Zoran Radmilović jedan je od najvećih srpskih glumaca. Malo je onih koji nisu uživali u njegovim glumačkim bravurama i obožavali njegove uloge. A on je voleo samo Dinu.
Dina i Zoran Radmilović bili su svetli primer velike, bezrezervne ljubavi, kakve možda više ne postoje.
Njihova bajka započela je nešto pre 1966. godine, kada su se jedno drugom zavetovali na ljubav do kraja života.
Upoznali su se na snimanju TV drame Mome Kapora “Provod”, a Dina – anđeoski lepa, bistra, ljupka, gipkog i skladnog tela, tada već jedna od najpopularnijih beogradskih glumica, bila je, očekivano, verena.
Radmilovića to nije omelo da pomisli, ali i izgovori naglas jednog dana: “Ova mala će biti moja žena!”
Tako i bi – lepa glumica raskinula je veridbu i poklonila svoju ljubav i poverenje neprevaziđenom šarmeru, prešavši iz ogromnog, luksuznog roditeljskog stana u njegovu mansardu.
Ispostavilo se da su bili savršen spoj, oboje su bili vedri, duhoviti, tolerantni, skromni i vezivala ih je beskrajna duhovna bliskost.
Radmilovići su bili skromni i jednostavni, slava ih nije promenila, a trudili su se da posao ne nose kući i da u svom domu budu usmereni samo jedno na drugo.
“Ja imam svega dovoljno i meni je lako da tako živim”, govorio je svojevremeno čuveni glumac.
Njihovu sreću upotpunilo je rođenje ćerke Ane, koja je odnos ova dva umetnika dodatno obogatila i učvrstila.
Zoran je uživao u ulozi oca, do te mere da je pisao dnevnik o odrastanju svoje ćerke, a trudio se da njen detinji mozak nauči da funkcioniše po princpima mašte i sanjarenja.
Porodica je često bila na okupu i svo slobodno vreme provodili su zajedno ne štedeći bliskost i ljubav. U svom duhu rekao je kako ne razume šta će ljudima veliki stanovi u kojem svako ima svoj prostor – porodica je tu da bi bila zajedno.
Ovu veliku sreću prekinula je prerana Zoranova smrt, nakon čega se Dina povukla iz javnosti i posvetila brizi o Ani, uloživši sve svoje snage da je vaspitava u Zoranovom duhu i da ne dozvoli da sećanje na njega zamre.
Dina nikada nije uspela, premda je pitanje i da li je želela, da izgradi novi životni put.
“Zoran je Dini praktično umro na rukama. Bilo mi je strašno. Prvo sam mislila da me lažu. Bila sam ljuta na nju, pa na njega. Mislila sam da me je izdao, da ne može da se ostavlja tako. I dan danas možda ne mogu da se pomirim sa tim da ga nema”, rekla je svojevremno Ana Radmilović, koja baš kao i njena majka nikada nije mogla da prevaziđe očevu smrt.
Dina je uprkos teškom životnom udarcu uspela da od Ane napravi sjajnog čoveka – nekog ko je slavio jednostavnost života i imao radost kao zvezdu vodilju, i ko je svojim divnim rečima oplemenio domaću književnu scenu.
Nažalost, i sama Ana otišla je prerano – preminula je u 43. godini u februaru 2017.
Dina Rutić Radmilović imala je tu nesreću da za života sahrani dve svoje najveće ljubavi – supruga i ćerku, ali joj je sudbina podarila istu količinu sreće – retke su žene koje su bile voljene onoliko koliko je to ona.
Pismo Zorana Radmilovića zbog kojeg ćemo ga uvek pamtiti s nostalgijom
Dodaj komentar