nastavku.

Hol zgrade međunarodnog Crvenog krsta u Ženevi decenijama je krasila tabla na kojoj je pisalo: „Budi human kao što je bila humana Srbija 1885.“.

Tabla je podsećala na događaj s kraja 19. veka, koji se do dan danas nije ponovio i predstavlja apsolutni presedan u istoriji ratovanja.

Ova neobična priča počela je širenjem Bugarske na Balkanu poslednjih decenija pred ulazak u 20. vek. Ovo je bilo direktno kršenje odluka Berlinskog kongresa i za tadašnju kraljevinu Srbiji predstavljalo direktnu opasnost i provokaciju.

Posle neuspele diplomatske aktivnosti kralj Milan je Bugarskoj objavio rat.

Srbija je u to vreme već imala uređene bolnice, a već je osnovan i Crveni krst. Bugarska, sa druge strane, nije imala vojne sanitete.

Zbog ovoga, u praksi, bugarske ranjenike nije imao ko da odnese sa bojišta ni da im pruži medicinsku negu. Međunarodni Crveni krst prikupio je pomoć iz svih krajeva Evrope koja je trebalo da se dopremi ovoj državi.

Ironično, jedini put do Bugarske vodio je preko Srbije.

I tada se dogodilo nešto što svet nikada nije video – vojna komanda Srbije prekinula je rat na jedan dan, otvorila liniju fronta i propustila medicinski transport preko svoje teritorije.

Srbija je učinila i više – transportu međunarodnog Crvenog krsta dodala je lekove, ćebad i krevete iz svojih zaliha i bugarskim vojnicima predala sve što je neophodno za otvaranje jedne bolnice.

Sličan događaj ni pre ni posle 1885. godine nigde nije zabeležen – Srbija je pomogla državi sa kojom je u tom trenutku bila u ratnom stanju!

U znak sećanja na ovo nesebično delo, Međunarodni Crveni krst je Srbiji dodelio posebno priznanje za humanost, a ploča sa natpisom „Budi human kao što je bila humana Srbija 1885.“ decenijama je stajala u zgradi ove institucije u Ženevi.

Prema dostupnim informacijama više je tamo nema, a kada i zašto je sklonjena – nije poznato. Priča o ovom događaju dugo je bila zaboravljena, a u javnost ju je vratio dr Budimir Pavlović, dugogodišnji kustos Muzej medicine Srpskog lekarskog društva u jednom intervjuu koji je dao za Politiku.