Divni mladi ljudi su svuda oko nas. Samo nažalost često ne mogu da dođu na red od raznih starleta, rijaliti igrača, kvazi pevača i ostalih kič pojava kojima nas mediji besumučno bombarduju. Jednog takvog sjajnog momka pronašao je autor portala Priče sa dušom. Reč je o mladom biznismenu Aleksi Nišaviću iz Novog Sada.
Tekst koji je objavljen na sajtu Priče sa dušom prenosimo u celosti.
Da bi ispratio dešavanja u svojoj firmi, Aleksi Nišaviću (19) dovoljno je da svakog dana bude na internetu 30 minuta, da proveri projekte i ostane u kontaktu sa svojim timom. Međutim, ovaj mladi Novosađanin voli da radi, pa je neretko na poslu i više od 10 sati dnevno.
Sve što radi uglavnom spada u domen marketinga, koji je njegova ljubav čak od osnovne škole.
Mada bi se, vodeći se predrasudama, moglo reći da je retkost za nekog u njegovim godinama da je toliko posvećen poslu, a ne maštanju „o zaposlenju jednog dana“, Aleksa potvrđuje suprotno.
Priča mi i da je njegovo društvo sličnog kova, da ih nije bilo lako naći u Novom Sadu i da su to mladi ljudi koji su rešili da se posvete preduzetništvu u ranim dvadesetim godinama.
Aleksa je završio Računarsku gimnaziju Smart, gde je dobio stipendiju za školovanje zbog postignutog uspeha u školi, kao i na državnim i balkanskim takmičenjima iz preduzetništva, programiranja, veb dizajna i veb rešenja.
U toku školovanja u timu sa drugim đacima osvojio je dva puta prvo mesto na teritoriji Vojvodine na takmičenju „Poslovni izazov” u organizaciji Dostignuća mladih u Srbiji i više puta druga i treća mesta.
Između ostalog, oni su napravili aplikaciju za motivaciju radnika u Srbiji, kao i preduzetničku ideju sa kombijima hrane za ljude koji brzo žive, a nemaju vremena da pripreme zdravu hranu.
Aleksa je veoma rano počeo da radi.
Knjige o marketingu i preduzetništvu počeo je da čita u sedmom razredu osnovne škole, a sa 16 godina dobio je prvi honorarni posao i uveliko pravio svoje digitalne marketing kampanje za razne projekte.
Taj prvi posao, kako kaže, jedno od najvećih iskustava za dalji razvoj, uradio je za klijenta iz Amerike, koji je naručio kompletnu ICO kampanju za kripto valute.
Sa punoletstvom stigla je i ideja da otvori marketinšku agenciju „AVOSS Media“, specijalizovanu za kreiranje digitalnih marketing kampanja i razvoj internet rešenja.
Nakon njenog velikog uspeha, otvara i specijalnu diviziju namenjenu muzičarima „AVOSS Music“, koja ubrzo prerasta u nešto mnogo veće.
U njegovoj biografiji nalazi se podatak o saradnji, odnosno izradi kreativnih rešenja za repere i poznate pevače iz Nemačke i Amerike, koji imaju na milione pregleda na Youtube-u i ostalim striming platformama.
Aleksa organizuje događaj „AVOSS Mastermind“ koji okuplja najuspešnije mlade preduzetnike sa Balkana kako bi svi mogli da razmene svoja poslovna iskustva i da sklope dugotrajne konekcije.
– Imao sam 16 godina kada sam rekao mami, dok je nešto radila u kuhinji, da sam kupio jedan kurs koji je koštao 1.000 dolara. Mislila je da su u pitanju igrice, a u stvari je bilo reči o marketingu. Sećam se da mi je rekla: „Aha, dobro, ali nemoj da zapostaviš školu. Prvo završi gimnaziju, pa onda kurseve“.
„Ali, mama, do tada sadržaj kursa neće važiti, tržište se vrlo brzo razvija“- odgovorio sam joj kroz smeh.
Moji roditelji nisu u ovom poslu, ali su me podržavali u mojoj želji da napredujem. Jedna od najvažnijih stvari koje sam naučio od oca je da se najbolje rade one stvari koje volite i kojima prilazite srcem, a ne kada vam neko naredi da ih odradite.
Preneli su mi i disciplinu. Tatina glavna rečenica je: „Ako nemaš radnu naviku, nemaš ništa“ – priča Aleksa za Priče sa dušom.
Ovaj mladić ustaje rano, u 7 sati, a nakon jutarnjih vežbi odlazi na sastanke.
Kaže da je u početku radio po ceo dan, a da je onda smanjio broj sati vodeći se savetom jednog od mentora „da je zaposleni direktor samo radnik sa većom platom, a da je biznismen osoba koja sagledava viziju svoje firme i motiviše zaposlene“.
Njegova firma nalazi se u Novom Sadu, ima 12 saradnika (kreativci, marketeri, kopirajteri, programeri, dizajneri, fotografi, videografi i urednici) koji rade na više lokacija: u Beogradu, Novom Sadu i kako ih Aleksa naziva, „premijum zemljama“: Austriji, Nemačkoj, Monaku i Sjedinjenim Američkim Državama.
Aleksine glavne delatnosti su konsalting za hotele (biznis automatizacija, menadžment resursa, efektivnost zaposlenih i unapređenje procesa prodaje) i pevače (automatizacija prodaje, marketing i plasiranje pevača kao brenda u cilju maksimizovanja prihoda).
