Jeste li gledali reklamu za aspirin kompleks gde tata bolestan ko pseto, umotan u ćebe, sa debelim trometarskim šalom oko vrata “umire” na kauču u dnevnoj, kad se niotkud pojavljuje ćerka tinejdžerka i počinja da urla na slinavog mučenika jer joj je obećao da će da je vodi na koncert.
On prestravljen, bez jedne reči, pridiže se smožden i poslednjim atomima snage cepa kesicu aspirina koji će mu, evidentno, pomoći da ne dobije batine od ćerke, tačnije odvede je na koncert.
Dva sata kasnije, mučniku više ne curi nos, nema šal, stoji na nogama među stotinu razularene dece na koncertu… ćerka je srećna.
Kraj reklame.
Jasno je da će svaki proizvođač dati super moći svom proizvodu, to znamo, ali gde se setiše da trinaestogodišnje dete stave da histeriše pred bolesnim tatom, prodornog urlika, zapovednički, dok se on skuplja u ono ćebe, bez mrve autoriteta.
Savršeno davanje vetra u leđa poremećenim porodičnim odnosima gde se više ne zna ko je roditelj, a ko dete, ko se na koga dere, ko na koga diže ruku, ko kome naređuje i zbog čega.
Pokušavam da zamislim kako ja sa 13. besnim pred bolesnim ćaletom zbog koncerta na koji je obećao da će da me vodi.
Pokušavam da zamislim da besnim pred ćaletom.
Pokušavam da zamislim da ga zdravog budim dok odmara popodne.
Verovatno bih unapred znala da od tog koncerta nema ništa, mada možda bi moj tata nekako i stao na noge i odveo me, bez mog urlanja, vriske, drame, ucene. Kao neku “nagradu” ili bolje rečeno zahvalnost što sam razumno dete koje mu je, između ostalog, već dva puta skuvalo čaj, prebacilo ćebe preko nogu, ogulilo narandžu, dodalo toplomer, pročitalo stanje sa živom.
Ne shvatam šta je poenta ove reklame? Popijte aspirin i udovoljite ucenama deteta? Spasite sebe ćerkinog histeričnog urlanja? Tretmana kao da ste konj? Višemesečnog šikaniranja?
Žalosna je ova reklama, jer je sve više dece koja nemaju autoritete, kojima nema ko da povuče granicu, da im oštro kaže: Ne! Ne može! Dosta je! U sobu!
Sve im je mahom dozvoljeno. I crtani pet sati, i odlazak sa roditeljima u kafiće svaki dan, i svaka igračka u koju upere prstom, i samo najbolja garderobica markica, i tablet sa sedam godina… I tako dobijamo jedan broj tinejdžera koji ne znaju šta znači: Bolestan sam ko ker, vodiću te drugi put na koncert. Neće vam skuvati čaj, pitati kako si tata, oguliti narandžu…
Neće se zabrinuti za vas već za koncert. I za to su, jasno je ko dan, roditelji krivi jer su udovoljavajući svakom migu deteta učinili i sebi i njemu medveđu uslugu.
P. S. Ova reklama je naknadno povučena u Srbiji, nakon brojnih reakcija, dok u nekim zemljama, naprimer u Poljskoj, zbog kršenja etičkih kodeksa nikad nije nie emitovana.
Dodaj komentar