Amerikanka se udala za Srbina i došla u Beograd: Ovde su žene kao na odeljenju plastične hirurgije

Amerikanka Kejsi Dugan Blagojević, koja se nedavno udala za momka iz Beograda, opisala je svoja zapažanja o Srbima i Srbiji. Na svom blogu, ona je detaljno opisala modu na ulicama Beograda , kao i šminku i frizure kod Beograđanki. Takođe je prenela i zanimljiva zapažanja o razlici u mentalitetu.

Kejsi, koja ima englesko-italijanske korene, priznaje da ništa nije znala o Srbima, pre nego što je pri put posetila Srbiju.

„Pristala sam da se udam za Srbina i, možda, u dalekoj budućnosti, podižem srpsko-američku decu. Zato sam odlučila da se se prilagodim Srbiji na jedini način na koji sam mogla na daljinu – potražila sam informacije u knjizi Mome Kapora ‘Vodič kroz sprki mentalitet’. Zato što, kada se udaješ za Srbina, takođe se udaješ i za Srbiju“, počinje ona zapis na svom blogu.

Od tada je dolazila više puta, i ovih dana je objavila impresije o Beogradu i Srbiji na svom blogu Američka devojka u tekstu Srpska devojka.

Kejsi je zapazila da Srpkinje baš vole da sede u kafićima po dva sata sa jednom kafom. Njoj je čudno kako nemamo naviku da naručimo kroasan, kolač ili sendvič uz piće.

„Ogovaraju. Pričaju o tome šta ko nosi, šta je ko rekao, zašto je to uradio i ko je izlazio sa tim tipom? Na neki način je slično kao u Njujorku. Svi površno znaju nekoga ko poznaje nekog drugog… skoro kao srednja škola“, napisala je u jednom tekstu.

Amerikanka ističe da se ne seća kada su oni u Njujorku vodili takve razgovore i da je Njujork kul baš zato što su svi takvi kakvi jesu i ne trude se da budu kul.

Kako kaže, Srpkinjama fali i malo kontrole. Objašnjava da u Americi i kad sretneš bivšeg, ipak proćaskaš neobavezno, uprkos neugodnosti. Srpske devojke odmah pokazuju nezadovoljstvo i ne kriju svoje trenutno osećanje kada sretnu bivšeg.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kasey Blagojević (@kaseydugan)

„Ne sviđa mi se ta devojka, pa neću da sedim tamo; Ne sviđa mi se ova pesma, pa neću da igram; Ljut sam na svoju devojku, pa ću se mrštiti sa ovog stola“, daje Amerikanka kao primer.

Njoj je neko rekao da je tako jer svi dugo živimo sa roditeljima. Ona i njeni prijatelji su navikli da žive sami već od 18. godine i čudno joj je što neko živi sa roditeljima u ranim tridesetim.

Još jedna razlika, koju je takođe primetila, je u prijateljstvima. Srbi imaju svoje prijatelje od detinjstva i sa njima se druže kroz ceo život, dok oni u Americi, putujući po državi zbog fakulteta, stalno upoznaju nove ljude.

„Nema ničeg lošeg u tome, samo kulturološka razlika“, pojašnjava Kejsi.

„Dejting“ je za nju jedan od najvećih šokova jer ga mi u Srbij nemamo u tom smislu na koji je ona navikla. Objašnjava kako u Americi možeš da ideš na više dejtova sa jednom osobom ili možeš na dejtove sa više osoba istovremeno, i da to ne znači apsolutno ništa.

Kaže da to što idete na dejtove, ne znači da ste u bilo kakvoj (oba)vezi. Prosto, dejting služi da se upoznate, da vidite kako vam je kad ste zajedno, pa se to u nekom trenutku, možda, ozvaniči i onda se u vezi. Ako ni jedna ni druga strana ne žele vezu, onda su opcije poput kombinacije, prijatelja sa povlasticama ili šeme za jedno veče, sasvim normalna stvar.

„Koliko sam shvatila, Srbi potpuno preskoče dejting. Ako se dvoje ljudi sviđa jedno drugom, oni odmah uđu u vezu“, naglasila je ona.

„Srpska snajka“, ističe da muškarci u Americi mnogo češće prilaze ženama i da neko može da ti zatraži broj telefona i u supermarketu. Sa svojim drugaricama je shvatila da će te momak u Srbiji gledati sve vreme, ali da će teško prići i pitati za broj telefona.

Osvrćući se na modu, Kejsi naglašava da se u Srbiji devojke oblače lepo, ali da je u glavnom u pitanju isti „ženskasti“ stil. Bez osude, piše o tome kako Srpkinje imaju stila, ali ne eksperimentišu previše.

„Ako vidite devojku sa roze kosom i velikim čizmama u Beogradu, 99 odsto šanse je da je turista“.

Istakla je da je veliki broj Majkl Kors i Ges torbi i da što ste bliže centru, to više skupih komada i plastične hirurgije primećujete.

Međutim, Amerikanka piše i o pozitivnim stvarima, a to je da su Srbi najljubazniji i najgostoprimljiviji narod. Ushićena je zbog toga što se ljudi trude da ti pomognu da nađeš ulicu, da izabereš dobro jelo, da se osećaš prijatno u njihovoj zemlji.

Dopadaju joj se i porodični odnosi, odnosno prisnost koju Srbi gaje, a koja se prenosi i na prijateljstva. Oduševljana je činjenicom da će te srpska porodica ugostiti u svoj dom, iako te ne zna i da ćeš se osećati prijatno u tom društvu.