Sin pokojnog Milenka Mandića Mande (44), Aleksandar Mandić, u medijima je dobio nadimak „najbogatiji klinac 90-ih godina“. Sa nepunih 6 godina je vozio automobil, posedovao oružje, živeo u vili, pohađao francusku školu, imao guvernantu, trenirao boks i fudbal. Za sebe kaže da je bio sin najboljeg oca na svetu i da je živeo bajku koja je nasilno prekinuta kada su mu ubili oca 15. januara 2000. godine u beogradskom hotelu „Interkontinental“.
Prošle su 24 godine od kada su tog kobnog dana u hotelu ubijeni njegov otac Manda, Željko Ražnatović Arkan (48), vođa Srpske dobrovoljačke garde, i Dragan Garić Gara (47).
Za zločin su oglašeni krivim Dobrosav Gavrić (45), bivši policajac iz Trbušnice kod Loznice, dok su kao saučesnici osuđeni Milan Miki Đuričić (47) i njegov rođak Dragan Gagi Nikolić (55).
Upravo je Aleksandar Mandić, jednom prilikom u ispovesti za MONDO, objasnio kako je, po njegovom mišljenju, vest o smrti Arkana „zaustavila svet na trenutak“, a onda još jednom istakao zašto ga smatra toliko „velikim“, „najboljim“ i „gospodinom sa stavom“.
Takođe je pričao o svom ocu Milenku Mandiću, svom odrastanju, Džeju, Ćenti, Šijanu…
O Arkanu
– Komandant kad je ubijen, sve vesti ovog sveta su se uključile i prekinule programe da objave tu vest, čovek je pričao 6 jezika, imao 9 dece, čovek bio u tom svom poslu broj 1, kad je držao pekaru imao je najbolju, kad je držao fubalski klub, bio je najbolji, kad se bavio biznisom bio je najbolji, kad je prodavao sladoled u poslastičarnici Ari imao je najbolji sladoled, šta da kažeš više o tom čoveku, taj čovek je besmrtan – rekao je Aleksandar i dodao:
– Oduzeli su nam ono najdragocenije iz naših života. Bol je sve jači i jači, steže u srcu. Sud je utvrdio da je ubica Dobrosav Gavrić, a on i njegovi saučesnici su posle tri i po godine pušteni da se brane sa slobode, kao da su zgazili kravu na Žabljaku, a ne ubili troje ljudi.
Kada je u pitanju likvidacija čoveka koji je bio jak kao Arkan, onda je jasno da je sprega bila sa više strana i da bez države nije moglo sve to da se uradi – rekao je Aleksandar Mandić jednom prilikom za „Objektiv“.
Mandin sin je tada za MONDO rekao da ima još ljudi koji nisu obuhvaćeni optužnicom za ubistvo Arkana, njegovog oca i Garića, pa istakao: „Ima onaj ko će to da niveliše“.
On je dodao i da su tog dana u „Interkontinentalu“ sedeli Arkan, njegov otac i Garić i da su opušteno ćaskali, pošto je u hotelu boravila kineska delegacija.
Manda je u medijima pogrešno nazivan Arkanovim telohraniteljem ili kumom, a zapravo su bili veoma bliski prijatelji.
– Što se tiče kumstva sa pokojnim komandantom Arkanom do toga nije došlo. Odlagano je zbog mnogo obaveza. Voleo me je istinski, drugačije od svih, bio sam mu simpatičan klinac ošišan na kratko. Imao sam smelosti da radim neke stvari. Stalno kad me vidi zagrli i poljubi, drži malo u krilu, uvek iskomuniciramo.
Viđali smo se par puta dnevno od 95′, 96′ godine do 2000. Obilić, hotel ‘Jugoslavija’, posle ‘Interkontinental’, poslastičarnica Ari. Mogao bi da kažem da je to čovek koji je na mene ostavio ogroman, neizbrisiv trag i imao sam veliko zadovoljstvo što sam ga upoznao – rekao je on jednom prilikom.
O ocu Milenku Mandiću Mandi
Naslednik Milenka Mandića, čoveka koji je nastradao u večeri kada je izvršen napad na Arkana, osvrnuo se na odnos sa ocem i „ludorijama“ u kojima je uživao kao najbogatiji klinac. Kola je vozio još kao dečak od 6 godina, nekad sa ocem, nekad sam, i na negodovanje svih je uvek imao spreman dokaz. Ipak, priznao je da svom sinu sada ne bi dozvolio da tako mlad sedne za volan.
