Kopajući temelje za zgrade u Nišu pronašli rimski vodovod star 17 vekova

Na gradilištu u Nišu otkrivena je nova trasa rimskog vodovoda, iz perioda Cara Konstantina.

Ovo neočekivano arheološko otkriće datira iz perioda između 3. i 5. veka i jedna je od glavnih trasa vodosnabdevanja Naisusa, antičkog Niša.

Radovi na izgradnji stambenih zgrada biće nastavljeni kad se obezbede ovi lokaliteti, a budući stanari će definitivno živeti s pogledom na arheološka nasleđa i vredan komad istorije.

Trasa rimskog vodovoda bila je jedna od glavnih za vodosnabdevanje Konstantinovog grada Naisusa, pronađena je na dva gradilišta u Nišu, kaže arheolog Aleksandar Aleksić. Izgradnja stanova biće nastavljena, ali tako da ne ugrozi značajno arheološko nasleđe, a ova otkrića unaprediće stručna i naučna saznanja o životu antičkog Niša.

Na mestu izgradnje stanova na Bulevaru Svetog Pantelejmona u Nišu, koja je obustavljena na dva gradilišta zbog arheoloških istraživanja, za manje od mesec dana pronađeni su značajni ostaci iz perioda Cara Konstantina.

Rimski vodovod pronađen je na oba gradilišta, kaže arheolog Zavoda za zaštitu spomenika Aleksandar Aleksić, koji objašnjava značaj pronađenih ostataka, pišu Južne vesti.

Imamo dve faze vodovoda i cevovodni i zidni kanal. To je potpuno nova trasa rimskog vodovoda i jedan od glavnih pravaca za vodosnabdevanje antičkog Niša, Naisusa. Tih nalaza do sada nije bilo puno, pronađena su dva – jedan na Medijani koji je uništen i drugi krak kod Malog Ribnika i sad imamo ovaj na lokalitetu Podvinik. Značaj se ogleda u tome što predstavlja jedan od glavnih vodova za vodosnabdevanje Konstantinovog grada – pojašnjava Aleksić.

Pojašnjava da se kroz ova dva vodovoda može pratiti i razvoj rimskog Naisusa, jer je on svoj procvat doživeo upravo u vreme 4. i 5. veka, u vreme imperatora Konstantina.

Ističe i da je ovo arheološko otkriće svakako bilo neočekivano, jer se za taj pravac rimskog vodovoda do sada nije znalo.

Na kraju, zahvaljujući ovim otkrićima na oba gradilišta, unapredićemo stručna i naučna saznanja o životu Konstantinovog grada. Predstoji stručna i naučna obrada i analiza rezultata arheoloških istraživanja – ističe.

Aleksić je bio rukovodilac istraživanja sa kolegom doktorom Markom Jankovićem iz Arheološke zbirke Filozofskog fakulteta u Beogradu i tek su završena, a sledi propisivanje uslova za nastavak izgradnje.
Investitori će moći da nastave da grade stambeno-poslovne objekte, pojašnjava, ali tako da se sačuva što je moguće više. Ono što je izvesno je da će budući stanari u ovom delu Panteleja živeti na značajnom arheološkom lokalitetu.

Sada na osnovu rezultata istraživanja treba da se donese odluka o nastavku izgradnje i na koji način će se ti nalazi sačuvati. Imamo tu privilegiju da živimo u gradu sa veoma bogatim nasleđem i gradu koji je svoju najveću slavu doživeo u vreme cara Konstantina i Rimskog carstva i prosto moramo toga biti svesni. U tom smislu, potpuno je normalno i uobičajeno očekivati pronalazak arheološkog nasleđa prilikom urbane izgradnje, ali uvek postoji način da se ne stopira izgradnja, a da se sačuva arheološko nasleđe – ističe.

Ono što je pronađeno sada ne može da se vidi, jer je nalazište pokriveno zbog propisa, ali i zime koja dolazi i mogućeg snega i mraza.

Ovo ima samo u Srbiji!