Mediji su preneli vrlo važnu vest da su se modnoj blogerki Zorani višestruko isplatili nedavno (po drugi put) ugrađeni silikoni jer je nedavno otputovala na Majami sa deset kofera punih kupaćih kostima i dekoltiranih haljinica raznih brendova za čije reklamiranje po jednoj objavi uzme i nekoliko hiljada evra.
Njeni “sledbenici” bili su pre toga u prilici da je čuju before and after ubrizgavanja 600 kubika u grudi, uz detaljan izveštaj kako se oseća nakon što je sve završeno.
Ja odem da skinem mladež, pa deset noći pre toga oka ne sklopim, obliva me mrtvački znoj, a kamoli da se svojevoljno bacam pod nožekanju, nosam zavoje, da iz mene izviru drenovi, da prebacujem deo sebe s guzice na deo sebe na licu ili tako nešto da bih bila lepša i da bih onda tako plastično lepa mogla da reklamiram brendove koji će mi ako ne keš, omogućiti da putujem po Majamiju i nosam njihove ‘aljine.
Lepo zvuči, lagodno, luksuzno, sav taj saten među golim bedrima, šampanjac, pas nadrogiran lekovima za smirenje da se ne koprca dok pravi selfi (jeste čuli da svom pomerancu Zoranahh daje malo leka za smirenje jer je nervira kad laje), pa valjanje u pesku, pa izvrnuta noga, pa bretela spala pa slučajno pokazala veći deo novih grudi…
Plašim se da će curice ovo skapirati kao zanimanje budućnosti za koje je potrebno da “samo” budu lepe, vitke, preplanule, većih usta, većih grudi, što užeg struka, sa obavezno nadrogiranim psom, pomeranac poželjan. Sve što se od njih zahteva je dakle da budu lepe i da nose lepe modele. Da pričaju, ne moraju. Da se pokažu svuda, moraju. To svuda mora da bude luksuzno.
Zaista zvuči bajkovito. Dobijaš pratioce i povlastice, a sve što se od tebe traži je da tako lepa uživaš tamo gde ti plate sve. Dobijaš krpice, cipelice, pomadice, posećuješ hotele, jedeš kavijar, uživaš u moru, spa centrima… a samo treba da budeš lepa. Uvek lepa i zgodna. Uvek baš baš zategnuta i lepa. Lepa. Lepa. Lepa. Samo lepa i zgodna. Samo lepa. Lepa samo.
…
Mile moje devojčice, čuvajte svoju bledu put, nek vam koža bude zdrava, ne preplanula; nek vam grudi budu baš takve kakve jesu, okrugle savršene lopte za nekoliko hiljada evra može da ima svako, uz moguće komplikacije; pod nož idite kad vam je život u pitanju, a ne zbog činjenice da ćete “konačno” moći da obučete haljinu sa dekolteom; važno je šta usta kažu, a ne koliko su debela ili tanka; važno je da ulažete u znanje (to je trajno samopouzdanje) sve drugo vremenom propada i ne može tu plastika da popravi stvar; nema neplaćenog ručka, tako da sve što se može učiniti bajkovito i jednostavno uglavnom to nije. Bar ne na duže staze.
Nema tih para zbog kojih bih se ja odrekla mlitavih grudi kojima sam dojila svoje dete, nema te haljine zbog koje bih legla pod nož, nosala zavoje, molila Boga da se ne nakašljem, nema tih para zbog kojih bih konstantno osećala pritisak da li je na meni sve dovoljno u redu, da li spavam dovoljno, jer s podočnjacima ne trebam nikom…
…da li sam dobro stala pred fotoaparat, da li sam dovoljno zabacila glavu… daj obrve tetoviraj, daj usta dopuni, daj sise podigni, daj ne jedi struk suzi, daj guzu podigni, daj kožu potamni, daj nokte nadogradi, daj filere u lice stavi (ubrizgaj, kako god) daj vrat zategni, daj zube izbeljuj, daj kosu nadogradi, daj stavi nogu ovde, a glavu tamo, da ispadne dobar selfi, daj gola na sneg izađi, daj drogiraj psa, daj lezi mirno na dušeku… moli Boga da neka vene ne iskoči, kapilar pukne, akna pojavi, strija protegne…
I ne zabrinjava mene Zoranahh, već broj od 845 hiljada pratilaca, mahom devojčica, što samo nedvosmisleno govori da im je iz nekog razloga zanimljiva i da iz nekog razloga svoju lepu glavu pune njenim detaljnim pričama o operaciji ugradnje silikona u grudi, što opet znači da stasavaju sa pogrešnom predstavom o lepoti, o životu, o zaradi, o uspehu i to onda kada imaju najviše problema sa prihvatanjem sopstvenog tela.
Dodaj komentar