U Srbiji stvari funkcionišu na nekom čudnom principu. Sve je kolokvijalno rečeno naopako, pa nam se često čini da postoje minimum dve različite realnosti u jednom društvu. Bojana Jovanović iz Užica, zbog svoje neobične percepcije, očigledno nema problem da shvati svakodnevicu u Srbiji jer prilikom čitanja i pisanja ona stvari posmatra naopačke.
Bojana je zaposlena u Gradskoj upravi i njen monitor na računaru, telefon i službena dokumenta na stolu stoje naopako. Ko god da uđe u njenu kancelariju ostane u čudu.
– Kada sam počela da radim u Gradskoj upravi bio mi je potreban jedan program za unošenje podataka koji je u Ekselu i nismo znali kako ćemo. Moj kolega, informatičar mi je rotirao monitor, ja sam okrenula tastaturu i sad radim tako, sa rotiranim monitorom za 180 stepeni – priča Bojana.
Iako je ljudima teško razumljivo zašto ova službenica stvari posmatra izokrenuto, razlog je zapravo to što je Bojana svojevrsni medicinski fenomen.
– Kad sam počela tek da radim, počela sam u pisarnici, na overi dokumenata i niko nije bio ravnodušan. Neki su grdili, mislili su da foliram, neki su slikali, snimali, neki su čak dolazili kod načelnika da me tuže, onda on više nije znao šta će čovek sa mnom i morao je da me premesti na drugo radno mesto – objašnjava ona.
Ona ljude i prostor oko sebe vidi potpuno pravilno, ali problem nastaje kada mora da čita i piše. Problem je zapravo za druge, jer ne razumeju, dok ona sve postiže bez imalo muke. Zbog potencijalnog problema sa orijentacijom u prostoru, doktori su joj preporučili da ne upravlja samostalno automobilom.
Za njen slučaj zainteresovali su se i američki psiholozi i psihijatri koji su, posle ispitivanja, utvrdili da Bojana nije bolesna, već da je medicinski fenomen i da njenu percepciju ništa ne može da promeni. Nakon što je jedan od njih uputio pismo Gradskoj upravi u Užicu, Bojana je dobila posao.
Bojanin dvogodišnji sin, takođe, drži telefon naopako kada ga koristi, međutim, ne može se sa sigurnošću još tvrditi da li je nasledio obrnutu percepciju ili samo imitira svoju majku.
– Kad nešto uzme da piše, ako mu ja nacrtam, on isto gleda naopako i crta naopako kao ja. Počinje i on sve da radi naopako i to me plaši, da nema problem kao ja – kaže Bojana.
Sugrađani neretko prilaze da provere o čemu se radi, što Bojana apsolutno razume.
– U restoranu kada sam, na primer, zaboravim i okrenem meni naopako, konobari prilaze: ‘Devojko, okrenula si meni naopako’, isto tako i za telefon me opominju da držim naopako. U parku kad čitam novine, sto puta mi se desilo da mi priđe neko da pita jesam li dobro, pošto držim novine naopako – zaključuje Jovanović za TV Prva.
Dodaj komentar