Božićna pucnjava je odraz nepoznavanja hrišćanstva, neukusa i prostakluka

Pucnjava, petarde i vatromet ne samo da su potpuno neukusni i prostački vid proslave, već nemaju veze ni sa hrišćanstvom niti sa Isusom Hristom. Pravi vernici ne pucaju, već skorojevići na taj način produžavaju Novu godinu, smatra verski analitičar Draško Đenović.

On ističe da su svi ovi “moderni” načini proslavljanja u direktnoj suprotnosti sa idejama Božića kao najradosnijeg hrišćanskog praznika.

– To rade uglavnom nekršteni pravoslavci, kojima su puna usta Svetog Save i pravoslavlja, a niti se pričešćuju, niti bilo šta imaju sa crkvenim životom. Vernici koji idu u crkvu znaju šta je suština Božića – kaže Đenović za Nova.rs.

Prikaladan način obležavanja ovog praznika je odlazak na crkvenu liturgiju nakon čega se u krugu porodice i najbližih uživa u prvom mrsnom obroku nakon dugog božićnog posta.

– Kod nas se uglavnom jede prasetina, mada ja nisam pristalica toga. Isus je ‘jagnje božje’, a ne ‘prase božje’. Osim toga, čini mi se nedostojnim, jer Isus kao Jevrejin nije smeo ni da se dotakne svinjetine – kaže analitičar.

Prejedanje i alkoholisanje takođe nije u skladu sa istinskom verom, jer mi “ne živimo da bismo jeli, već jedemo da bismo živeli”, zaključuje.

Trauma za decu i životinje

Vreme novogodišnjih i božićnih praznika nisu svima povod za ‘granatiranje neba’. Roditelji dece sa autizmom, kao i vlasnici životinja muku muče sa našom nekontrolisanom zloupotrebom pirotehničkih sredstava.

Ovi mališani i božja stvorenja, rečeno u hrišćanskom maniru, ne razumeju naše piromansko ponašanje i prikrivenu agresivnost, pa nije retko da ovakvi dani primitivnih “slavlja” nekome budu tragični jer zaista može doći doći do srčanih udara ili epileptičnih napada koje izaziva strah od petardi i topovskih udara.

Takođe, svima su nam poznati slučajevi ozbiljnog povređivanja dece i odraslih pri korišćenju pirotehnike.

Malo solidarnosti, pristojnosti i stila ne bi nam bilo na odmet, zar ne!?

Petarde i vatromet: kako pomoći psima?