Posmatrati nekoga ko je u isto vreme gladan i dostojanstven, verovatno je jedan od najtužnijih prizora koji možete videti. Skrušeni, zgrčeni i skriveni iza nekog starog kaputa i jakne, dali bi sve za jedno parče hleba, ali to neće da pokažu.
Takvih na Kalenić pijaci danas ima dosta. Zastanu pored izloženih namirnica, ali tek toliko da ih osmotre. Vide cenu i produže dalje.
Predrag Jovančić, vlasnik tri ribarnice na pijaci, viđa ih stalno, ali ih za razliku od većine nas – i primećuje. Pre dve godine je, priča nam, ostao bez majke, a ima i starog oca, pa kad vidi bake i deke koji stanu ispred izloga i gladnih očiju gledaju u ribu, prvo što poželi je da ih ne pusti da samo odu.
Onda mu je sinula ideja – okačio je natpis da onima koji nemaju novca, besplatno daje ribu.
Dolazeći na Kalenić da uradimo ovu priču, mislili smo da ćemo nekoga i zateći, ali ovi ljudi, gladni i dostojanstveni, nisu pohrlili čak ni tada.
– Skromni su jako. Zastanu, pa kad vide šta piše, puste suzu. Obično kažu: „dajte šta ima“. Ne biraju nikad. Ili traže ono za šta vide da je najjeftinije – priča nam menadžer ribarnice Vedran Todorović.
Uglavnom su to stariji ljudi, penzioneri. Jedan je Vedranu posebno prirastao za srce.
– Taj čovek bi zastajao i ranije, ali nikad nije imao novca da kupi ribu. Iz priče s njim saznao sam da mu je supruga umrla od raka i da živi teško. Sada dođe dva puta nedeljno po obrok. I svaki put se zaplače i zahvali od srca. A nama u grlu ostane knedla – opisuje Todorović.
Predragu je puno srce što zna da ovi ljudi neće ostati gladni.
– Na ovaj način ja održavam i moju mentalnu higijenu. Najstrašnije što se može desiti ljudima je da oguglaju na druge ljude, na njihovu patnju. Znam šta znači nemati i biti gladan, i uvek ću pomagati onima koji to i sada jesu – izričit je Peđa sa Kalenića.
Kako nam poručuje na kraju, ova akcija se zato neće završiti. U njegovoj ribarnici gladni će uvek imati besplatan obrok i toplu reč. A ostali dobru lekciju. O humanosti i ljudskosti, prenosi Telegraf.rs.
Dodaj komentar