Balašević posvetio pesmu pokojnoj majci dok je sanja na praznike

Svi su mislili da Đorđe Balašević ne može napisati bolju pesmu, a onda je objavio „Mati„. Pesma je odmah oduševila njegove fanove i mnogi je, slušajući, plaču.

Balašević je lik kojeg ljudi obožavaju zbog njegovih starijih pesama, a noviteti prolaze ispod radara. Na koncertima se najglasnije pevaju najveći hitovi, a poslednjih godina Balašević tek tu i tamo objavi neku pesmu.

Njegovi fanovi i oni koji su to nekad bili na pijedestalu drže hitove kao što su Lepa protina kći, Provincijalka, Ne lomite mi bagrenje, a sada je, izgleda, izašla jedna koja bi se mogla popeti na vrh.

Pesma je posvećena njegovoj pokojnoj majci, koju sanja na praznike.

Poslušajte pesmu „Mati“, a ispod možete da pročitate ceo tekst pesme.

POVEZANO: Dirljivo pismo Balaševića jednom Zadraninu

Raritetna pesma koju je Đorđe Balašević otpevao samo jednom uživo, na autorskoj večeri „Kalendar mog detinjstva“ uz klavirsku pratnju profesora Aleksandra Dujina, sada je doživela i studijsku verziju.

MATI (Đorđe Balašević)

Opet sam snio majku na praznični dan
I kao lutnja brujnu slutnja šta bi značio taj san;
Blagi sfumato povratka, ključ uvek iza dovratka
I staza kraj šimšira urasla u travu;
Sanovnik s krupnim slovima, lako je to sa snovima
Mnogo mi teže ide kad tumačim javu;

U lešnikovoj senci fruštuk postavljen
A pokraj hokle cvetni goblen na trenutak ostavljen;
Lanena letnja haljina sa veženim detaljima
Pristaju uz rozetnu na baštenskoj kanti;
U leji zlatnog šeboja, u tom snu mlađa nego ja
Onakva kakvu bih i želeo da pamtim;

O, mati, veje sneg, ni to me ne raduje više
Dospe na kraju sve na isti sled;
Prošlo je zanavek, severac pustolinom briše
I ravno je unedogled;

Nadiru pahulje, noć slavi svojih pet minuta
Vetar ne poznaje ni stid ni sram;
Niko ne strahuje što kasnim, što me nema s puta
I malo sam ti noćas sâm;

Neki su stopu ispred vremena
Ludi jahači, izviđači… Milju ispred plemena;
Tek posle sebe hvaljeni, na trgu zlobe paljeni
Očiju punih suza, al’ obraza suvih;
Na pravdi boga blaćeni, tek posle sebe shvaćeni
Neki su mandoline u dolini gluvih;

O, mati, veje sneg, ni to me ne raduje više
Dospe na kraju sve na isti sled;
Prošlo je zanavek, severac pustolinom briše
I pusto je unedogled;