Zrenjanin po zagađenju vazduha odmah iza Bora, nadležni kriju alarmantne podatke od građana koji 17 godina nemaju ni čistu vodu

Da Zrenjaninci žive u jednom od najugroženijih gradova u Vojvodini i Srbiji, u kojem već 17 godina ne smeju da piju ni vodu iz slavina, svedoče i podaci o zagađenju vazduha u tom banatskom gradu, koji Zrenjanin svrstavaju na drugo mesto, odmah iznad Bora, po stepenu zagađenosti.

Rastući trend zagađenja ambijentalnog vazduha sumpor-dioksidom u Zrenjaninu beleži se godinama unazad. Ovi podaci mogu se jasno videti iz godišnjih izveštaja o zagađenju vazduha koje objavljuje Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“. Najviša srednja godišnja vrednost sumpor-dioksida 2012. godine bila je u Boru (194,4 mikrograma po m3) i Zrenjaninu (61,33), dok je dozvoljena godišnja vrednost 50. Po prosečnim vrednostima, 2016. bio je na trećem mestu (58 mikrograma po m3), opet posle Bora i Beograda.

Elemir, selo pored Zrenjanina u kojem se nalazi fabrika sintetičkog kaučuka, nalazi se na četvrtom mestu. I 2019. Zrenjanin (61,01) je bio na trećem mestu, posle Elemira i Bora, u kojem je te godine izmerena i maksimalna dnevna vrednost od 1703 mg/m3.

Stručnjaci republičkog Instituta za javno zdravlje navode i da je do 2018. desetogodišnji trend zagađenja sumpor-dioksidom opadao, a da su merenja iz 2019. pokazala da se situacija promenila i da je „rastući linearni trend zagađenja ambijentalnog vazduha sumpor-dioksidom u Zrenjaninu, Elemiru i Šapcu po tipu visokog nagiba“.

Zrenjanin je među prva tri grada po srednjoj godišnjoj koncentraciji čađi u periodu 2009-2012. godina. I 2016. najviša srednja vrednost imisije čađi u Srbiji bila je u Zrenjaninu. Situacija je identična i 2019. godine kad Zrenjanin ponovo ima najveće srednje godišnje vrednosti; Elemir je opet na drugom mestu.

I u Izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2019. navedeno je da su „najprisutnije bile suspendovane čestice PM10 koje su se u 85% slučajeva javile kao uzrok prekomernom zagađenju vaduha.“ To je čađ koja stvara zimski smog (toksičnu maglu) i kojoj često svedočimo ove zime. Ovde kaže i da je Sremska Mitrovica grad koji je imao vazduh treće kategorije upravo zbog visokih koncentracija PM10 čestica.

Drastične vrednosti građanskih merenja u Zrenjaninu

Nezadovoljni evidentnim lošim kvalitetom vazduha, zrenjaninski aktivisti su postavljanjem šest automatskih mernih uređaja počeli merenje kvaliteta vazduha. Njihovo mišljenje je da je ovo mali broj mernih stanica, s obzirom na to da bi u svakom gradu trebalo da postoje barem dve, jedna bliže gradskom jezgru, i jedna blizu industrijske zone.

Stanice treba da budu u blizini glavnih emitera zagađenja, a postojećih sedam zvaničnih (sertifikovanih) automatskih mernih stanica u Vojvodini ne funkcionišu uvek i samo jedna od njih nalazi se u Zrenjaninu, kaže Jovan Čabrilo sa portala „Vojvodinameteo“.

– Dolazimo do brojke da bi trebalo da na području Vojvodine imamo barem tridesetak ovakvih stanica. Svaki dodatni senzor koji meri barem neki od parametara zagađenja (zimi aktuelne PM2.5 i PM10 čestice) bi dobro došao, kako bismo mogli da detektujemo lokalne izvore zagađenja u svakoj sredini, i da na vreme alarmiramo građanstvo – navodi Čabrilo.

