Teško siromaštvo ljudi u Avganistanu prisiljava raseljeno, izgladnelo stanovništvo da donosi odluke iz očaja dok broj siromašnih svakim danom, neprekidno i rapidno raste.
Temperature idu ispod nule u zapadnom Avganistanu i Delaram Rahmati se muči da prehrani svojih osmoro dece.
Otkako su otišli iz svog doma u provinciji Badghis pre četiri godine, porodica Rahmatis živi u blatu, sa plastičnim krovom nad glavom, u jednoj od sirotinjskih četvrti grada Herat.
Njihovo selo je zbog suše postalo neuslovno za život, a zemlja se više nije mogla obrađivati. Kako se procjenjuje, oko 3.5 miliona Avghanistanaca bilo je prisiljeno da napusti svoje domove, a porodica Rahmati sada živi u naselju za interno raseljene osobe.
Poslova nema, a ova 50-godišnjakinja mora platiti troškove bolnice za svoja dva sina, od kojih je jedan paralizovan, a drugi ima mentalno oboljenje, kao i lekove za svog muža.
– Bila sam prisiljena da prodam dve ćerke, jednu od osam i drugu od šest godina – kaže ona.
Rahmati je ćerke prodala pre nekoliko meseci i za svaku je dobila oko 800 evra, porodicama koje ne poznaje. Njene ćerke će ostati s njom dok ne uđu u pubertet, kada će ih predati strancima.
Nije neuobičajeno u Avganistanu da se dogovori prodaja ćerke za budući brak, a da se ona odgaja kod kuće dok ne dođe vreme da ode. Međutim, kako se ekonomska kriza u zemlji pogoršava, porodice prijavljuju da decu prodaju u sve mlađem uzrastu, jer ih ne mogu prehraniti.
Međutim, prodaja svojih ćerki nije jedina užasna odluka koju je Rahmati bila prisiljena da napravi.
– Zbog dugova i gladi morala sam prodati bubreg – rekla je ona za medij Rukhshana ispred svog doma.
Avganistan je na rubu “humanitarne krize i ekonomskog kolapsa” po izveštaju Ujedinjenih nacija. Ambasador UN-a u Avganistanu kazao je da je “ovo najgora humanitarna kriza u bliskoj istoriji ove zemlje.
Suša, kovid-19 i ekonomske sankcije uvedene nakon što su Talibani preuzeli vlast u avgustu 2021. godine ostavili su katastrofalne posledice po ekonomiju. Dramatičan rast inflacije rezultirao je i visokim cenama hrane.
Trgovina bubrezima raste u Avganistanu već neko vreme. Ali otkad su Talibani preuzeli vlast, došlo je do promene cena i uslova pod kojima se odvija ilegalna trgovina organima.
Cena bubrega, koja se nekad kretala od 3.500 do 4.000, pala je na manje od 1.500 dolara. Ipak, broj “dobrovoljaca” raste.
Rahmati je prodala svoj desni bubreg za 1.100 evra, ali oporavak nakon operacije ne ide dobro i sada je i ona, kao i njen muž, bolesna, a nema novca za doktora.
Više od polovine stanovništva (ukupan broj stanovništva je oko 40 miliona) suočava se sa “ekstremnim nivoima gladi, a blizu 9 miliona ih je u riziku od izgladnjivanja”, izvestio je UNHCR. Za sve veći broj Avganistanaca, prodaja bubrega je jedini način da dobiju novac za hranu.
– Već mesecima nismo jeli rižu. Jedva imamo hleba i čaja. Tri večeri nedeljno ne možemo priuštiti večeru – opisao je užasno stanje Salahuddin Taheri, koji živi u istom naselju kao Rahmati.
Taheri je 27-godišnji otac četvoro dece, koji zaradi dovoljno novca za pet vekni hleba svaki dan tako što skuplja i prodaje reciklirani otpad, a traži i kupca za svoj bubreg.
– Raspitivao sam se u privatnim bolnicama u Heratu nekoliko dana da li im treba bubreg. Čak sam im rekao da ako im treba hitno, mogu ga prodati ispod tržišne cene, ali nisu mi se javili – rekao je Taheri lokalnim novinama i dodao.
– Moram hraniti decu, nemam drugog izbora.
U proteklih pet godina, oko 250 zvaničnih transplantacija bubrega urađeno je u bolnicama u provinciji Herat, sa veoma malim brojem slučajeva gde član porodice donira svoj organ, objasnio je Asif Kabir, zvaničnik u oblasti javnog zdravstva u ovoj provinciji.
On je naveo da je cena transplantacije bubrega 3.400 evra, plus cena bubrega.
Međutim, pravi broj operacija bubrega mogao bi biti daleko veći. Doktor koji radi u jednoj od bolnica gde se obavlja većina transplantacija, a koji je želeo da ostane anoniman, za Gardijan je rekao:
– U poslednje vreme broj ljudi koji žele da prodaju svoj bubreg porastao je u Heratu i većina njih živi u kampovima za raseljene, u slamovima Herata gde je puka sirotinja. Kupci takođe obilaze ove kampove u potrazi za što jeftinim bubrezima.
Sayed Ashraf Sadat, građanski aktivista u Heratu, bio je član delegacije koju je predsednik Ashraf Ghani zadužio da istraži ilegalno tržište bubrega u maju 2021. godine.
– Otkrili smo da bolnice nisu radile u skladu sa zakonom. Ljudi rade unutar i van zemlje na tome da ohrabre ljude da prodaju svoje bubrege. Oni im nabave vize i pošalju ih sa druge strane granice. Veća je potražnja za bubrezima van Avganistana. Zemlje poput Irana trebaju bubrege, a siromašni Avganistanci su prisiljeni da ih prodaju – rekao je on.
Sadat je dodao da je istraga u kojoj je on učestvovao identifikovala dve bolnice u Heratu gde su se radile transplantacije bubrega; jedna od njih je rekla da su obavili 194 operacija a druga 32, ali više od 500 ljudi je tvrdilo da su prodali svoj bubreg, 100 njih iz samo jednog sela u Heratu.
– To pokazuje da su bubrezi izneseni iz Avganistana. Na primjer, bubreg se kupi za 2500 evra unutar Avganistana, a proda se za više od 9.000 do 13000 evra van zemlje. Našli smo dokaze da su neki ohrabreni da prodaju svoje bubrege, odvedeni van granice, a njihovi bubrezi su prodati po ceni od 1.700 do 3.400 evra.
Čini se da su i doktori umešani u ilegalnu trgovinu. Nažalost, naša istraga je zaustavljena zbog pogoršane bezbjednosne situacije. – istakao je Sadat.
Prošla su dva meseca od kada je Rahmati operisala bubreg, a novac je već potrošen na lečenje. Njen oporavak od operacije i dalje ne ide dobro.
– Jako sam bolesna. Nisam mogla ni da hodam jer se rana bila inficirala. Veoma je bolno – kazala je ona za Gardijan, dodajući da je primalac njenog bubreba platio samo trošak operacije, dve noći u bolnici i njen prvi račun za lekove.
Na dan operacije, Rahmati je bila bolesna i doktori su odbili da je operišu.
– Nisam mogla disati kako treba, pa su me doktori skinuli sa bolničkog kreveta, ali ja sam se vratila. Rekla sam im da ću radije umreti, nego da gledam svoju decu da su gladni i bolesni.
Dodaj komentar