– Vozio sam stalno, tata mi je uvek davao kola, ljudi će sad da kažu ‘ovaj je lud’. On je mene obožavao, voleo, ja sam strašno vozio kola, profesionalno, naučen, ležalo mi je to, sa njim ili po kraju Novom Beogradu, na Avalu sam vozio već od 12,13 godina.
Kažeš na primer vozio si kola sa 6 godina, kao najmladji vozač u Jugoslaviji, dobio od Crvenog signala besplatnu obuku u to doba, oni se gurkaju ispod stola, kažu da je to nemoguće, onda ja pustim snimak, odem posle nekog vremena donesem pokažem, onda se uvere, čuju gradske priče, posle se oni lako uvere, ali u početku klinačke stvari, niko nikom ništa ne veruje.
Obično ne veruju u taj život koji sam vodio kao mali. Sve poznati, skupa kola, skupa odeća, onda kad govoriš cifre, oni se… Baš sam sad kod jednog prijatelja pričao nešto o nekim kupovinama u to vreme u Versaće radnjama, da ne pominjem cifre velike, on kaže da je to nemoguće, u to vreme to nije toliko koštalo – ispričao je.
U nasledstvu koje mu je pripalo nakon očeve smrti je uživao i ne stidi se da prizna da je sam sebi naudio velikim trošenjem. Ne nedostaje mu ni novac, ni takav život, već samo otac.
– Ja to što sam nasledio, potrošio sam sam ili sa nekim, nije ni bitno, svoju ostavštinu, nije krivično delo, sam sam sebi naudio, ni za čim ne žalim, pravi prijatelji mog oca su nestali u međuvremenu, posle 2000. godine.
Tu je bio Slavko Mijović, Milan Đorđević Bombona, pre toga su mnogi prijatelji otišli, stradali neki koji bi sad možda mogli nešto da pomognu, imali volju, nikom ništa ne tražim.
Oni su ili u zatvoru ili nisu materijalno sposobni. Otac mi je govorio da je ulica zlo, da ne idem na ulicu i da mi neće ništa dobro doneti… Sve je bio u pravu. Ja sam sve kontra uradio, i tako je kako je, ali ja sam zadovoljan, ja nemam za čim da žalim, ni za parama, samo za ocem – objasnio je Mandić za MONDO pre par godina, pa nastavio:
– On je govorio najbolje kad ti možeš da daješ, da ne tražiš ništa, ja sam prošao i to ‘dabogda imao pa nemao’, tu kletvu. I najgore je kad ti moraš nekome da se obraćaš pored računa od 30, 40 hiljada u buticima za stvari markirane i po 2,3 hiljade za izlaske u grad, čašćavanje konobara po 200, 300 nečega, da ja sad dodjem nekom da tražim, ali to je život.
Instagram nalog je napravio povodom sećanja na svog oca, a i knjigu je napisao kako bi mu se odužio kako kaže „za ogromnu ljubav i najsrećnije detinjstvo“.
– Jedan od razloga zbog kojeg sam napisao knjigu je taj što me redovno ljudi sreću posle toliko godina, a nemaju razloga da se dodvoravaju, da mi kažu koliko je dobrih dela činio moj otac. Živeo je za to da pomogne drugima, tada se najsrećnije i osećao.
U Pljevlja je znao da ode, poveze svog Mercedesa, napuni gepek parama i svi ugroženi dođu i uzmu novac kome je za šta trebalo. Inače, čovek je znao da uplati u ‘Mažestiku’ za dve četvoročlane porodice, Romi su u pitanju, godinu dana da imaju besplatan meni – doručak, ručak, večera. Ispunjavao se time – rekao je tada Aleksandar i dodao da je jednom prilikom celom odeljenju kupio „Air max“ patike.
– To je bio neki spontan događaj. Bili smo u knez Mihajlovoj, šetali, ekipa je bila sa mnom ušli smo u radnju uzeo sam sebi, mogao sam da priuštim i za ostale i zašto ne bi usrećio i druge kolege – naglasio je on.
Šta je Aleksandar Mandić rekao o Džeju, Šijanu i Ćenti pročitajte OVDE.
Dodaj komentar