Prema procenama u Srbiji trenutno ima oko 90.000 korisnika stambenih kredita u evrima. Oni u naredne četiri godine ne bi trebalo da brinu, s obzirom da ima rate kredita neće rasti.

Naime, visina kamata se, prema brojnim procenama bankara, u tom periodu neće drastično menjati, odnosno kamate neće porasti sve do 2022. godine. Bankari i stručnjaci očekuju da će vrednost euribora, kamate po kojoj banke u EU pozajmljuju novac, sa sadašnjih minus 0,2 odsto, eventualno izaći na pozitivnu nulu. U prevodu, rast euribora za tih 0,2 odsto skoro da se neće ni osetiti u promeni ukupne kamatne stope stambenih kredita u Srbiji, što znači ni u iznosu rate već odobrenih kredita.

Ovo su dobre vesti za 90.000 ljudi koji su uzeli dugoročne pozajmice indeksirane u evrima, a koji trenutno bankama u Srbiji duguju oko 2,5 milijardi evra (300,7 milijardi dinara).

Tako će euribor, prema projekciji “Inteza Sanpaolo grupacije”, koja posluje u 40 zemalja, tek za tri do četiri godine izaći iz minusa i doći do nule. Takođe, u Rajfajzen banci naglašavaju da je, pored snažnog rasta ekonomije Evropske unije, Evropska centralna banka jasno stavila do znanja da će izlazak iz ekspanzivne monetarne politike ići usporeno usled sporog opadanja stope nezaposlenosti i iznenađujuće sporog oporavka rasta inflacije.

– Prvo povećanje referentne kamatne stope Evropske centralne banke očekujemo u 2019. godini, i posledično i pomeranje euribora u pozitivnu teritoriju – navode u ovoj banci.

I u Eurobanci ističu da će se euribor neznatno povećati.

– Što se tiče kredita indeksiranih u evrima, očekujemo da će kamatne stope, pre svega pratiti kretanje referentne kamatne stope, te možemo očekivati blagi rast – rekli su u Eurobanci.

Bankari napominju da su kamatne stope na istorijskom minimumu. Iako ne očekuju da će kamate dalje padati, gotovo svi su uvereni da skoro neće doći ni do drastičnijeg rasta koji bi korisnici stambenih kredita osetili na svom novčaniku. Prema stručnjacima Rajfajzen banke, euribor još godinama neće dostići vrednost koju je imao pre izbijanja ekonomske krize kada je vredeo 4,7 odsto.

– Nivo euribora će do 2022. godine ostati daleko ispod nivoa iz 2008. kada je kriza počela – kažu u ovoj banci.

Kamate stambenih kredita indeksiranih u evrima na srpskom tržištu u ovom trenutku se kreću od 2,8 do 3,3 odsto, a najveći deo čini marža banke jer je euribor minus 0,2 odsto. Tako na primer za stambeni kredit od 50.000 evra sa rokom otplate od 25 godina mesečna rata iznosi oko 234 evra. Za pozajmicu za stan od 30.000 evra na 30 godina mesečno treba izdvojiti oko 122 evra. U slučaju da se euribor pomeri za 0,2 odsto, u krajnjem zbiru to gotovo da neće uticati na visinu rate. Međutim, ako bi euribor drastično porastao, za recimo dva odsto, takav skok bi korisnici stambenih kredita i te kako osetili, jer bi im na ovim primerima mesečni izdaci porasli za 30 do 40 evra.

Ukupan Dug 2,5 milijardi evra

Početkom januara ove godine u Srbiji je bilo ukupno 89.669 kredita indeksiranih u evrima. Prema podacima Udruženja banaka Srbije, najveći broj, čak 71 odsto je pojedinačne vrednosti od jedan do pet miliona dinara. Takođe, ukupan iznos ostatka duga po osnovu stambenih kredita indeksiranih u evrima iznosi 300,7 milijardi dinara.

Besplatno ustupam kuću i dajem platu, ali…

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here