Širom Evrope, kontinenta koji je tokom poslednja dva milenijuma negovao hrišćanstvo, crkve, samostani i kapelice stoje prazni i sve su zapušteniji jer su se broj vernika i poseta crkvama smanjivali.
Ispovedaonice u kojima su generacije Belgijanaca priznavale svoje grehe stoje naslagane u uglu nekadašnje crkve Presvetog srca u gradu Mehelenu, što je dokaz da su nadživele svoju svrhu, piše Associated Press, prenosi Index.
Zgrada će se zatvoriti na dve godine dok se ne dodaju kafić i koncertna pozornica, a plan je da se crkva pretvori u “novo kulturno žarište u srcu Mehelena”, gotovo nadomak mesta gde živi belgijski nadbiskup.
Iza ugla bivša franjevačka crkva sada je luksuzni hotel, u kojem je poznati belgijski pevač Strome proveo svoju prvu bračnu noć.
– To je bolno. Ne krijem to. S druge strane, povratak u prošlost nije moguć – kazao je biskup Antverpena Johan Boni.
Sve veći broj nekada svetih građevina prenamenjuje se za različite svrhe, od butika do noćnih klubova.
To je fenomen koji se može videti u velikom delu kontinentalne Evrope, od Nemačke do Italije, ali i u mnogim zemljama između njih.
Fenomen se naročito ističe u Flandriji, gde su smeštene neke od najvećih katedrala na kontinentu.
Studija istraživačke grupe PEW iz 2018. pokazala je da u Belgiji od 83 odsto onih koji kažu da su vaspitani kao hrišćani samo 55 odsto još sebe takvima smatra.
Studija je pokazala da samo 10 odsto Belgijaca i dalje redovno ide u crkvu. U proseku, svaki od 300 gradova u Flandriji ima oko šest crkava, ali često nema dovoljno vernika da popune jednu jedinu crkvu.
Neke crkve postaju trn u oku u gradskim središtima, a njihovo održavanje zahteva značajna finansijska sredstva.
Mehelen, gradić od 85.000 stanovnika severno od Brisela, rimokatoličko je središte Belgije. Ima puno crkava, od kojih se nekoliko nalazi blizu Katedrale Svetog Rumbolda sa zvonikom koji je na UNESCO-ovom popisu svetske baštine. Gradonačelnik Bart Somers godinama radi na tome da mnoge zgrade dobiju drugu namenu.
– U mom gradu imamo pivaru u crkvi, imamo hotel u crkvi, imamo kulturni centar u crkvi, imamo biblioteku u crkvi. Dakle, imamo puno novih namena za crkve – poručio je Somers.
On je kao flamanski regionalni ministar takođe uključen u prenamenu oko 350 crkava raširenih u gusto naseljenoj regiji od 6,7 miliona stanovnika.
Značajan projekat prenamene u Belgiji bio je Martinov hotel “Patershof” u Mehelenu, gde je unutrašnjost crkve uništena kako bi se napravile sobe.
– Ljudi spavaju u crkvi, možda imaju seks u crkvi. Dakle, mogli biste reći: etički, da li je dobra ideja imati hotel u crkvi? Uopšte ne oklevam zbog toga. Više me brine stvarna arhitektonska vrednost – istakao je Somers.
U “Martin’s Patershofu postoji čak i uslov da crkva može da vrati zgradu ako joj ponovo bude potrebna. Elementi hotela izgrađeni su na čeličnim gredama i mogu se potpuno rastaviti i ponovo izvaditi.
Vrednost dizajna posebno je jasna u crkvi svetog Antuna Padovanskog u Briselu, koja je pretvorena u penjački klub.
Zid namenjen penjanju sad se takmiči sa vitražima.
– Vitraži donose pravu svetlucavu i toplu svetlost kada sunce prođe kroz njih, tako da zaista možemo osetiti prisutnost ostataka crkve. Oltar je još na mestu, tako da smo okruženi ostacima i to nas podseća gde se zapravo nalazimo – navodi Kiril Vitok, suosnivač kluba.
Takođe u Briselu, noćni klub “Spirito” preuzeo je anglikansku crkvu, a kao svoj logo ima crtež sveštenika koji ljubi časnu sestru.
To nije baš ono što je biskup Boni imao na umu. Smatra da čak i ako je rimokatolička religija na izdisaju, osećaj sakralnog ili potreba za promišljanjem i dalje su prisutni u društvu bilo da je neko religiozan, agnostik ili ateista.
Zbog toga za Bonija nema razloga da se crkve pretvaraju u supermarkete ili diskoteke.
– To su mesta za razmišljanje. I nije li upravo to ono o čemu bi crkva trebalo da se brine?.
Veruje da bi najuspešnija prenamena bila predaja crkvi drugim hrišćanskim zajednicama, bilo da su koptske ili istočnoevropske.
Priznaje kako se nekad umori samo od pogleda na povorku onih koji žele da prenamene prazne rimokatoličke crkve. Dodaje kako mu je teško kad se pojavi agent za nekretnine.
– Oni vide mogućnosti. I ne možete verovati, odjednom, koliko pobožni postaju kad im se ukaže finansijska prilika. Odjednom su pobožniji od časne sestre – naglasio je.
Poznajući istoriju hrišćanstva, Boni gleda dugoročno jer bliska budućnost ne izgleda svetlo.
– Svakih 300 godina smo skoro morali da počinjemo ispočetka. Nešto novo će se dogoditi, siguran sam. Ali treba vremena – uveren je.
Nemačka crkva zatvorena na 3 meseca zbog previsokih troškova grejanja
Dodaj komentar