Pitam ga kako uspeva dobro da se organizuje i da li je strog prema saradnicima ?
– Pošto ne sedimo svi zajedno na jednom mestu, imamo prodžekt menadžment platformu preko koje sve pratimo. Tu se vidi sve, projekat se „razbija“ na delove, kategoriše se i stavlja na platformu. Svako od nas radi svoj deo posla, unosi podatke o tome dokle je stigao, koji je krajnji rok za završetak, šta su nam prioriteti i slično.
Prvu kampanju na društvenim mrežama pripremao je po povratku iz škole.
Radio je kod kuće do kasno uveče pre odlaska na trening, kaže da nije bilo jednostavno sve uklopiti. Imao je samo malo vremena za razgovor sa roditeljima i za ručak, pa bi se odmah vraćao poslu.
– Najteži period je trajao prva dva meseca, ali sam mnogo toga naučio kada je reč o načinu razmišljanja ciljne grupe, psihologiji prodaje i menadžmentu budžeta jedne kampanje – kaže Aleksa za Priče sa dušom.
Većina njegovih vršnjaka ili studira ili traži zaposlenje. Priča mi da u svom okruženju ne vidi mnogo preduzetnika svojih godina.
Dodaje da je to zbog toga što mladi ljudi danas uglavnom „idu na sigurno“, što žele da nađu siguran posao i da rade i budu zadovoljni platom, jednim letovanjem i eventualnim zimovanjem.
– „Zašto bih preduzimao rizik kad mogu da završim fakultet i nađem posao“. Tako razmišljaju mnogi. Ja se sa tim ne slažem, meni je mnogo draže i zanimljivije da budem slobodan i da radim nešto što drugi ne rade. Ne volim mnogo da pričam o svom poslu, ali kad me ljudi pitaju, volim da ih motivišem. Drugari sa kojima se družim su iz jedne uske grupe ljudi. Više njih se bavi drop šipingom, vođenjem ličnog brenda, kreiranjem funnel-a, lajf koučingom, biznis mentoringom, marketingom, kao i razvojem veb rešenja. Mi imamo slična interesovanja. Ako me pitate kako sam ih našao, odgovor je: „Sasvim slučajno, na najneobičnijim mestima“.
Iako je u gimnaziji ostvario značajne rezultate u veb programiranju, za njegov talenat za marketing malo ko je znao u školi.
Sve dok nije jednom održao predavanje svojim drugarima i motivisao ih da i oni zakorače u oblast ličnog razvoja i preduzetništva.
U želji da motiviše svoju generaciju, Aleksa prenosi svoja iskustva i stavove. Priznaje da oko 80 odsto mladih kad čuju njegovu priču, kažu da bi i oni voleli da uđu u biznis, ali da ih to osećanje kratko drži, pa se ubrzo vraćaju starim navikama.
– Moj tim i ja uskoro pokrećemo e-learning platformu „Project VOSS“ – besplatan kurs u trajanju od 30 dana za studente i srednjoškolce. Sve gimnazije i fakulteti će biti uključeni. Bavićemo se strukturiranjem života mladih, izlistavanjem njihovih vrednosti i pomoći im da za šest meseci dostignu željene ciljeve. Danas svi žele da uđu u privatan posao zbog novca, jer misle da će ih to učiniti srećnim, a zapravo svako od nas ima drugačiji sistem vrednosti. Ne znači da bi onaj ko bi, recimo, mene potpuno iskopirao, bio srećan – iskren je.
Sagovornik Priča sa dušom kaže da mu je za sreću dovoljno malo, a to je da svuda dođe sa osmehom i pozitivnom energijom.
– Ne vidim zašto ne bih bio srećan. Zdrav sam, radim posao koji volim, treniram sport koji volim, okružen sam ljudima koji žive ispunjene živote, putujem, ostvarujem sve svoje ideje, konstantno se edukujem i finansijski sam potpuno nezavisan. Ranije sam mislio da ću biti srećan kad kupim određene patike, kad budem imao toliko i toliko klijenata, kad budem zaradio određenu sumu novca. Jurio sam sve to, a nisam bio zadovoljan iznutra. Sada me najsrećnijim čini pozitivan uticaj na mlade, razgovor sa njima i ostvarivanje njihovih ideja. Taj osećaj sam prvi put imao kada su moji vršnjaci sa kojima sam radio, ostvarili prve uspehe, kada sam video da su postali finansijski nezavisni, da su imali novca da kupe roditeljima poklon koji su želeli, da putuju, da rade ono što žele. Zbog toga ću nastaviti da radim sa mladima, kako bih svakome pružio priliku da ostvari svoje snove ma u kojoj sredini da živi – rekao je Aleksa Nišavić, dobitnik priznanja Youth heroes u kategoriji preduzetništvo i kreativne industrije za 2018. godinu, koje mu je dodelila Exit fondacija u saradnji sa kompanijom NIS.
Uz njihovu podršku, a u cilju izbora pozitivnih uzora u društvu, nastala je ova Priča sa dušom.
Čije je ovo dete, ko su mu roditelji? Kako moze da kupi nešto za 1000 dolara i da samo saopšti roditelju i to sa 15 godina? Dakle, napišite čiji je sin i objasnite ljudima da su sve osmislili i finansira li imućni roditelji pošto dete nije htelo da studira.
A mene zanima ko si ti? Pod „Ja“ lozinkom stalno lose komentarises o ovom momku.
Znas li da se to moze lako proveriti?