Modna blogerka Zorana Jovanović poznatija kao Zoranah u svom videu, prenose mediji, otkrila je da sponzoriše dete sa posebnim potrebama iz Kine.
Ovo je odmah izazvalo brdo negativnih komentara u kojima se blogerki mahom prebacuje zašto dete iz Kine, a ne dete iz Srbije.
“Ne valja joj dete iz Srbije, jer je sponzorisanje deteta iz Kine “in”. Anđin sindrom!” napisao je neko.
Zorana je svoje sponzorstvo ovako objasnila:
– Nisam ovo htela da ispričam, ali… U pitanju je sponzorstvo za decu sa posebnim potrebama u Kini koja su ostavljena i bez roditelja. Vama se na mesečnom nivou skida nešto jako minimalno. Imate vaše dete koje vi sponzorišete. Dobijete svaki put izveštaj kako napreduje. Moje dete sada već ima sedam godina. Ovde vam piše kako ona napreduje. Neko je bio usvojio dete iz Kine, nakon toga sam odlučila da sponzorišem ovu devojčicu i to radim već tri ili četiri godine. Svako od te dece ima više sponzora i onda možete da izaberete koje će dete biti vaše.
U celoj priči humanost ne može biti problematična. Humanost nikada nije problematična. Jedno siroto dete manje, dobro je. Problematično je njeno objavljivanje ovakvih stvari u vlogu (Nisam ovo htela da ispričam, ali…)
Takođe problematičan mi je “opis” pomaganja tom sedmogodišnjem detetu iz Kine.
“Svako od te dece ima više sponzora i onda možete da odaberete koje dete će biti vaše”, zaista zvuči nekako sterilno, kao sediš pred kompom i gledaš decu sa posebnim potrebama iz Kine, jer zaista ih nema ovde kod nas dovoljno, i listaš, listaš, listaš dok ne izabereš. Kad izabereš ono od tebe dobija neku simboličnu sumu, a ti izveštaj o njegovom napretku. Tačnije, kako reče, napretku “svog deteta”.
Kao ulaganje u neki projekat.
Ali, dobro, nećemo biti na kraj srca, nije svako vičan preciznom formulisanju svojih misli, pa nekad ispadne ovakav cirkus. A cirkus vazda bio zanimljiv javnosti.
U svakom slučaju ako bih danas morala nekom da dodelim pet bambija to bi bila pre Zorana sa “svojim kineskim detetom” nego nedavno otpušten voditelj TV Prva Srđan Predojević sa svojim preskupim cipelama za potrebe vođenja jutarnjeg programa.
Kako pišu mediji, Predojević je uz platu najveću od svih voditelja u Srbiji zahtevao i cipele koje su koštale od 350 do 1000 evra (par cipela). One su iznajmljivane, ali kako ih je on nosio i van studija, mahom su se videli tragovi nošenja pa su TV PRVA samo njegove cipele koštale skoro 15 hiljada evra. Uz to zahtevao je specijalan mejkap, tufere određenog proizvođača, a umeo je i pocepati košulju pod izgovorom da se to desilo dok je kidao etiketu.
Nije mi jasno zašto je TV PRVA uopšte pristajala na takve prohteve, realno Predojevića sam gledala dva puta i nikakvu britkost, oštroumnost voditeljsku, šmekerstvo nisam videla. Ali, on ide u paketu sa Jovanom Joksimović poznatoj po svojim “ispadima”, a to je sve jednako senzacionalizam koji je ovoj televiziji donosio gledanost.
Jer što bi angažovali nekog učenog mladog voditelja, nepoznatog javnosti, kad mogu da izdvajaju samo za Predojevićeve cipele 15 hiljada evra, a cipele pod ASTALOM, jelte.
Nekada su voditelji bili načitani harizmatični profesionalci, i nekada je bilo važnije šta pričaju, a ne kako izgledaju.
Ali, evo, vremena se promeniše, pa senzacionalizam ima svoju cenu.
Sve se danas vrti oko senzacije, pa tako i sponzorisanje deteta iz Kine postade za tili čas senzacija, kao i voditelj Predojević sa svojim skupim podastalnim šimikama. I gde god se okrenete sve je senzacija.
Prvo postaneš senzacija, tako što nekom slupaš auta, ljubavnica si nekog generala, izoperišeš se do neprepoznatljivosti, smuvaš sa nekim poznatim fudbalerom, zoveš medije da te fotkaju golu, golog u bazenu, pustiš porno snimak u javnost… a onda na senzaciji gradiš pevačku ili voditeljsku ili političarsku karijeru.
Nego, jel Ljupka ima neki nastup ovog vikenda u Dortmundu?
Dodaj komentar