Drage dame, ako imate 35 a niste našle princa na belom konju, prema mišljenju psihoterapeuta Zorana Milivojevića vrlo je izvesno da tog princa nećete ni naći, tačnije vrlo je moguće da vam ne stigne ni konj. Ostaćete same, jer „iako imate karijeru, stan, auto … vi ste zrele žene zarobljene u telu četrnaestogodišnje devojčice koja čeka princa da je odvede i usreći“, tvrdi Milivojević.
Prema njegovoj izjavi, najbolje bi bilo da ne slušate majke koje vam savetuju da “poživite” već ako je moguće da se brže bolje udate kako biste rodile sa 24. S kim? Pa zar je važno?! Važno je da ne izlećete iz očekivanja drugih ljudi.
Mislila sam da su matematičke funkcije odavno izumrle kada je u pitanju stupanje u brak i rađanje, da žive jedino u ustima familije koja će zauvek ovim pitanjem daviti svakog ko se “drznuo” da u 30-oj, ne daj bože 40. bude sam.
Nisam očekivala ovakvu izjavu od jednog psihoterapeuta (iako je poznat po ispadanju iz šina), jer valjda nam je već svim jasno da se partner ne traži grčevito baterijskom lampom po ulicama; ne pali čak ni onima koji još uvek veruju u oglase lične prirode u novinama, iako nude stan i svoju situiranost (I boračku penziju).
Ako ćete poslušati savet Milivojevića, manite se karijere, manite se putovanja, provoda da vas ne bi zvali “starom devojkom” nego lepo krenite ko ona kokoška sa toljagom u crtanom što izgovara kultnu rečenicu: “Idem da ulovim muža”. Nije ni čudo da je baš njoj od svih životinja uvaljena ova rečenica.
Zorane Milivojeviću, ne vršite pritisak i ne analizirajte godište devojčice nastanjene u telu zrele žene, jer osim što je glupo, čini mi se da nije ni održivo. Jer, znate ima žena koje su već 15 godina u braku, a svako veče, modre oko očiju, sanjaju uplašene nekog princa koji će doći na konju i odvesti ih daleko od pijanog muža i lude svekrve i roditelja koji ne žele da je prime nazad jer „sama je birala“.
Ima i onih koje su rodile sa 22, pa shvatile da je rano, da nisu zrele pa ostavile dete pred vratima Crkve, ima onih koje ne žele da se udaju, jer jednostavno ne žele, ima onih koje neće da rađaju ni sa 24, ni sa 34, a ima i onih koje ne žele da se udaju na silu makar ih nazivali i starim devojkama.
A najveći je, čini mi se, broj onih koje znaju da je to stvar momenta, situacije, nekog klika koji ne može da se desi dok mu vreme nije. Izazivati ga namerno obično dovede do nekog kuršlusa.
Hajde da odjebemo sve koji pitaju: Kad ćeš da se udaš? Šta čekaš? Neće te niko hteti kad ostariš! Otkucava ti biološki sat. Ovakvi primerci obično su nezadovoljni svojim brakom i životom, pa kao “ajde da još nekog zajebemo!”
Više bih volela da je Milivojević savetovao žene kako da prepoznaju konja, ili ako su sa konjem kako da ga se najbezbolnije reše, nego što im tupi da ne očekuju princa ako imaju preko 35. Time bi možda sprečio neke modrice po telu, neku napuštenu decu, neke svađe pred decom, neke ispade pijanog muža koji lomi sve po kući, neke uvrede… Možda. U svakom slučaju to bi bilo daleko pametnije nego predviđanje sudbe klete ženama koje su odlučile da “požive”, pa ostale same. Bez princa, možeš misliti.
Jer imati princa pre 35 je tako must have. Bićeš mlađana princeza. Hej, princeza, a tek ti 24. Vreme je na tvojoj strani. Biološki sat fino prede, rodićeš decu plave krvi. Ura! Zadovoljila si očekivanja okoline, familije, komšija! Ura! Nećeš ostati “leprozna” pa da svi okreću glavu od tebe dok živiš život u tami pećine, očajna što nisi poslušala Milivojevića koji ti je lepo rekao da se ne zajebavaš sa godinama, jer zna se kad se rađa i udaje.
Tik tak, tik tak, tik tak… vreme ti otkucava, šta čekaš? Zašto čitaš ovaj tekst?! Gubiš dragocene minute za traženje muža, jer ništa na ovom svetu nije važnije nego da se udaš za princa i rodiš na vreme, čak i kad vreme nije.
Dodaj komentar