Sve je više mladih koji traže način da žive u skladu sa prirodom, koji imaju potrebu da napuste betonske ludnice od gradova i provedu život u zdravijoj okolini. Nepodnošljiva gradska tenzija, naročito u Beogradu, potpuno je besmislena i mnogi građani doslovno beže na selo u svakoj i najmanjoj prilici.
Porodične vikendice su zahvaljujući pandemijskom ludilu ponovo dobile na vrednosti, a ukoliko radite preko svog računara možete vreme provoditi u mnogo lepšem okolišu i beskrajnom zelenilu.
Jedan video na Fejsbuku izmamio mi je pozitivnu energiju u moru bombastičnih naslova, među vestima o kriminalu, korupciji, smrti, talačkoj krizi zbog depresije. Znate i sami, svi oni naslovi i vesti kojima smo bombardovani od jutra do sutra, sa informacijama koje je dovoljno čuti u prolazu i zaboraviti, jer prevelika količina negativnosti i stresa ima užasan uticaj na naše duhovno stanje.
Svi znamo u kojoj državi živimo. Valjda smo, takođe, svesni da je Srbija tipična kolonija čiji su građani moderni robovi koji „vole“ da rade za ’leba na stolu. Znamo koliko smo osiromašili i da je Srbija ’peta liga’ po mnogim parametrima.
E, ali imamo fantastičnu prirodu. Imamo prelepu, plodnu i najzad pitomu zemlju koja vraća svaki uloženi napor. Ona je još tu i pored toga što se dugo trudimo da je uništimo raznim otpadima, a sada još dovlačimo svetske hohštaplere da nam u tom procesu pomognu i malo ga ubrzaju.
Baka Bosiljka, na ovom videu je pokazala da se i bez nalickanih frizurica, odela i tašnica od nekoliko hiljada evra može biti srećan. Zadovoljan i ispunjen onime što jesi, srećan u svojoj koži i svestan koliko si mali i nebitan šraf u poretku koji uređuje priroda.
Bosiljka nas žali što jedemo raznorazna smeća iz prehrambenih lanaca, što pijemo vodu za koju nam i dalje tvrde da je ispravna, što svoj izmet šaljemo direktno u reke u enormnim količinama. I u pravu je baka Bosiljka.
Ona je u štali međ’ kravama sigurno spokojnija nego upola mlađa žena u super modernoj kancelariji, među karijernim vukovima i hijenama i njihovim lažnim osmesima. Ne bi se menjala baka Bosa za život u gradu, kaže. Verujem joj u potpunosti. Ona je bistrog uma, proživela je život bez visokih škola, ali i lažnih doktorata. I šta joj fali?
Težak fizički rad, istina je, vrlo je nezahvalan životni odabir. Većina nas ide kroz život rmbajući za drugog gazdu, davajući mu svoje vreme, trud i znanje u zamenu za novac. Gde je tu osmeh poput ovog smeška sa dva zuba baka Bosiljke?
Njoj ne trebaju zubi za prirodan osmeh. Ona se smeje dušom, ona razbira sve što se događa bitno za njen život i zadovoljna je sobom. To je dar prirode. Tako duh čovečiji deluje kada se budi cvrkutom ptica, bez ulične buke, kada provede lepo veče uz kamin ili sveću umesto tražeći parking mesto.
Idite u prirodu, razbistrite um i oslušnite svoju dušu. Udahnite i izdahnite. To je vaš individualni svet u koji niko, koga vi ne želite, nema pravo pristupa. Nemojte zaboraviti i na kolektivni identitet. Jednako je bitan i važan jer možemo promeniti stvari da svima bude makar za nijansu bolje.
Čuvajmo našu prirodu, čuvajmo reke i planine, naše beskrajne plodne ravnice, jezera. Čuvajmo i ljude koji iako su kvarljiva roba, ipak su deo prirode. Usmerite ih svojim primerom i na svakom koraku budite svest ljudi da se može i bez betona.
Gospođa Ceca Bojković hrabro stala ispred kamiona i sprečila ga da istovari šut u Revu
Dodaj komentar