Ako si uspešno dobio posao nakon završenog školovanja, jedan si od srećnika koji će svoju sreću platiti direktnim učešćem u tragikomediji poslovnih situacija i neprofesionalnih poslodavaca kod nas na Balkanu. Rad, red i disciplina zamenjeni su neradom, neredom i nonšalantnosti, ali naravno to se odnosi na hijerarhijski visoke pozicije, a ne na tebe, koji ćeš srećan zbog prilike davati svoj maksimum. Biće ti to zabavno i smešno, jer kao i nebrojeno mnogo situacija u životu, Balkan je plodno tlo za parodije na sve što bi trebalo imati smisla. Krenimo redom.
Ne treba ti CV kada si na listi prvi
Ako si u dilemi šta je to uopšte „sivi“a pri tome imaš samo beline na papiru koji to treba da predstavlja, nema brige. Još uvijek postoji mogućnost da budeš prvi na listi. Dovoljno je da ti je ujak pojeo kilo janjetine sa članom komisije, a negde u prolazu mu onako“usput“ dao kovertu koja sadrži više sadržaja nego tvoja biografija. S obzirom da je nekima ona ravna nuli, računica se na taj način i umnožava. Što si bezvredniji, to više nula dodaj u kovertu i spremi se za prvo radno iskustvo. Kvalifikovani ljudi su ionako retro momenat u našoj svakodnevici pa se tek s vremena na vreme vrate u modu i na radna mesta koja im pripadaju.
Iskusna bez iskustva
To što oni traže 3 godine radnog iskustva, preporuke i kvalifikacije, ne znači ništa. Ali da je dobro biti iskusna na Balkanu, potvrdiće svaki šef kancelarije, odseka, a u konačnici firme. Ona stara kako je najvažnije imati dobre kontakte, ima novo unapređeno značenje. Kontakti znače veoma blisku povezanost i interakciju sa svim muškim kolegama, naročito nadređenima. Oni su referenca koja najbolje služi, jer iskustvo se dobija na taj način, a ne radom. Zato idući put kada vidiš da traže nekoliko godina iskustva priseti se liste svojih bivših momaka i njihovih radnih pozicija. Možda te neki i preporuči.
Ko zadnji dođe, prvi ode
Ako imaš tu (ne)sreću da si stigao u firmu koja broji stotine uposlenih i odjednom primećuješ nepravilnosti u radu, seti se zlatne koja glasi: „Ćuti i trpi“. Tako te majka uči, narod nauči i kroz praksu uvidiš da ti stav nije donio mnogo toga u životu. Biti pametan nije poželjno, a biti realan potpuno nerealno, jer ko si ti da kažeš da je car gol, ako više od stotinu radnika tvrdi da nije. Zato shvati kako je dolazak tebe kao poslednjeg nalik na upad na žurku iza ponoći. Možeš se ili uhvatiti u kolo i igrati sa rajom koja je tu provela čitavu noć ili otići kući prvi. Kritikom na žurku dobićeš smernicu ka vratima za odlazak kući.
Imaš stav, stavi ga u ladicu
Ok, ako već dobiješ posao na neki od navedenih načina, lepo je znati pravila ponašanja. Jedno od glavnih glasi:“Bez obzira koliko ti nadređeni nema škole, njega svi vole“. To što ti imaš stav jeste pohvalno, ali u krugu tvoje porodice, gde svi govore kako živite u slobodnom društvu i imate pravo na mišljenje. Na poslu razmisli dva puta i stavi ga u ladicu, pod ključ, u slučaju da neko za dvije decenije dođe kao zamena na poziciju pa te slučajno i nešto upita.
Timski igrač, posmatrač i otirač
Kao jedno od glavnih pitanja na svakom razgovoru na posao postaviće se to famozno o timskom igranju. Ti naravno da trebaš reći kako to jesi, a u realnosti ćeš se naći u dvije moguće situacije. Prva je ta da ćeš biti otirač i vući za „cijeli tim“ ili druga da ćeš biti posmatrač u timu koji već čine oni koje se nešto pita. Ideja o tome da svi imate jednaka prava utopijska je kao i da živimo u demokratskom društvu.
Posao i ja, stara druga dva
To što ti imaš privatni život spada u nepredvidive okolnosti tebe kao radnika. Ovde se očekuje da kao Rijana u pesmi „radiš, radiš, radiš“ i voliš to što radiš. Sat možda pokazuje 8 uveče, ali to što si u komunikaciji sa kolegama znači da vam je sjajno, jer radite i mimo radnog vremena. Očekivati novac za vašu „dobru volju“ posve je apsurdno, jer tebi život ima smisao zahvaljujući poslu. To ujedno znači da život i nemaš, jer šta možeš u danu u kome radiš preko deset sati?
Gde se vidite za 5 godina? Nigde
Kad te pitaju ovo poželjno je reći da ćeš u dobru i zlu, biti tu. Napredovati i rasti, život svoj za firmu dati. Od porodice i planova odustati, jer posebno ako si žena, tu vremena nema. Karijera treba da bude majka, otac i rodbina, a sebe i za 100 godina da vidiš kako radiš i trudiš se da to mesto zadržiš. Ako spomeneš drugu vrstu planova za 5 godina, isprati se odmah, jer jedini vidici su oni u okviru firme.
Smaknuće prije nego promaknuće
Sve da si najbolji u struci, firmi i državi, šanse da te neko promakne i da napreduješ, jednake su onima da osvojiš na lotu. Sve se to vidi i vodi se evidencija, ali evidentno je da ti niko neće reći hvala ako gineš za posao, daješ sebe 150% i dobar si u tome što radiš. Hvala lijepo i prijatno je opaska na tvoj trud, jer onaj koji daje pola od tebe dobije isto. Prije ćeš otkaz dobiti kada dođe neko drugi, nego što ćeš napredovati na Balkanu. Jednostavno je. Ovde trebaš srećan biti što radiš uopšte. I to jedno te isto narednih nekoliko decenija.
Jedan manje više
Tvoja porodica te voli i veruje da si posvećeni radnik, dobra osoba i prijatelj. Tvoj poslodavac ne misli tako. Za njega si jedan u nizu onih koji mogu i ne moraju ostati. Tvoj odlazak će prije primetiti domar, nego svi oni sa kojima si pio kafe. Često ćeš čuti famoznu „svako je zamenjiv“ a delima ćete u to i uveriti. Zato je dobro da se i sam prema poslu odnosiš tako.
Koliko para toliko muzike, ali ti ćeš svirati i duže
Jasno je da se ljudi trebaju motivisati i dobijati platu u skladu sa zaslugama, ali realnost demantuje. U okviru plate za koju će poslodavac verovati da je svakako prevelika(makar bila minimalna) ti ćeš raditi sve što ti (ni)je u opisu posla. Ako si mislio da imaš jasan opis posla i obaveza, razmisli dva puta, jer nikom nije jasno šta mu sve ulazi u dnevne radne obaveze.
Balkan kao Balkan, ljudi su srećni ako uopšte rade.
I to oni koji su ostali na njemu.
Na poslu i na Balkanu.
Dodaj komentar