Sve što treba da znate o brazilskom soju koronavirusa koji preti Srbiji

Direktorka kovid bolnice u Batajnici Tatjana Adžić Vukičević izjavila je da ima naznaka da se u Srbiji pojavio i brazilski soj virusa.

Kako je objasnila, među obolelima i dalje je najprisutniji britanski soj koronavirusa, ali je upozorila je i da je svaki novi soj sve „gori“, i kada je reč o prenosivosti i kada je reč o smrtnosti.

Adžić Vukičević je potvrdila da trenutno u kovid bolnici u Batajnici ima više otpusta nego prijema, te da nije vreme za optimističke izjave u vezi pandemije, jer nema mesta za opuštanje.

„Ima puno mladih ljudi koji se nalaze u jedinicama za intenzivnu negu, i priključeni su na aparate za veštačko disanje“, upozorila je Adžić i istakla da se najčeće radi o britanskom soju virusa, koji karakterišu velika prenosivost, teže kliničke slike, brža hospitalzacija i viša smrtnost.

Epidemiolog Zoran Radovanović rekao je da je pitanje vremena kada će brazilski soj koronavirusa doći u Srbiju. On je napomenuo da ne postoji konsenzus na nivou svetskih stručnjaka o tome kakva je jačina ovog soja, ali da najverovatnije on prouzrokuje brže zapaljenje pluća i težu kliničku sliku pacijenata.

Koliko je opasan brazilski soj virusa koji se širi Evropom

Mediji stalno šire vesti o novim, navodno još opasnijim sojevima virusa. Koliko je opasan mutant P.1? Pojavio se u januaru Brazilu, a međuvremenu je stigao i do Evrope.

Virus se u Brazilu širi vrtoglavom brzinom i prema podacima od 8. aprila je u toj zemlji zaraženo preko 13 miliona ljudi – na 211 miliona stanovnika. Ovaj soj koronavirusa povećao je smrtnost od koronavirusa u Brazilu sa 1.000 na 4.000 ljudi dnevno.

Šta se zna o soju P.1?

Nesporno je da je brazilski soj koronavirusa već registrovan u Meksiku i Kolumbiji, a stigao je i u Evropu, u Belgiju i Švedsku.

Soj P.1 je utvrđen 10. januara u Brazilu i na virusu SARS-CoV-2 je stvorio već 17 mutacija od kojih su tri na „bodljikavom“ proteinu, po čemu se može zaključiti da tako lakše prodire u ćelije. Problematična je i mutacija E484K koja, opet tek kako se pretpostavlja, može dovesti do oboljenja i onih osoba koji su već preboleli koronu i koji su stvorili imunitet, piše DW.

Taj zaključak je utemeljen na činjenici da se soj P.1 posebno širi po brazilskoj saveznoj državi Manaus jer je tamo mnogo osoba obolelo od korone već u prvom talasu pandemije. Pretpostavlja se i da taj soj ima sličnosti s južnoafričkom mutacijom B.1.351, ali se veruje kako su te promene nastale nezavisno.

Da li je tok bolesti teži kod tog soja?

Prema dosadašnjim iskustvima iz drugih zemalja, lekari su skloni da kažu – ne, nije. Ali teško je definitivno odgovoriti, baš zbog povećane zaraznosti i pretrpanosti bolnica.

Virusolog dr Nada Kuljić Kapulica objasnila je za Kurir da svako novo širenje mutiranog virusa ne možemo zaustaviti, jer ljudi cirkulišu s jedne strane sveta na drugu.

– Dodatni problem stvaraju asimptomatski pacijenti koji i ne znaju da se zaraženi, a možda baš oni mogu da donesu virus – rekla je dr Kuljić Kapulica.

Ona je naglasila da se s vremena na vreme pojavljuju novi sojevi, da ih imamo preko deset, jer virus želi da živi.

– Do njih dolazi zbog promena u onom delu virusa koji se vezuje za ćelije čoveka. Ukoliko se on izmeni, javlja se novi soj koji dovodi do većeg inficiranja ljudi. Normalno je da brazilski soj dođe u sve krajeve, o njemu se malo pisalo jer je bio vezan samo za Brazil, ali kada se raširi, sigurno ćemo preciznije znati kakvu kliničku sliku razvija i koliko je opasan. Mikrobiolozi istražuju mutacije i pokazalo se da ovaj soj ima sličnosti sa južnoafričkim – objasnila je dr Kuljić Kapulica.

Klinička slika

Virusolog dr Nada Kuljić Kapulica objasnila je za Kurir da svako novo širenje mutiranog virusa ne možemo zaustaviti, jer ljudi cirkulišu s jedne strane sveta na drugu.

– Dodatni problem stvaraju asimptomatski pacijenti koji i ne znaju da se zaraženi, a možda baš oni mogu da donesu virus – rekla je dr Kuljić Kapulica.

Ona je naglasila da se s vremena na vreme pojavljuju novi sojevi, da ih imamo preko deset, jer virus želi da živi.

– Do njih dolazi zbog promena u onom delu virusa koji se vezuje za ćelije čoveka. Ukoliko se on izmeni, javlja se novi soj koji dovodi do većeg inficiranja ljudi. Normalno je da brazilski soj dođe u sve krajeve, o njemu se malo pisalo jer je bio vezan samo za Brazil, ali kada se raširi, sigurno ćemo preciznije znati kakvu kliničku sliku razvija i koliko je opasan. Mikrobiolozi istražuju mutacije i pokazalo se da ovaj soj ima sličnosti sa južnoafričkim – objasnila je dr Kuljić Kapulica.

Deluje li vakcina i protiv soja P.1?

Ni na ovo pitanje još uvek nema jednostavnog odgovora: poznato je da vakcine AstraZeneke i Bajontek/Fajzera u laboratoriji stvaraju antitela i protiv soja P.1, ali je poznato i da AstraZeneka nije toliko delotvorna protiv virusa sa „južnoafričkom“ mutacijom B.1.351.

No, već se i s drugim vakcinama pokazalo kako i cepljene osobe mogu biti „napadnute“ virusom, ali kako je onda tok bolesti mnogo blaži. Utoliko se može reći i da postojeće vakcine do neke mere deluju i protiv soja P.1, ali o tome se još intenzivno istražuje.

Jedino rešenje

Virusolog dr Nada Kuljić Kapulica naglašava da sve naše vakcine štite od svih sojeva, od nekih manje, a od nekih više.

– Vakcine se prilagođavaju svakom novom mutantu koji se otkrije. Tako je slučaj sa vakcinom protiv gripa. Vakcine koje mi sada imamo su delotvorne i ljudi se moraju što pre vakcinisati kako ne bi došlo do većeg razbuktavanja novih sojeva.

Infektolog dr Dragan Delić rekao je da novi sojevi virusa koji se pojavljuju nisu ništa neuobičajeno, jer virus sve više kruži, a mi mu dajemo prostora za to.

– Vakcine se mogu prilagoditi svakom novom soju virusa, zato ljudi moraju što pre, u što većem broju da se vakcinišu, jer virus se širi kružnim kretanjem i stvara sve veći broj mutacija. Mi ne smemo da mu damo mesta i vremena da se proširi i kod nas, jer njemu ovo ide naruku i stvaraće sve veći broj novih varijanti. Masovna vakcinacija je jedino rešenje da se spreči širenje novih sojeva.