Kakvih sve tužnih sudbina ima, isprepletenih kroz bezbroj anonimnih ljudi koji su tu među nama, skriveni u svojoj skromnosti, strahovima i patnjama koje drže u sebi i za sebe, kako ne bi opterećivali svoje bližnje, ukoliko ih uopšte imaju. Jedna od takvih potresnih priča, koja je ugledala svetlost dana zahvaljujući poznatom humanitarcu Dejanu Markoviću Miloševiću, dolazi nam iz sela Borci kod Kragujevačke Rače.
Umesto da uživa u svojoj starosti, baka Vukosava Simić (70) iz ovog sela dane provodi u strepnji i strahu da će se plafon njene oronule kuće svakog trena srušiti na nju. Strepi, brine. I plače.
Baka Vuka živi sama, a u svojoj samoći snalazi se kako zna i ume. Kako mora. Ima 10.000 dinara socijalne pomoći. Pravo na penziju nije stekla. Baka Vuka je srčani bolesnik i ima anginu pektoris. I da hoće da radi, ne može – brzo se umara. Za lekove mesečno mora da izdvoji bar 2.000 dinara.
Sa osećajem napuštenosti živela je predugo, a onda su se pojavili humani ljudi koji su joj doneli hranu, kao prvu pomoć, kao ono osnovno što se većini nas podrazumeva. A osnovnim životnim namirnicama i gestu dobrih ljudi obradovala se toliko, da je zaplakala. Jer baku Vukosavu odavno niko nije posetio.
Za njenu tužnu i tešku sudbinu čuo je humanitarac iz Kuršumlije, Dejan Marković Milošević, koji ju je posetio pre dva dana. Marković je za Telegraf.rs ispričao da ova baka živi u veoma teškim uslovima nedostojnim čoveka, te da je njegova fondacija počela da prikuplja sredstva kako bi joj se pomoglo.
– U kući ima tri prostorije, ali koristi samo jednu. Plafon samo što se nije srušio. Sama živi, kaže i da mora da plaća struju koja izađe oko 3.000 mesečno. I šta joj ostane? Oko 5.000 dinara da preživi. Da ima za eventualno jedan obrok. Kada smo došli da joj donesemo neke namirnice, video sam da je od hrane imala samo krompir skuvan u običnoj vodi. Ni brašno nije imala, da ispeče hleb – priča Dejan.
Kako kaže, plafon je na brojnim mestima u staroj kući otpao, a krov je loš i star, prokišnjava.
– Kuća propada potpuno. Evo, podmetnula sam ovde drvo, da plafon ne bi pao – rekla je starica humanitarcu kada ju je posetio.
Vukosava se često budi u toku noći, preplašena. Živi u strahu da će se plafon na nju srušiti svakog trena.
– Rekla mi je: “Samo da imam da jedem i da mi ne padne plafon na glavu”. Samo to želi, to je skromna žena koja je navikla, nažalost, na teške uslove života. Razni su je vetrovi šibali – ističe Marković navodeći da Vukosava u kući ima stari šporet, stari frižider i jedan krevet.
Frižider joj, dodaje Marković, praktično ničemu nije ni služio jer ova namučena žena u njega retko kad ima nešto da stavi.
– Kad sve platim, najviše na hrani trpim – kaže baka Vuka.
Selo u kom živi nema prodavnicu, a najbliža je, ističe Dejan Marković Milošević, udaljena oko 7, 8 kilometara.
– Niko ne zna kako živi, kako se snalazi. Ima komšija, ali su i to sve stari ljudi koji mogu ponekad da joj se nađu, ali je to kratkoročno. Nema nijednog deteta. A nema ni prevoza da bi otišla do prodavnice ili do grada. Taksi ne može da plati jer nema odakle – napominje Dejan koji je već pokrenuo akciju kako bi se ovoj hrabroj ženi što pre pomoglo.
Najpre je, ističe, najbitnije obezbediti dovoljno hrane za Vukosavu, a onda i što pre sanirati plafon i krov.
– Za početak, cilj nam je da ne bude opasnosti po nju, da ne strahuje dok je u svojoj kući. Trenutno sagledavamo šta će nam sve biti potrebno od materijala i za saniranje stubova. Procena je da će nam za to biti potrebno oko 130.000 dinara – navodi Milošević.
Ukoliko želite da pomognete baki Vukosavi Simić, da ima miran san i živi u domu dostojnom čoveka, to možete učiniti uplatom na dinarski: 340 – 11029458 – 02 ili devizni račun 340 – 10107926 – 98 Fondacije Narodni gvozdeni puk, ili pozvati Dejana Markovića Miloševića na broj telefona 061/171-4045.
Dejan je 50 topličkih porodica spasio bede, ne planira da stane i ima srce kao autobus
Dodaj komentar