U Irskoj za 4 dana zaradim naš minimalac, a kraj meseca čekam srećna

S obzirom da joj se oduvek sviđala Irska, nakon završenih studija Socijalnog rada, Ivana je krenula trbuhom za kruhom i s nešto ušteđevine doputovala u Clongriffin, mesto 25 minuta udaljeno od centra Dablina, koji sagovornicacJutarnjeg lista izbegava u širokom luku jer je za njene pojmove prenapučen lokalnim stanovništvom, ali i velikim brojem turista.

– Otišla sam jer u Hrvatskoj nisam mogla da pronađem posao i jer mi se oduvek sviđala Irska – kaže Ivana Česnik (26) koja je tamo uspela da nađe posao nakon samo nekoliko nedelja.

Do posla lako

– Ircima nisu bitne škole i titule. Ako vide da znaš i želiš da radiš, a imaš nekog iskustva, dobićeš posao bez problema. Srećna sam jer me dosad niko nije omalovažavao zbog toga što sam stranac. Ne brinu toliko o tuđem privatnom životu – ispričala je Ivana za Jutarnji list i dodala kako je nakon dolaska u Irsku poslala četiri molbe za posao. Dve su odbili, a na dve je dobila potvrdan odgovor.

Iako tvrdi da joj je plata još mala, odnosno premala za posao koji radi, zadovoljna je jer stalno napreduje, pa skladno tome raste i plata. Nakon vrlo malo vremena unapređena je na menadžersku poziciju kafića jedne od najpoznatijih franšiza kafe. Kaže kako je najvažnije imati dobar CV koji treba da bude uočljiv i jako dobro napisan jer se takmiči sa hiljadama drugih.

Tipičan radni dan

– Moj tipičan radni dan započinje u 5:40 kad ustajem iz kreveta i spremam se za posao koji počinje u sedam sati – priča Ivana i kroz smeh dodaje kako na posao, naravno, dolazi prva jer je poznato da Irci ne drže do tačnosti, pa im se kašnjenje na posao (ili bilo gde drugde) ne uzima za zlo.

– Kada dođem pred radnju, u redu čeka već 15-ak kupaca i to mi je poprilično stresno jer jako vole kafu i u ponudi imaju milion različitih vrsta s još većim brojem dodataka – kaže Ivana i dodaje da dnevno radi između osam i 10 sati, a punu pauzu od sat vremena, zbog velikih gužvi, retko stigne da iskoristi u komadu, pa je često rascepka na više delova.

– Nakon posla najčešće odmaram ili idem na kafu s društvom s posla, a često sebi priuštim i večeru u finom restoranu – prenosi njene reči posaouinostranstvu.net.

Opušteni i hedonisti

Nakon pola godine života u Irskoj intenzivno se druži s Ircima, upoznala je njihov mentalitet koji joj se posebno sviđa. Uvek opušteni i hedonistički nastrojeni, kaže Ivana, podsećaju je na Dalmatince.

Troškovi

– Stanarina mi je 950 evra i delim je napola s cimerom. Režije su oko 100 evra mesečno (struja svaki drugi mesec 60 evra, gas svaki mesec 40 evra, internet 30 evra, a voda se plaća svakih šest meseci) i njih takođe delim napola. Troškovi prevoza su oko 40 evra mesečno, a cene odeće su znatno manje, a izbor puno veći – priča Ivana.

Kaže i kako joj na kraju meseca ostaje dovoljno novca da uštedi za putovanje ili – novi automobil.

– Irci nisu tako štedljivi i jedva čekaju petak kada će izaći vnapolje i potrošiti celu nedeljnu platu, pa da u ponedeljak neće imati ni za krofnu – kaže i dodaje kako je jako srećna i da se ne planira da se vraća u Hrvatsku.

Kraj meseca čeka srećna

– Uvek imam novca i ne moram da mislim hoću li imati za režije. U Irskoj možda radim više nego što bih radila u Hrvatskoj, ali barem znam za šta radim. Ako mi se ovaj posao više ne bude sviđao, za mesec dana naći ću drugi. Ne planiram da vodim kafić celog života, ali je odlično iskustvo i stavka za CV – ispričala je.

Istakla je i kako joj nije bilo teško da pronađe posao, ali stan je sasvim druga priča.

Bilo joj je potrebno nekoliko različitih referenci. Od potvrde da je zaposlena, pa do preporuke bivšeg stanodavca. Jednostavno svako mora da dokaže da je „siguran“ i odmah da plati dva meseca stanarine unapred.

– Izložena sam velikom stresu jer imam mnogo odgovornosti i sve sam morala da naučim sama, ali mi je lakše kad nakon četiri dana zaradim hrvatski minimalac – optimistično zaključuje Ivana.

Za kraj dodaje:

– Ne razmišljam o tome hoću li imati za režije i stanarinu. Na kraju meseca ne moram da zovem roditelje, pa da ih s grčem u želucu pitam da mi pozajme novac (a znam da nemaju). Sada pitam treba li ja da pošaljem novac njima.

Izvor: Jutarnji