Likovi iz njegovih romana ne umiru. Oni su tu, među nama, žive, vladaju i množe se do trenutka kada neće ostati niko sa druge strane da svedoči o njihovom primitivizmu, prostakluku i šarlatanstvu.
Branislav Nušić je svojom satirom i gorkom ironijom odavno upozoravao, branio i pokušavao da nas dozove pameti, ali mi očigledno pouke nismo umeli ili želeli da izvučemo.
Osim književnih dela, ostale su i zabeleške o njegovom ličnom životu, sukobima sa vlastima i ljudima koje ni po čemu nije cenio ni vrednovao.
Na njegovom „nišanu“ jednom prilikom našla se i jedna žena koju je Nušić nazvao kravom zbog čega je pred sudom osuđen za uvredu.
Osuđen je na novčanu kaznu koju je on bespogovorno izmirio, ali ostala je zabeleška na situaciju sa samog suđenja, nakon što je presuda donesena i pre nego su se sve strane razišle.
Nušić je upitao sudiju:
„Gospodine sudija, a kada bih ja kravi rekao da je gospođa, da li bih i onda bio kažnjen?“
„Naravno da ne biste bili kažnjeni u tom slučaju“, odgovori mu je sudija.
„Doviđenja, gospođo“, obratio se Nušić ženi koja ga je tužila i napustio sudnicu.
Dodaj komentar