O medicinskoj sestri Andrijani Barjaktarević, koja radi na hemato-onkologiji Dečije bolnice, mogu se čuti samo lepe stvari. Roditelji za nju kažu: “Vi ste zvezda vodilja i put oporavka. Vi ste vera i nada roditeljima a ljubav deci.” Ona je divno biće, pre svega čovek i izuzetan zdravstveni radnik, jedan od čuvara ugleda ovog časnog zanimanja.
“Ona je mom sinu bila sve”
Mame bolesne dece o njoj imaju samo reči hvale. Stručna, odgovorna, brza, zna “posao u prste’”, mila, nasmejana, topla, osoba od poverenja na koju se možete osloniti u bilo koje doba dana i noći, samo su neki od epiteta i osobina koje su mame navele.
„Niko ne ume da ohrabri roditelja kada je skrhan, niti da smiri uznemireno dete kao ona“, napisala je jedna od mama.
„Jelena nam je ispričala da joj se srušio ceo svet kada joj je saopšteno da joj dvogodišnji sin boluje od ALL (Akutna limfoblastična leukemija). U tim teškim trenucima, na odeljenju hemato-onkologije upoznali su Andrijanu, divnu, požrtvovanu, hrabru i pozitivnu medicinsku sestru, Andrijanu, koju je njen sin zvao Dana. Iako ga je stalno bockala, stavljala braunile, vodila na snimanje, ona mu je bila sve, čak joj je jednom tokom bockanja rekao da je ona njegov život“, napisala je Marija Bjelica za portal Moj Novi Sad.
– Kao prava lavice bori se da pomogne kao da su sva deca njena. Nikada joj nije teško da pruži negu, toplu reč, nacrta srce, cvet, a pri tom je jako stručna. I posle pet godina koje su prošle od lečenja, zovemo je kada nam nešto nije jasno – kaže Jelena.
POVEZANO: Tate Novosađani kupili novu opremu Dečijoj bolnici i tako postali face godine
– Moj sin je lečen od ALL na hemato-onkološkom odeljenju tokom 2015. godine sa navršene 3 godine. Teške trenutke tokom lečenja olakšalo nam je osloblje, a posebno sestra Andrijana, koju je svaki pacijent zvao drugačije od milošte. Moj Nikola je zvao Anđa. Njena neverovatna energijama nam je svima bila od velike pomoći.
Sama Andrijana je veoma skromna, kaže da joj svaki odmeh i zagrljaj daju vetar u leđa.
Svi dečiji osmesi
– Biti medicinska sestra znači suzdržavati vlastite suze i stalno crtati osmehe na licima ljudi je citat koji opisuje profil medicinske sestre zaposlene na pedijatrijskoj onkologiji. Ja dvadeset godina krijem vlastite suze i crtam osmehe na licima dece obole od maligniteta, dece koja su hospitalizovana u Službi za hematologiju i onkologiju Instituta za zdravstvenu zažtitu dece i omladine Vojvodine. Rad na pedijatrijskoj onkologiji je vrlo specifičan, često emocionalno vrlo iscrpljujuć, stoga je svaka lepa reč, osmeh ili zagrljaj uvek dobrodošao jer mi daje “vetar u leđa”. Pomagati i brinuti o detetu koje je teško bolesno je i više od humane profesije. Ako na bilo koji način usrećim bolesno dete, usrećila sam i sebe. Taj osećaj nema cenu.
POVEZANO: Kako je medicinska sestra iz Novog Sada postala naš heroj godine
Sestra Andrijana kaže da joj se želja da radi na pedijatrijskoj hemato-onkologiji javila još u srednjoj medicinskoj školi. Po njenom mišljenju, da bi dali maksimum sebe i svoj posao obavljali onako kako i treba, morate da volite to što radite, kao i da njene dužnosti nisu samo zdravstvena briga oko pocijenata, već i sticanje poverenja bolesnog deteta kroz komunikaciju, druženje, igru i smeh.
– Po dolasku u bolnicu dete ulazi u jedan potpuno drugačiji i nepoznat svet gde se susreće sa brojnim njemu, zastrašujućim aparatima i instrumentima. Prvo se susrećete sa problemima vezanim za njegovo prilagođavanje, ali i na njegovo zdravstveno stanje koje nije nimalo lako. Tada se od mene očekuje da na bilo koji način olakšam boravak u bolnici, ublažim bol i svaku nelagodu koju nosi određena terapijska ili dijagnostička procedura. Mi pevamo, plešemo dok primaju hemioterapiju, tražimo razlog za dobro raspoloženje. Tako se na primer, Nori slavila Nova godina u julu mesecu i mi smo je taj dan proslavile! Kalini sam svaki citostatik uključila sa izlepljenim nalepnicama po uniformi dok je ona bila obučena u kostim princeze, sa Mionom sam kuvala supu dok smo obe bile obučene u iste kuhinjske kecelje koje nam je mama Mirjana sašila. Oni su moji heroji, moja deca…
Razumevanje, bliskost, toplina
Na kraju, podvlači da su roditelji dece obolele od kancera grupa ljudi, koja zahtevaja poseban pristup i tretman, jer majka bolesnog deteta za vreme lečenja ne brine o njegovoj lošoj oceni iz matematike, ili o tome da li joj je ručak zagoreo, već samo o tome da li i kada će joj dete ozdraviti.
U tim situacijama, kada majka pokazuje svoje strahove i brigu vezanu za bolest ili terapiju, važno je da bude saslušana i da joj se iskreno i otvoreno odgovori na pitanja, pružajući joj podršku i razumevanje, oslobađajući je od straha. Andrijana ističe da je na njenom poslu teško biti strogo profesionalan
Jer, koliko god se trudili da se granica ne pređe, to je često nemoguće jer lečenje dece obolele od maligniteta traje oko dve godine, a za to vreme deca, majke i sve osoblje postaju jedna velika porodica.
– Optimizam i pozitivan stav su pola izlečenja. Razumevanje, bliskost, toplina, tolerancija i podrška su put kojim se ide u pobedu u borbi protiv neprijatelja zvani kancer – kaže sestra Andrijana.
POVEZANO: Srpska deca izlečena od raka donela 7 medalja iz Moskve
Dodaj komentar