Najviše evidentiranih “zvaničnih” maksimalnih vrednosti iz gorenavedenih dokumenata, kao i sada po merenjima građana, zabeleženo je u decembru i januarušto ukazuje na to da je čađ, kao jedna od dve zagađujuće materije, nastala nepotpunim sagorevanjem fosilnih goriva, najčešće iz kućnih ložišta.

– Ovakva ekstremna odstupanja od proseka moguća su usled nekog kratkoročnog emitovanja zagađenja. Najverovatnije se radi o blizini nekog ložišta, s obzirom da je grejna sezona. Takvo zagađenje može poticati od samo jednog individualnog ložišta, a da se pod uticajem nađe cela ulica – navodi Aleksandar Popović iz Zrenjaninske akcije (ZRAK).

Vrednosti koje pokazuju senzori postavljeni pre dva meseca su dramatične. Pikovi gotovo svakodnevno idu 150-200 mikrograma po m3.

– Prosečne vrednosti za PM 2,5 čestice je 70-90, maksimum koji sam video bio je 450. Ovih dana merili smo i vrednosti preko 370 za PM2,5 i 540 za PM10 čestice. Najzagađenije je u periodu 17 – 08h i tu su vrednosti mnogo veće nego danju – kaže Čabrilo.

Drugi, prateći faktor zagađenja, svakako su meteorološki uslovi. Stabilne vremenske prilike, kada je uticaj visokog vazdušnog pritiska i vrlo slab vetar, ili tišina, idealni su uslovi za povećane koncentracije zagađujućih materija u vazduhu, objašnjava Čabrilo.

– Oblačno vreme, bez vetra, a naročito u slučaju sumaglice ili magle, predstavljaju sigurne uslove za visok stepen zagađenja. U Vojvodini najčešće duvaju severozapadni i jugoistočni vetar (koji zagađujuće materije nosi i van Srbije), a potom ijugozapadni, i naravno u slučajevima pojačanog vetra kvalitet vazduha se popravlja drastično, kao i u uslovima ciklonske aktivnosti, odnosno uslovima nestabilne atmosfere, kada imamo prisutna uzlazna vertikalna strujanja – objašnjava Čabrilo.

U Izveštaju o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2019. godinu, Agencija za zaštitu životne sredine, potcrtava se da je nizom istraživanja utvrđeno da se teški metali prenose atmosferom na velike udaljenosti i da atmosfersko taloženje “čini značajan, ako ne i dominantan udeo u zagađenju” i “postaje interes UNECE/LRTAP Konvencije o prekograničnom zagađenju vazduha na velikim udaljenostima“.

Kaže se i da je emisija teških metala poput kadmijuma, olova i žive uglavnom posledica sagorevanja goriva. U delu Konvencije „Istraživanje, razvoj i praćenje“ strane se obavezuju da će, između ostalog, istraživati i pratiti „emisije, prenos na velike udaljenosti i nivoe tloženja“, „puteve kretanja zagađujućih suspstanci i njihove inventare u reprezentativnim ekosistemima“ i „relevantne uticaje na ljudsko zdavlje i životnu sredinu, uključujući kvantifikaciju ovih efekata“.

Prvobitna strategija Konvencije iz 2010. je ažurirana, pa su kako je navedeno, ciljevi redefinisani u skladu sa potrebama i izazovima 21. veka:„Aero i prekogranično zagađenje sve više je prepoznato kao globalni problem i izvan granica ECE regiona, i ima rastući uticaj na kvalitet vazduha“.

Lokalna samouprava bez preciznog odgovora

Aktivisti Zrenjaninske omladinske razvojne organizacije (ZORO), ZRAK-a i „Vojvodinameteo“ su svesni činjenice da je njihovo tumačenje merenja laičko, ali da je „praćenjem ovih senzora moguće adekvatnim statističkim metodama utvrditi neophodnost ozbiljnijeg merenja na nekim lokacijama i u određeno doba dana. Tu sad treba da nastupe akreditovane laboratorije. Mi još dodatno možemo pomoći brojnošću ovih građanskih senzora: što ih je više i što su bolje raspoređeni po određenim lokacijama, to će statistička analiza biti preciznija“, objašnjava Aleksandar Popović.

