Beograd Magazin

Jadna je država u kojoj građani telima brane pretvaranje šume u deponiju

bara reva skup
Foto: Luftika

Građani već više od dve nedelje protestuju, a neki od njih kampuju na novostvorenoj deponiji na prirodnom rezervatu bara Reva kako bi vlast prizvali pameti i prisilili na vladavinu prava. Protesti za očuvanje oazu prirode nadomak centra Beograda nastavljeni su i preko vikenda kod bare Reva na desnoj obali Dunava u naselju Krnjača zbog bahaćenja gradske uprave, koje je stanište retkih biljnih i životinjskih vrsta pretvorila u deponiju.

Nemilosrdno odlaganje građevinskog otpada počelo je još u avgustu, a januaru ove godine je rezervat prirode i formalno, bizarnom i jednostranom administrativnom odlukom – pretvoren u deponiju. Prljavi posao je za račun beogradskih naprednjaka izvela gradska sekretarka za urbanizam Bojana Radaković u ekspresnom roku. Naime, Radaković je stupila na tu funkciju stupila u petak, 9. januara 2021, a privremenu dozvolu za formiranje deponije je donela u ponedeljak 12. januara 2021.

Već 12. februara je nagrađena konkursom za notara, i od tada istovar šuta na bari Revi se ubacuje u petu brzinu, i do 500 kamiona dnevno.

Zamislite šumu, baru, nisko rastinje, vegetaciju koja buja, raznoliki životinjski svet, stanište više od 150 vrsta zaštićenih ptica i usred svega toga deponiju površine 25 hektara. To je samo deo deponije jer je planirano da se otpadom zatrpa ukupno 80 hektara šume.

Sve ovo se nalazi na samo 15 minuta vožnje od centra grada.

Na drugom kraju deponije se oseća i nesnosan smrad i otpad je na tom potezi različitog porekla, dok je većina ovog skaradnog projekta grada Beograda šut sa ruševina zgrada u Beogradu.

deponija ba bari Revi
Foto: Luftika

Deponija je visoka preko 10 metara a živi svet ispod je sistematski zatrpavan.

Javnost su alarmirali građani koji žive u ovom kraju Beograda i ubrzo su rešili da stvar uzmu u svoje ruke i blokiraju prilaz deponiji tako što su otpočeli celodnevno dežuranje. Šatori postavljeni na deponiji svedoče da ovi hrabri ljudi kampuju i dežuraju danonoćno.

Kamiona tokom vikenda nije bilo, ali su u znak podrške došli građani iz različitih delova Begrada, novinari, ekološki aktivisti i predstavnici drugih ekoloških inicijativa. Skup je zamišljen kao dvodnevni događaj te se održava i danas. udruženja građana „Bela čaplja“, „Kotež“ i „Komšija Krnjača“ su pokrenula inicjativu da bara Reva bude proglašena za prirodno dobro, dok je čitavu akciju podržalo preko 100 ekoloških udruženja i inicijativa šrirom Srbije.

Građani koji su pokrenuli ovu akciju su počeli da dobijaju pretnje da se sele iz svog kraja i ponude da se politički angažuju uz novčanu nadoknadu, razume se.

Čija je ovo zemlja?

Tokom vikenda je na skupu održana i tribina na kojoj je govorio orintolog Dragan Simić koji je objasnio značaj bare Reve na kojoj se gnezdi orao belorepan, istovremeno je stanište više od 150 vrsta ptica, divljih svinja i ukazao da je ovakvo ponašanje prema prirodi ekološka katastrofa.

Pored orintologa na  skupu je govorio i aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta, već dobro poznat javnosti po odbrani reka Stare planine.

– Beograd u kome mi živimo neće zavisiti od nekakvog tasmanijskog đavola Vesića, koji kad god vidi neki parkić, sutradan ostajmo bez parkića. Niko od nas ne želi u politiku ali mi čemo napraviti plan u kakvom gradu želimo da živimo. Beograd će voditi ljudi koji vole ljude i priodu i onda ćemo ponuditi svima da se uključe. Da vidimo da li smo sposobni da sklonimo ove ljude , u suprotnom ćemo se stalno vući od bare Reve do bare Reve. Od Stare planine do Toplog dola, Rakite, Rađevice, Jadra… Na svim mestima gde su napali ljude i prirodu – rekao je Ćuta.

On kaže da  više nije pitanje ekologija što je uporedio sa problemima ljudi koji žive od malina, u Aleksandrovcu, ceo život generacijama unazad hrane svoju porodicu tako što gaje malinu a onda im ludak dođe sa dozvolom koju je izdala Zorana Mihajlović i krenu detonacije.

– Dinamitom na malinjake, a kod Loznice ajde sad svi metla, zato što je tu došao Rio Tinto – dodaje Ćuta.

Rekao je da oni koji su došli ovde da pokupe sve, da unište sve, da zarade lovu i da idu, moraju da znaju da su u velikoj manjini.  i dodao dodao da se na bari Revi desio klik, i da je sada na redu plan kako da se brinemo sami o sebi i o svim prostorima u Srbiji koji su u ovakvvom problemu.

– Čija je bre ovo zemlja, čija je voda, čija je bara Reva? Naša, drugari – rekao je Ćuta.

SNS mlada nada

Niko od nadležnih se još nije odazvao, sem gradske sekretarke za urbanizam koja se ponosno šepurila kako je baš ona potpisala privremenu građevinsku dozvolu za istovar šuta na bari Revi.

Svedoci smo da se u Srbji privremene dozvole dobijaju za sve i svašta te da ni ova dozvola nije uklesana u kamenu da se ne može osporiti jer je kod njenog izdavanja sporno baš sve.

Dragana Nestorović, jedna od istaknutih boraca za baru Revu, rekla je da je grad Beograd izdao privremenu građevinsku dozvolu Gradskoj čistoći, za izgradnju pristupne saobraćajnice i platforme za mobilno postrojenje za preradu šuta i betona, ali da to ne znači da postoji dozvola da se ovde istovara šut.

– Jedan od naših zahteva jeste da dok Ministarstvo ne reši o toj studiji procene uticaja, da se obustave dalji radovi. Sve i da oni urade tu studiju ove nedelje, to bi bila retroaktivna studija, a šteta je već naneta i deponija napravljena, pa u tom smislu tu ima i prostora da se pokrene krivična prijava za delo ugrožavanje životne sredine, a imamo nameru još neke pravne akte da pokrenemo, kao što je inicijativa Zavodu za zaštitu životne sredine, da se bara Reva proglasi zaštićenim staništem. U tom smislu bi tražili obustavu svih daljih radova, jer ukoliko se proglasi takvim dobrom, nikako neće moći da rade to što su predvideli da rade – rekla je Nestorović

Građani se i dalje okupljaju na bari Revi, šetaju, uživaju i poručuju da ne odustaju.

Građani blokirali radove, zaustavili istovar šuta i stali u stražu u prirodnom staništu Reva

OGLAS

PARTNERI SAJTA


generic vignette (DESK luftika.rs)
427 Shares
427 Shares
Share via
Copy link