Svedočanstvo beskućnika iz Niša: “Većina njih se tokom zime smrzne i umre”

Hladne zimeske dane socijalno ugroženi stanovnici grada Niša provešče u Prihvatilištu za stare i nemoćne. U Prihvatilištu se već nalaze korisnici koji više ne borave na ulici. Život na ulici zamenjen je toplom sobom, u kojoj su svoj kutak pronašli ljudi bez adrese.

U ovom centru svim korisnicima je pored smeštaja i hrane obezbeđena i radna okupacija, psihosocijalna podrška i zdravstvena zaštita. Dok se njihovo stambeno pitanje ne reši, zaposleni se trude da ih zbrinu i pomognu im da nastave da žive život dostojan čoveka.

Prihvatilište je iz Gerontoloskog centra preseljeno u „Maru”, ustanovu socijalne zaštine za dnevno zbrinjavanje dece, omladine i odraslih lica ometenih u razvoju.

Prema rečima koordinatorke i socijalne radnice ovog centra Milice Radenković, ovo je privremeno rešenje do marta sledeće godine. Nakon dobijanja potrebne licence za realizovanje programa „Predah od roditeljstva”, ovaj prostor biće ustupljen deci i njihovim roditeljima. „Ovo je privremena usluga. Centar za socijalni rad, koji je naš uputni organ odlučiće u kojoj će ustanovi socijalne zaštite oni biti upućeni nakon 6 meseci, koliko svako od njih može ostati ovde”, kaže Radenković.

Prihvatilište je otvoreno za sve koji nemaju smeštaj

Na gradskom sajtu je objavljeno da će prihvatilište biti otvoreno za sve koji nemaju smeštaj tokom zimskih meseci i svima kojima je potrebna adekvatna nega nakon lečenja. Prihvatilište je počelo da radi početkom decembra i u njemu se mogu naći svi koji iz nekog razloga nemaju obezbeđen smeštaj i hranu.

Naime, radi se o ljudima koji su ušli u program socijalne zaštite i koji će dok se njihove stambeno pitanje ne reši biti privremeno smešteni u ovoj ustanovi. Radenković je dodala da je opremljen prostor od 300 kvadrata i da ispunjava sve standarde u oblasti nege i socijalne zaštite. Prihvatilište ima 10 soba, a obezbeđena je i jedna soba za izolaciju.

U sobi za izolaciju se nalazi čovek koji se oporavlja od moždanog udara.

„Ostao je bez krova nad glavom, a deca nisu htela da ga neguju. Noći je provodio u automobilu, pa je nakon bolničkog lečenja smešten u našu ustanovu”, kaže Gorica Cvetković, psiholog ove ustanove.

„Ja sam ovde jer mi se kuća srušila i nemam gde”

Šezdesetrogodišnji Zoran Bukić, jedan od stanara Prihvatilišta, ističe da je utočište pronašao u ovom centru. Ostao je bez supruge, a brat mu je, kako kaže, porodičan čovek kome ne želi da bude na teretu.

„Ja sam ovde jer mi se kuća srušila, nemam struje, nemam vode i nemam gde. Mislim da ću se na proleće vratiti u firmu u kojoj sam radio da bih stekao penziju, a nakon toga ću, ako steknem uslove otići u starački dom”, kaže Zoran. „Težak je život beskućnika, većina njih se tokom zime smrzne i umre”.

Istakao je da je vrlo zadovoljan uslovima i osobljem, kao i da je mesto na kome se nalazi sada njegov dom. Slobodno vreme provodi igrajući šah, ali najviše voli da radi, pa je direktoru obećao da će redovno čistiti sneg i sređivati dvorište.

Direktor ove ustanove Miloš Ranđelović zaključio je da ljudi kojima je pomoć neophodna najčešće ostaju nevidljivi, jer ih je sramota zbog onoga što ih je snašlo. Prepušteni sebi i bez podrške ne bi uspeli da pronađu rešenje.

Nomadski način života beskućnika

Prema rečima nadležnih, pojedine beskućnike je jako teško prilagoditi zajednici kakva je u Prihvatnom centru. Oni koji su navikli na nomadski način života, često se mogu sresti na ulici. Stanovnici grada Niša tvrde da je prosjake i beskućnika u poslednjih par meseci sve više.

„Kada prođete centrom grada videćeti ih bar nekoliko. Mnogo je onih koji čeprkaju po kontejnerima ili prose”, kaže Nišlija L. Ž.

Centar za socijalni rad je nadležan za zbrinjavanje ovih ljudi i upućivanje u ustanove socijalne zaštite, ali nemaju informaciju o tome koliko njih je nezbrinuto.

Adaptiranje na zajedicu, iako imaju neophodnu podršku psihologa i pedagoga, pojedinima od njih pada teško jer veliki deo svog života provode nomadski.

Policija ili građani mogu Centru za socijalni rad prijaviti beskućnika koji boravi na nekom mestu. Nakon toga, prema rečima nadležnih, ljudi iz Centra za socijalni rad procenjuju njihov socio-ekonomski status. Kada utvrde da neko ne poseduje uslove za život upućuju ga u odgovarajuću ustanovu u kojoj će biti zbrinut.