Kolumne

Beograđani, preklinjem vas, zaustavite uništavanje svog grada

beograd plaža
Printscreen

Nedostaje li vam Beograd?

Njegov metropolitanski duh koji političari razaraju duže od decenije sada je na kolenima, a stanovništvo koje je pristizalo iz svih krajeva nekadašnje Jugoslavije živi, barem tako misli, u betonskom logoru koji je sve manje uslovan za normalno funkcionisanje.

Otuđili su nam dragi Beograd profiteri i kabadahije, a moramo biti svesni da nemaju nameru da stanu.

Duško Radović imao je fantastične emisije mnogo pre nego što sam se rodio, a jedna rečenica prožima mi misli svako malo.

– Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu – izgovorio je legendarni Duško Radović.

plaža beograd
Foto: Stare slike Novog beograda

Šta se to promenilo da Beograd izgubi tu dostojanstvenost i magiju? Njegove ulice postale su mračne, sive i tužne. Njegova veličina ogledala se u njegovoj šarenolikosti i kulturnom obrascu koji već godinama čuči u ilegali.

beograd '60
Foto: Bane Đorđević

Pandemija seljanizma razbolela je moj Beograd, a kriminalni tipovi zarobili su ga i zarađuju na njegovoj boli. Menjaju se njegovi simboli, prave se novi gde im mesto nije, a građani se uhode nekakvim kamerama i sokolovim očima koji nam otimaju i ovo malo preostale slobode.

Beograd, šezdesete.

#moda #stil #dama #istorija #beograd #staribeograd #starefotografije #zanimljivostiobeogradu

Posted by Zanimljivosti o Beogradu on Wednesday, August 12, 2020

Grad na Dunavu i Savi postao je veliko selo, selendra u kojoj se najbolje snalaze ćelavci u džipovima sa zatamljenim staklima. Beograd se diči šundom, a to mu nikad nije bio manir. Ugleda se moj Beograd na pogrešne primere, a njegov duh zauzdava se strahom i ucenom. Ulaganja i investicije u Beogradu su učestale i on je poslužio kao perionica prljavog novca, a jedan Vračar i Crveni krst dospeli su pod nos kokainskog profita.

Beograd na vodi niče na obodu starog grada i pored toga što postoji deo koji se zove Novi Beograd gde takvi projekti možda i imaju nekakvog smisla. Prošle su decenije od ratova, sankcija , Miloševića, pa i Đinđića. Moj Beograd prepušten je na milost i nemilost ljudima koji su na takvoj crveno crnoj prošlosti sagradili svoja pogana imena.

Uništava se Beogradski Univerzitet, a propagira se samo visoka korupcija i Ugrađevinski plagijatorski fakultet za parazite i krvopije. Sava i Dunav postali su septička jama za sve naše izmete i fekalije iz kojih tu i tamo ispliva poneki leš. Nekada su se u tim i drugim rekama po Srbiji stanovnici kupali i uživali u blagodeti i daru koji jedan čudni grad na dve velike reke ima da ponudi.

Ispod Brankovog mosta postojala je plaža, na mestu gde je sada nekakva Beton hala kao simbol modernog, izbetoniranog Beograda. Danas možete da pokupite samo neku kožnu infekciju ukoliko se odlučite da malo zaplivate Savom ili Dunavom, a i pored takvog rizika i dalje postojimo mi, suludi građani, koji se ne gadimo sopstvenih govana i volimo svoje reke.

Nije teško umesto preskupe rasvete ili jelke za doček pare preusmeriti na projekat čistih reka koje ponovo mogu poslužiti za razonodu i uživanje.

Možete li poverovati da je nekada Beograd mogao da postoji bez svojih nakaznih splavova koji zaklanjaju pogled na vodu šetačima i ljudima željnih prirode? Splavovi mogu da postoje, nije sporno, ali se mora nešto u ovom gradu uraditi strategijski sa nekakvim planom i merom.

Najveći problem građana zapravo nisu ni ekološki, ni komunalni problemi ni korumpirana i lopovska vlast. Najveći problem građana su oni sami, njihova nezainteresovanost za te probleme i gledanje sebičnih, sitničarskih interesa. Svest je problem Beograđana i nedostatak vere da se bez njihove ćutnje ništa ovom gradu, makar iznutra, ne može nažao učiniti.

Podižu se zgradurine, a infrastruktura je ista kao pre 50 godina. Beograd je i dalje poželjna destinacija celog regiona, ali i čitavog sveta. Beograd se mora vratiti sebi, svojim korenima i na tim osnovama graditi budućnost. Toliko potencijala retko koji veliki grad ima, a oni se koriste pre svega u privatne svrhe umesto u svrhu stanovništva i njegovog blagostanja.

Nije lako biti Beograđanin, a ni naročito ponosno ovih godina. Sramim se često objašnjavajući prijateljima iz inostranstva kako je nestao duh ovog grada, koji im se svidi i ovakav, unakažen. Ne mogu oni shvatiti kakav je to ponosni oreol predvodnika ovaj grad nekoć posedovao. Postoji Njujork, London, Pariz, Berlin, Moskva ili Istanbul, ali Beograd ima tu magiju sebi svojstvenu. Gutao ga je mrak, napadala buđ i najezda ćelavih i korumpiranih pijavica, ali izVučiće se moj Beograd.

A ukoliko se to ne desi, ako njegovi nemi stanovnici odluče da prećute sopstvenu korekciju vrednosti, onda neka mu nadležni pajaci promene ime. Da moj Beograd može počivati ostavljen u miru.

Kojo: Ovaj Beograd ne volim. Prljav je, unakažen, a njegovi vladari kao da nisu naše rase

Antonije Kosanović

Traži smisao u vreme besmisla, rečima potkradajući emocije.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

PARTNERI SAJTA


15 Shares
Share via
Copy link