Život u nacističkim logrima često je bio toliko nepodnošljiv da je smrt u gasnoj komori često mogla da izgleda kao spas. Međutim, ova mesta smrti i užasa iznedrila su neke od najvećih tihih heroja koje je čovečanstvo imalo.
U nacističkim logorima dešavali su se najgnusniji zločini nad nedužnima gde su masovne smrti u krematorijumima i gasnim komorama za neke zapravo bile spas od sudbine gore od smrti… Ipak, ovo stravično mesto iznedrilo je i neke od najvećih „tihih heroja“ Drugog svetskog rata.
Jedna od njih je i ginekološkinja Žizela Perl koja je rizikovala svoj život da bi spasila stotine žena u Aušvicu, zbog čega je prozvana „anđelom Aušvica“, piše Istorijski zabavnik.
Rođena u Mađarskoj 1907. godine, znake vanredne nadarenosti je pokazivala još u detinjstvu. Mlada jevrejka je diplomirala prva u svojoj generaciji.
Bila je samo još jedna pripadnica jevrejskog naroda koja je deportovana u Aušvic početkom Drugog svetskog rata.
U masi izgladnelih i bolesnih logoraša koji su svaki dan morali da rade teške fizičke poslove ne bi li se Treći Rajh uspešno izdržavao i vodio ratove, Žizela je spontano pokazala svoja praktična i teorijska znanja iz medicine zbog čega su nacisti odlučili da je dodele doktoru Mengelu kao ispomoć u laboratoriji, u kojoj je vršio gnusne eksperimente nad blizancima, mentalno zaostalima, ljudima malog rasta, druge boje kože…
Jedan od najgnusnijih činova ozloglašenog doktora bio je je masovno ubijanje trudnih Jevrejki. Ono malo beba koje su i stizale žive do Aušvica završavale bi u njegovoj strašnoj laboratoriji.
Kada je jednom Mengele prevario Žizelu i rekao joj da proveri koje žene iz logora su trudne kako bi one dobile “bolji tretman”, samo da bi ih nakon toga ubio, ova medicinska sestra je počela da prikriva trudnoće žena i krišom, noću, vrši abortuse.
Nažalost, pojedine žene, sa nadom da je priča o boljem kampu istinita, same su otišle da prijave da su u drugom stanju. Nad njima su kasnije vršeni eksperimenti, i sve su umrle.
Njena misija je bila jasna – spasiti što veći broj žena u nadi da će se izvući iz logora i jednog dana, u novom životu, imati porodicu.
Dok je Mengele nastavljao svoj monstruozni posao preko dana, ona je nastavljala svoj posao preko noći. Žizel Perl je do 1945. godine uradila oko 3 hiljade abortusa.
Nije imala alate, ništa za dezinfekciju ruku i nikakvo sredstvo za ublažavanje bolova. Ženama bi probušila amnionsku kesu, rukom proširila grlić, a onda izvdila bebu koja bi – budući da je rođena prerano – gotovo odmah umrla.
„Izvršila sam stotine prevremenih porođaja“, rekla je jednom prilikom za Njujork tajms, pa dodala: „Niko nikada neće saznati kako sam se tada osećala, ali da to nisam uradila, i majka i dete bi bili okrutno ubijeni.“
Po oslobođenju, Žizela Perl je saznala da su joj muža i sina nacisti ubili neposredno pre ulaska saveznika u Nemačku. Ćerka se vodila kao nestala. Obuzeta očajem, Perl je pokušala da se ubije, ali je preživela. Poslata je na oporavak u jedan samostan u Francuskoj nakon čega se odselila u Ameriku gde joj je odobreno državljanstvo. Uspela je i da ponovo pronađe ćerku koja je preživela rat skrivajući se.
1947. godine Žizela je otišla u Njujork, gde je ispitivana zbog sumnje da je pomagala nacističkim lekarima. Spasila su je svedočenja logorašica. Jedna od preživelih je rekla: „Bez medicinskog znanja doktorke Perl i njene spremnosti da rizikuje svoj život pomažući nama, ko zna šta bi se dogodilo meni i mnogim drugim zatvorenicama.“
Postala je ginekolog u njujorškoj bolnici “Mount Sinai Hospital” i stručnjak za lečenje neplodnosti. Ipak, zato što je nailazila na otpor američke javnosti zbog toga što je obavljala i abortuse, na kraju se sa ćerkom odselila u Izrael gde je nastavila da se bavi medicinom.
Nakon što je godinama bila primorana da izvršava abortuse ženama u Aušvicu, dr Žizela Perl je porodila hiljade žena koje su na svet donele zdrave bebe. Pre svakog porođaja je izgovarala istu molitvu: „Bože, duguješ mi život – živu bebu.“
Napisala je više radova o ženskom reproduktivnom zdravlju, kao i knjigu “Bila sam doktorka u Aušvicu” u kojoj je opisala strahote kojima je prisustvovala tokom zatočeništva.
Umrla je u Izraelu 1988. godine. Po životu Žizel Perl 2003. snimljen je film “Iz Pepela” (“Out of the Ashes”).
Izvor: Istorijski zabavnik, Stil
Dodaj komentar