Anastasija i Filip nisu se upoznali u školskom dvorištu, na odmoru, na ekskurziji, već na Dečjem odeljenju za hematologiju Kliničkog centra u Nišu. Kreveti su im bili jedan naspram drugog, zaljubili se i jedno drugom bili podrška kada je bilo najteže, piše Telegraf.
– Dragi Filipe, moja ljubav prema tebi je kao svačija. Ni trenutak ne mogu bez tebe! Kad te nema ja se sakrijem negde i čekam kada ćeš doći, piše u jednom od tridesetak pisama koja je Anastasija Trajković iz bolničkog kreveta poslala svojoj prvoj, jedinoj i poslednjoj ljubavi. Anastasije više nema. Kada je umrla imala je samo deset godina. Filip Mrkić, njena ljubav, tada je takođe bio desetogodišnjak.
Kada im je bilo najteže, spavali su zajedno u krevetu da jedno drugom čuvaju strah. Držali su se za ruke i tako, u bolovima, umeli da dočekaju jutro.
Kada nisu mogli da budu jedno uz drugo, pisali su jedno drugom pisma.
– Volim tebe i tebe hoću, o tebi sanjam danju i noću. Kao da si stigla iz neke priče, svi moji snovi na tebe liče. U tihoj noći, dok srce strepi, seti se mene, anđele lepi! Volim te, Anastasija, pisao bi Filip iz bolničke postelje.
Zaljubljenu decu delio je samo uzan prostor između bolničkih kreveta, često nepremostiv. Dok su primali terapiju, nisu smeli, a ni mogli, da ustaju iz njih, zbog čega su pisali na listovima papira iscepljenih iz sveske za matematiku.
Ljubavna pisamca preko uskog prolaza koji se činio širim od okeana, raznosile su, kao poštari, njihove majke.
– Anastasija, srce mi lupa kao čekić, uzdah mi je kao vetar, u srcu ćeš mi ostati zauvek. Bože, sačuvaj osobu koja ovo čita. Pruži joj mir i sreću. Podari joj sve što voli, sačuvaj je od svakog zla i, molim te, pomozi joj kad god joj je tvoja pomoć potrebna, pisao je Filip.
– Sanjam te kao prelepog princa i tako ćeš ostati u mom srcu, uzvratila bi Anastasija u svom pismu.
Iako su bili deca, njih dvoje znali su da mogu da izgube bitku protiv opake bolesti.
– Anastasija, ružice moja, sijaš kao sunce na nebu. Kada te oblaci zaklone, ja gledam u nebo i plačem. Kako ću ja bez tebe?, napisao je Filip u svom poslednjem pismu.
Anastasija je umrla 7. aprila 2014. Imala je nepunih 10 godina. Filip, njena najveća ljubav, preminuo je pre šest meseci u svom rodnom Svrljigu, samo tri meseca pre punoletstva.
Među pismima koja je sačuvao nalazile su se i osušene ružine latice, kojima je Anastasija posula njegov krevet kada je zbog bolova bio prebačen u bolničku ambulantu.
Izvor: Telegraf
Dečak (15) umire od raka i teši svog mlađeg brata Petra, ovo je slika koja obilazi svet
Dodaj komentar