Aida Ćorović je juče privedena zajedno sa aktivistkinjom Jelenom Jaćimović i potom puštena. Njih dve su priveli pripadnici policije u civilu. Kao razlog privođenja navedeno je narušavanje javnog reda i mira gađanjem jajima murala posvećen komandantu Vojske Republike Srpske i osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću.
– Ova bruka je lice predsednika Aleksandra Vučića i greh na njegovu dušu. Ja sam godinama aktivistkinja za ljudska prava i moj stav je bio da stanem iza svih žrtava Srebrenice – izjavila je Ćorović nakon privođenja.
Aida je početkom 2020. godine kao nezaposleno lice u procesu traženja posla (kako je objavila na svom Fejsbuk nalogu), dobija ponudu iz kabineta predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
U nedeljniku NIN potom objavljuje tekst, zahvalnicu predsedniku na ponuđenoj pomoći, dodajući da tu ponudu ipak smatra uvredljivom, koliko god dobronamerna bila.
Navela je da u ovoj zemlji šansu ne dobijaju najbolji već stranački poslušni.
– Pošto smatram da svako od nas negde treba da pogleda sebe u oči jednog dana i da kaže- da, ja se zalažem za nešto i nije mi važna funkcija ni plata… Ja sam jako mnogo stvari naučila za ove nepune dve godine u parlamentu. Ono što sam negde shvatila prosto jeste da nekako biti političarka u Srbiji je jedno dosta teško breme i nekada to znači boriti se protiv vetrenjača, a nekada treba govoriti neke stvari koje ne misllite i za koje se ne zalažete, ali smatram da prosto postoji crta dokle može da se ide – izjavila je u Skupštini Srbije januara 2016., prenosi portal 021.rs.
Kao nestranačka ličnost ulazi u Demokratksku stranku 2013. godine. Od aprila 2014. do juna 2016. bila je narodna poslanica u Skupštini Srbije.
Na jednom od Skupštinskih zasedanja rekla je da je u svom aktivističkom radu bila izložena zlostavljanjima, pretnjama smrću, te da je svoju porodicu i prijatelje dovela u ozbiljnu opasnost.
Pre toga je bila članica Građanskog saveza, potom i Socijaldemokratske unije- stranke koja je učestvovala u formiranju Demokratske opozicije Srbije i koja se borila protiv neonacizma u Srbiji, insistirajući na uspostavljanju prijateljskih odnosa sa zemljama iz bivše SFRJ.
Bila je i predsednica nadzornog odbora JKP Vodovod i kanalizacija u Novom Pazaru do 2014. godine, članica upravnog odbora AD Politika do 2012. godine, danas je suvlasnica Fondacije Arka.
Aida je arhitekta, političar, aktivista i medijski radnik i kako se sve to prepliće u njenoj karijeri koja je dovela do hapšenja zbog par razbijenih jaja o zid jedne zgrade u Beogradu?
Kaže da su na njen aktivistički život uticali događaji 9. marta 1991. godine.
– Tog 9. marta 1991. godine, slučajno sam se našla u ulici maršala Tita, kada je reka građana izašla na ulice Beograda da iskaže svoj bunt. Od tada, ulice Beograda, ali i mnogih drugih gradova će postati neka vrsta moje alternativne kuće i porodice, gde ću, uz brojne ljude iskazivati neslaganja sa onim što su srpske političke elite radile. Nacionalizam postaje skoro opipljiv i vidljiv kao da je od granita, odjednom je postalo važno kako se zoveš i odakle dolaziš, postalo je važno sve ono šta je pripadalo opozitu mojih životnih vrednosti. Već tokom martovskih demonstracija, počinjem da radim Studiju B, televizijskoj radio stanici koja je , u to vreme, bila jedina slobodna i jedina izveštavala o stvarnim dešavanjima u Beogradu i Srbiji – deo je reči koje je uputila redakciji Danas.
– Kraj osamdesetih je pored ostalog obeležila i ekspanzija malih TV i radio stanica, tražila su se nova, mlada lica i ja sam, prilično egzaltno, uplovilai u te vode. Najpre počinjem sa radom na TV Politika, kao saradnica Milana Langa u pravljenju zabavne emisije „Noć sa zvezdama“. U to vreme intenzivno i strasno posećujem beogradske galerije i pišem likovnu kritiku za Likovni život, tada najrespektabilniji časopis posvećen savremenoj umetnosti u Srbij. Dani su se slivali u nepreglednu i hiperproduktivnu pokretnu traku posllova, susreta, lica, dešavanja, a ja i moje šarenoliko i vrlo raznorodno društvo smo se provodili kao nikad do tad – prenose mediji njene reči.
Rođena je 1961. godine u Novom Pazaru a studirala je arhitekturu i istoriju umetnosti u Beogradu.
Godinama se Aida bori protiv nacionalizma i fašizma, kao i za prava žena. Dobitnica je nagrade „Osvajanje slobode“ koju dodeljuje Fond“Maja Maršićević Tasić“.
Osnivač je nevladine organizacije „Urban In“ koja je je predstavljala prvi i jedini građanski bunt koji se dogodio u Novom Pazaru.
Organizaciju je napustila jer je kako je objasnila „radila neke stvari za koje je smatrala da su časne i bez obzira na to koliko je cena bila visoka“. Kroz programe organizacije je prošlo više hiljada mladih i realizovano je više desetina projekata.
Učestvovala je u arheološkim i arhitektonskim istraživanjima u Novom Pazaru i okolini, likovnu kritiku je objavljivala u listu „Likovni život“, a radila je i na RTV Politika, NTV Studio B i Trećem kanalu.
Time se bavila do ratnih zbivanja na prostorima bivše SFRJ da bi potom postala mirovna aktivistkinja angažovana u Beogradskom krugu, Centru za antiratnu akciju i organizaciji Žene u crnom.
Uništen mural sa likom Ratka Mladića u Beogradu
Dodaj komentar