Stručnjaci Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” su zaključili da postoji trend male zastupljenosti monitoringa čestičnog zagađenja sa česticama tipa РМ10 i РМ2.5, i da to “može imati ozbiljne javnozdravstvene implikacije, jer je jasno, i uvidom u taj mali broj analiza koje su dostupne, da je u toku porast koncentracija čestica u vazduhu.”

Naveli su i da lokalne samouprve moraju da poštuju svoje zakonske obaveze o praćenju kvaliteta vazduha jer njihovo nečinjenje “veoma otežava, i zapravo, onemogućava valjanu analizu podataka, kao i moguću procenu uticaja kvaliteta vazduha na zdravlje izložene populacije.”

Ukupno 16 udruženja uputilo je Odseku za zaštitu i unapređenje životne sredine Grada Zrenjanina zahtev za informaciju od javnog značaja, u kojem traže da se dokumentuju i obrazlože aktivnosti i plaćanja iz lokalnog budžeta u vezi sa zagađenjem vazduha.

U odgovoru Odseka se kaže da je „Uspostavljanjem državnog sistema za automatsko praćenje kvaliteta vazduha Agencija za zaštitu životne sredine određena za odgovornog izvršioca operativnog funkcionisanja sistema za automatsko praćenje kvaliteta vazduha za grad Zrenjanin“, kao i da grad objavljuje te podatke na sajtu.

Međutim, ni na sajtu Objedinjenog prikaza automatskog monitoringa kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, ni na sajtu Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine podatke o kvalitetu ambijentalnog vazduha sa automatske stanice 2ZRA-Zrenjanin nije moguće videti.
Precizan odgovor je izostao i na pitanja u vezi sa brojem mernih stanica koje su trenutno u funkciji, i o spisku datuma merenja parametara kvaliteta vazduha u Zrenjaninu u 2020. godini, tokom kojih je bilo moguće da građani prate parametre monitoringa mernih stanica u realnom vremenu.

– Oni ne mogu lako izreći tu poražavajuću činjenicu da se u našem gradu zvanično ne radi automatski monitoring kvaliteta vazduha jer bi onda išlo sledeće pitanje: Zašto? A na to tek ne bi znali odgovor – ocenjuje Popović.

I u Batutovom godišnjem izveštaju za 2019. navodi se da je vidno smanjena učestalost merenja, naročito PM frakcija, ređe od 60 dana u godini. Navode da postupanje jeste u skladu sa našom zakonskom regulativom, ali da nije usklađeno sa preporukama SZO, “2/3 dana u kalendarskoj godini, a što bi jedino imalo smisla sa aspekta javnog zdarvlja. S obzirom da to jeste veliki finansijski trošak, neophodno je da se na nivou lokalne samouprave iznađu fondovi koji bi istu aktivnost mogli da podrže.”

Srednji Banat je, po podacima JP „Vojvodinašume“, najmanje pošumljeno područje u Vojvodini (pojedine opštine su pošumljene ispod 0,5 odsto). Procenat pošumljenosti Zrenjanina je svega 3,47 odsto. Na pitanje postavljeno Odseku za zaštitu i unapređenje životne sredine postoji li važeći i primenjivi dokument za plansko ozeljenjavanje koji bi podstakao pošumljavanje i popravio kvalitet vazduha u gradu, po rečima Popovića „odgovor je kratak, jasan i poražavajući: ne postoji.“

I šta još? „Znam ja da je taj ugalj loš. I ne ugrejem se, ali nemam 14.000 za tonu dobrog uglja“, čest je odgovor koji ćete čuti od osiromašenih stanovnika nekada jednog od najbogatijih gradova u bivšoj Jugoslaviji.

Autor: Ivana Gordić (VOICE)