Tih dana metereolozi su najavljivali ledeni talas, koji bi trebalo da prekrije Balkan, pa i Srbiju. Na Zlatiboru, skala na termometru je već danima bila u minusu što je roniocima iz kluba S.D.T. Svet Ronjenja išlo u prilog.
Prošlo je otprilike godinu dana od kada se ova ekipa uputila na prvu potragu za ledom po planinskim jezerima Srbije. Prošle zime su uz velike napore uspeli da zavire pod led Tavničkog jezera. Ove godine, odlučili su da isto učine na Ribničkom jezeru.
Kockice su počele da se slažu i prilika za izvođenje akcije se ukazala. Prvo je trebalo obezbediti dozvole i podršku lokalne samouprave za ovaj poduhvat.
U nastavku pročitajte kako je protekla ova avantura.
Naime, Ribničko jezero je nastalo 70-tih godina prošlog veka i namena mu je da obezbedi pijaću vodu za Zlatibor i Čajetinu. Obzirom na namenu , u njemu su zabranjene bilo kakve aktivnosti. Srećom, naišli smo na razumevanje i podršku. „Grudvu“ je niz breg pustio zlatiborac Miloš Filipović, čije nam je „Domaćinstvo Filipović“ bilo glavna baza za ovu akciju. Uputivši nas na prave adrese (Opština Čajetina i JP „Vodovod“) dozvole su dobijene i akcija je mogla da počne.
Naravno, potrefili smo da dani za realizaciju ronjenja budu jedni od najhladnijih tokom zime 2022.godine. Tokom noći temperatura je padala na -20 stepeni. To nas je sa jedne strane radovalo, jer smo znali da će led biti kvalitetan, a sa druge zabrinjavalo zbog ronilačke opreme koja je mogla da se zaledi.
Prvog dana ronjenja, dočekao nas je idilični zimski pejzaž jezera okovanog snegom i ledom i Zlatibor u svojoj punoj lepoti. Prethodnog dana smo sa posadom međustanice „Gold gondola“ dogovorili da nam probiju put do jezera da bi mogli opremu da spustimo. Sa tako otvorenim putem, naša vozila su se bez većih problema spustila skoro do same ledene ploče. Odlučili smo da otvorimo dve rupe. Jednu kružnog, a drugu klasišnog trouglastog oblika. Ubrzo se preko zlatiborski livada prekrivenih snegom začuo zvuk motorne testere.
Naš tim su činili iskusni i uvežbani ronioci (Ice Diver-i), pa je otvaranje rupa glatko prošlo.
Potvrdila su se očekivanja da će led biti čvrst. Debljina ledene ploče je bila 15-20cm što je dovoljno za bezbedno kretanje po njoj. Tačno iznad nas je prelazila gondola iz koje su se mogle videti dve crne rupe. Ako sam ikada zamišljao kapiju za prelaz u neki drugi svet, ovo se prilično uklapalo u moje fantazije.
Podelili smo se u dva tima, čiji su zadaci bili prikupljanje osnovnih informacija o uslovima u vodi ispod leda i fotografisanje. Dočekala nas je voda temperature od 2 stepena, što je veoma prijalo našoj opremi. Ubzo smo primetili da je voda iako tamna, izuzetno bistra. Potom je usledilo iznenađenje kada smo shvatili da je pri površini skoro narandžaste boje. To je bilo veoma neuobičajeno, a vodu takve boje smo do sada sretali samo u meksičkim senotama na poluostrvu Jukatan.
Na boju vode jezera utiče tip sedimenta na dnu (na Ribničkom jezeru dno je od karakteristične narandžaste zemlje iIi tamnog kamenja), količine nutrijenata koja dolazi iz okolnih šuma (u slučaju Ribničkog četinarskih) kao i prisustva algi. Sa silaskom na veću dubinu, svetlo skoro sasvim nestaje, ali vidljivost postaje sjajna, a voda uobičajeno bezbojna. U tih nekoliko zarona primećeni su veći primerci bandara, a ako je verovati pričama sportskih ribolovaca jezero je bogato ribom.
Obzirom da je Ribničko jezero jedno od najneobičnijih u kojima smo ronili u Srbiji, sigurni smo da ćemo zarone u njemu ponoviti u proleće ili kasno leto. Tada ćemo se fokusirati na dokumentovanje živog sveta jezera. Zlatiborske vode kriju još puno tajni koje čekaju ronioce da ih otkriju. Jer čim se pokrenemo i izađemo iz zone komfora, avantura i nova saznanja čekaju na nas.
Dodaj komentar