Zabrinuti roditelji sve češće dolaze u endokrinološku ambulantu zbog pojave znakova puberteta kod dece koju oni još smatraju premalenom za takve promene.
Najčešće je reč o neopravdanoj zabrinutosti. Doći će, ali ređe i opravdano, i oni kojima pubertet kasni.
Pubertet predstavlja normalan prelaz iz detinjstva u mlado odraslo doba sticanjem sekundarnih karakteristika za pol, što finalizovanjem znači i sticanje polne zrelosti i reproduktivne sposobnosti.
Kako navodi za Stetoskop, endokrinolog i pedijatar, dr Ljiljana Šaranac, njegovu pojavu određuje genetika, rasa i pol, hormonski status, ali i uslovi sredine, koji su se poslednjih decenija značajno promenili. Došlo je do takozvane „socijalne maturacije“, pa i deca sazrevaju ranije u adolescente.
Zanimljivo je da usvojena deca, naročito posle migracija, kao i deca rođena mala za gestaciono doba ranije ulaze u pubertet. Deca koja žive u stresu ili su zlostavljana mogu pokazati izmenjen pubertetski razvoj. Pubertet je poremećen i kod raznih sindroma i urođenih intrakranijalnih malformacija.
Kada se javljaju prvi znaci puberteta?
Kod devojčica to je najranije sa 7.5 godina, a najkasnije sa 13 godina. Kod dečaka najranije sa devet godina, najkasnije do 14 godina.
Ipak uvek će biti i normalnog pubertetskog razvoja koji malo žuri ili malo kasni. U Americi donja granica normalne pojave puberteta je sedam godina kod devojčica bele rase i čak šest godina kod malih Afroamerikanki.
Prvi znak puberteta kod devojčica je početak rasta grudi-telarha (bolna ispupčenost bradavice dojke, obično jednostrana), kasnije i pojava polnih dlaka u stidnom predelu. Za telarhu su odgovorni estrogeni koje počinje da luči jajnik, a za pubarhu hormoni nadbubrega (DHEAS i androstendion).
Zabrinuta mama će odvesti devojčicu lekaru, a nedovoljno upućen pedijatar će nepotrebno tražiti ultrazvučni pregled rastuće dojke, umesto da se pregledaju jajnici devojčice i to samo ukoliko se rast dojki javi suviše rano. Kod dečaka su znaci početka puberteta rast genitala i testisa (gonadarha), pojava stidnih dlaka i promena boje glasa.
I muška dojka u pubertetu pokazuje porast koji je najčešće prolazan. To je ginekomastija. Kod oba pola koža i kosa postaju masnije, javljaju se akne, karakterističan miris znoja, emocionalna nestabilnost, česte promene raspoloženja.
Obavezno je i ubrzanje rasta i ubrzano koštano sazrevanje (procenjuje se na osnovu snimka leve šake i doručja).
Sticanje polne zrelosti kod devojčica najavljuje prva menstruacija (menarha). Kod dečaka se emisija semena (spermarha) može smatrati takvom pojavom.
Menarha se normalno najranije javlja sa devet godina, obično 2.5 god od početka rasta dojki. Rast dojki se kompletira 4.5 god od pojave prve pubertetske stimulacije rasta bradavice u vidu pupoljka.
Stadijumi puberteta
Pubertet ima pet stadijuma, a najbrže se raste između trećeg i četvrtog. Treba imati u vidu da pored hronološke zrelosti, odnosno uzrasta, svako dete ima svoju visinsku zrelost i koštanu zrelost, koja najbolje odražava njegovu pravu biološku zrelost.
Prirodno je da naprednija deca i ona koja brzo rastu i visinom odaju utisak većeg uzrasta, prva ulaze u pubertet, ali to se ponekad dešava i onoj deci koja su rođena mala za gestaciono doba.
To sugeriše da ne samo ishrana i genetika, već i rano programiranje hormonskih sistema fetusa, pod uticajem epigenetskih faktora ima uticaja na pubertetski razvoj.
Tako pubertet počinje kad koštana zrelost dostigne prosečno 12.7 godina, a menarha se javlja kada koštana zrelost dostigne 14 godina, bez obzira na godine uzrasta.
Parametri rasta, praćenje tempa rasta i brzine razvoja pubertetskih promena veoma su važni za procenu zdravstvenog stanja deteta. Zato se i rade sistematski pregledi.
Na primer, dete koje je usporilo ili potpuno obustavilo rast, a pokazuje pubertetske promene koje su u neskladu sa visinskom zrelošću, biće izdvojeno i ispitano jer verovatno boluje od stečene hipotireoze.
Novorođenče prolazi kroz Mini pubertet, prelaskom iz sredine sa visokom koncentracijom estrogena i gestagena, zbog njihovog naglog pada desi se skok gonadotropina.
Porast dojki novorođenčeta, smatra se zato „reakcijom trudnoće“ i može se normalno produžiti do dve godine. Pojava izolovanih pubertetskih znakova bez sticanja polne zrelosti, moguća je kod mlađe dece i onda govorimo o izolovanoj prematurnoj telarhi, pubarhi ili menarhi. Tada dete ne pokazuje ubrzanje rasta, niti koštanog sazrevanja, niti stiče polnu zrelost.
Obično se ovi znaci spontano povlače ili stagniraju do početka pravog puberteta. Brojni su razlozi za ovakve promene, među njima i disharmonična hipotalamusna stimulacija, pojačana osetljivost receptora dojke na inače male koncentracije hormona.
Opširnije na N1
10 važnih pravila za vaspitanje dece Marije Montesori koje svaki roditelj treba da primeni
Dodaj komentar