Malo je takvih pojava u fudbalu, ali i u javnom životu generalno, kao što je 40-godišnji švedski fudbaler balkanskog porekla Zlatan Ibrahimović.
Popularni Ibrakadabra je poput vina, što je stariji to je bolji. Iako mu je već nekoliko puta prognoziran kraj profesionalne karijere, Zlatan dokazuje da je istinski unikat u svetu sporta.
Da bi došao do statusa koji danas uživa u svetu fudbala Zlatan Ibrahimović je prešao trnovit put, pre svega kada je u pitanju njegov privatan život, o kome sam fudbaler retko govori.
Međutim, njegov ujak Gojko Gravić (72), koji živi u Prkosu u okolini Zadra, otkrio je neke do sada nepoznate pojedinosti iz Zlatanovog detinjstva.
Gravić je za hrvatski portal „24sata“ otkrio da je Ibrahimovičava majka Jurka, koja je rođena takođe u Prkosu, sa 17 godina otišla da radi u Nemačku, gde se i udala.
– U Nemačkoj se udala za jednog Anića iz Kruševa, imaju dve ćerke. Zajedno su se preselili u Malme, ali tamo su se rastali – rekao je Gojko, a preneo Blic sport.
Jurka se u Švedskoj ponovo udala, za bosanskog pevača Šefika Ibrahimovića koji vodi poreklo iz Bijeljine. On je takođe imao brak iza sebe, a zajedno su dobili kćerku Selmu i Zlatana. Međutim, ni taj brak nije dugo potrajao.
Gojko je zatim opisao svoj prvi susret sa Zlatanom, koji se dogodio kada je dečak imao šest godina. Tada su ga roditelji prvi put doveli u zavičaj.
– Bio je strašno jak. Imao je šest godina, a izgledao kao da mu je najmanje deset. I svašta je hteo da radi, i da pomaže, i sa traktorom i u polju, bio je znatiželjan i brz – prisetio se Gojko susreta sa sestrićem.
Poznato je da je u ranoj mladosti Zlatan bio prilično nestašno dete, koje je bilo sklono krađi biciklova i raznim nestašlucima. Spas od ulice našao je u fudbalu, koji mu je bio utočište u mometnima kada život baš i nije bio „ružičast“ za njega.
– Provaljivao sam katance. Postao sam pravi ekspert. Bum, bum – i bicikl je bio moj. Bio sam kradljivac bicikala. To je bio moj prvi posao. Bilo je dosta nevino. Ali ponekad bi stvar izmakla kontroli. Jednom sam, sav u crnom, u stilu Ramba, uzeo velika klješta i ukrao vojni bicikl. To mi je donosilo uzbuđenje. Uživao sam! Da budem iskren, više se radilo o adrenalinu nego o biciklima – otkrio je Ibrahimović u svojoj autobiografiji.
Na sreću, ljubav za fudbalom je provladala a adrenalin na fudbalskom terenu i glad za golovima pobedio je adrenalim uzrokovan krađom. Rezultat toga je da danas imamo jednog od najunikatnijih napadača svih vremena.
– Gledao sam ga u Zagrebu na Hrvatska – Švedska i jednom u Italiji, kad je igrao za Juventus. Milina ga je gledati, igrači se odbijaju od njega koliko je jak. Naježio sam se, moram priznati – opisao je Gavrić svoj doživljaj sestrićevih igara, ali se ubrzo vratio na detalje teškog odrastanja.
– Nije im bilo lako tamo, Jurka je sama radila, kao čistačica. Pričali su mi naši ljudi koji su tamo živeli da bi mu jedna gospođa, Šveđanka, davala sendvič ili nešto slatko kad mu je mama radila. I da joj je posle, kad se proslavio, došao u posetu i doneo ček, niko ne zna koliko novca, navodno jako puno. Nije je zaboravio, mislim da je odrastao u dobrog čoveka – zaključio je Gojko Gravić.
Majka i otac rano su se rastali pa je on, s trojicom braće i dve sestre, ostao da živi kod majke. Porodica je živela u prilično skromno, u teškimuslovima i njegova majka je radila po ceo dan kako bi prehranila decu.
Zlatan je zbog toga vreme najčešće provodio na ulici, gde se susretao sa zadirkivanjem ostale dece zbog svog balkanskog porkla. Često je to završavalo tučama, a upravo na ulici je Zlatan razvio svoj eksplozivni temperament i prgavu naravn koja ga krasi i dan danas.
Ibrahimovića je 2014. godine potresla velika tragedija, kada je ostao bez svog brata Sapka, koji je preminuo posle duge i teške bolesti. Ovo je bio novi veliki udarac za Zlatana koji je to jako teško pondneo. Sahrana je bila u krugu porodice, a zajedno s ocem je spustio brata u grob.
Kada se ceo njegovo detinjstvo sagleda u celosti, to je bila jedna vrlo teška borba, pre svega sa samim sobom u kojoj je fudbalski as ipak izašao kao pobednik. Sve te životne nedaće kao da su ga samo dodatno ojačale i napravile odd njega ono što je danas, velikog šampiona.
Bufonovo pismo samom sebi je obavezna lektira za sve koji se bore sa depresijom
Dodaj komentar