Stizale su mu čestitke sa svih strana, a najupečatljivija je ona od Asmira Kolašinca, nacionalnog rekordera u bacanju kugle, čoveka nadljudske snage: „Bravo ZVERI… Jedva čekam Rio… mirno ću da spavam jer će neko da ’čuva zid da ne padne’ 😀 Svaka ti čast!“
Iz Atletskog kluba Vojvodina, stigla je takođe dirljiva čestitka:
„Postoji stara mudrost da kad nešto iskreno želiš, da ne postoji ništa što može da te zaustavi na tom putu. Svi koji su u četvrtak i u petak gledali desetoboj Mihaila Dudaša na stadionu Karađorđe su mogli da dožive tu istinu uživo i da prožive zajedno sa njim i njegovim trenerom Feđom Kamasijem i njihovim timom i prijateljima. Nešto što je deo života, a to je kad pomisliš da je sve propalo posle prvog dana desetoboja, ako nađes ponovo u sebi tu želju, onda je 8.174 karta za Rio i sve to posle tri godine muka, povreda, grešaka… Ovaj broj bodova nije kraj nego početak novog perioda za Mihaila Dudaša. Miša je opet nasmejan, idemo dalje: Amsterdam, Rio…“
A da je bilo lako – nije. Pretprošle godine je propustio i Evropsko prvenstvo u Cirihu.
„Operisao sam Ahilovu tetivu, ono gde me je mama držala kad me je utapala u reku da ostanem besmrtan“, kazao je Dudaš.
Koliko je desetoboj teška disciplina, dovoljno je da pogledate od čega se sastoji. Takmičenje uvek traje dva dana. Prvog dana atletičari počinju trkom na 100 m, potom skok u dalj, bacanje kugle, skok u vis i trka na 400 metara. Drugi dan počinje trkom na 110 m s preponama, sledi bacanje diska, skok s motkom, bacanje koplja i, na kraju, trka na 1.500 m.
Ali volja, upornost i spartanski treninzi su ga dizali posle svake povrede. Na kraju, formu je brusio u Južnoj Africi, opet, sa trenerom Feđom Kamasijem i svojim timom. I, naravno, devojkom Sanjom Badžar.
Vratio se u formu, spremniji nego ikad.
Kao što je obećao na prvom takmičenju u sezoni koje je održanu 12. i 13. maja u Novom Sadu, Dudaš je ispunio svoja očekivanja.
– Cilj u 2016. godini se račva na dva podjednako važna takmičenja – Evropsko prvenstvo u Amsterdamu i Olimpijske Igre u Riju. Prvo na redu je Evropsko gde želim da ‘naplatim’ četvrto mesto iz Helsinkija, a posle u Rio idem rasterećeno. Ukoliko poklopim svoje lične rekorde na svim disciplinama, biću u mogućnosti da ostvarim svoje ciljeve – kaže on.
Mihailu Dudašu će, pored upornost, snage, volje i koncentracije, biti potrebno i malo sreće, pre svega da ga povrede zaobiđu. Želimo mu puno uspeha.
Dodaj komentar