Dvostruku olimpijsku šampionku i bivšu reprezentativku u tekvondu, Milicu Mandić, srpski mediji su, u vreme održavanja Olimpijskih igara u Tokiju, nazivali „Caricom Milicom“. Jedna je od najtrofejnijih naših sportistkinja. Među njenim najistaknutijim priznanjima nalaze se čak četiri zlatne medalje – sa Olimpijskih igara 2012. i 2021, sa Svetskog prvenstva 2017. i sa evropskog klupskog prvenstva 2018.
Dobitnica je i nagrada za najbolju sportistkinju u izboru Olimpijskog komiteta Srbije 2012. i 2017. godine, članica je tekvondo Kuće slavnih od 2013. i predsednica Sportske komisije OKS od 2020.
Može se reći da je Milica u više navrata pomogla promovisanju i isticanju žena u sportu, utrla put budućim šampionkama koje su se na nju ugledale i kao prepoznatljivo lice značajno unapredila promovisanje fizičke aktivnosti u cilju zdravog života. Nakon njenih uspeha, tekvondom u Srbiji definitivno dominiraju žene – Tijana Bogdanović, Nadica Božanić i Vanja Stanković, piše Ona.
Gledati Milicu kako stoji na pijedestalu te 2012. godine u Londonu i slušati je kako ushićeno daje izjavu za strane medije bio je trenutak za nacionalni ponos.
– Ovo je nešto što sam želela i za šta sam radila. Neverovatno je, obeležje mog života. Verovala sam da mogu da osvojim zlatnu medalju i radila sam naporno za to, uz podršku se sve ostvarilo – izjavila je po dobijanju medalje na OI u Londonu.
Sport je obeležio njen život – trenirala je plivanje, košarku i folklor. A onda je otkrila ljubav i stras prema tekvondu, kojim je počela da se bavi sa 11 godina. Njen pristup sportu i gledanje na uspeh do kog je došla lavovoskom borbom najbolje opisuje njena izjava:
– Ne volim mnogo da obraćam pažnju na komplimente da sam lepa, ali mi mnogo više znači kad kažu da me vide kao neku snažnu i jaku ženu. To mi mnogo više prija. Mislim da me snaga uma i psihe dovodila do rezultata. U poslednje vreme sam bila psihički jaka i jako sam ponosna na to. Jako mlada sam postala olimpijski šampion, nisam se formirala ni kao ličnost, a dobila sam ogromnu slavu sa 20 godina.
U više navrata je napominjala da je nju kao sportistu odgajio tekvondo klub „Galeb“. U klubu je od trenera i drugih tekvondista naučila da su u sportu najvažniji disciplina i autoritet. Samopouzdanje je svakako nešto što će mnogo pomoći svakom sportisti na putu ka uspehu, a sve to mora biti ispraćeno stpljenjem i voljom u odlučujućim momentima. Na putu ka uspehu vodio ju je trener Dragan Jović kome je zauvek zahvalna na pruženoj podršci.
Povlačenje iz sporta, akademski uspeh i ljubav za sva vremena
Nastup u Tokiju bio je poput „poslednjeg plesa“, koji je otplesala na najlepši mogući način. Povlačenje je planirala još 2020. godine, ali odlaganje Olimpijskih igara usled situacije sa pandemijom korona virusa je posledično uticalo i na njenu odluku. Otišla je u Tokio i još jednom ispisala istoriju. Mandićeva je u finalu savladala Korejku Dabin Li rezultatom 10:7 i tako ponovila uspeh iz 2012. godine, osim što je ovoga puta to ostvarila u kategoriji 67+ kilograma.
S tugom je najavila kraj sportske karijere, ali novi životni izazovi van sfere sporta doneli su joj pregršt lepih momenata.
Milica je uporedo sa sportskom karijerom radila na sebi i na drugim poljima, pa je tako završila fakultet, a uključila se i u rad Olimpijskog komiteta Srbije, gde je postavljena za potpredsednicu, što je značilo da će je sport i dalje pratiti kroz život.
U međuvremenu se 2021. godine venčala sa kolegom tekvondoistom Markom Đuričićem.
– Marko je došao u tekvondo klub zbog mene. On trenira taj sport od 2008, kada nisam ni znala šta je tekvondo. Uvek priča kako je došao i video mene i to mu je bio šok, jer sam ja baš tada osvojila medalju u Londonu. Tu nas je moj trener Gale upoznao – prisetila se Milica jednom prilikom.
Vreme koje je prethodilo njihovom zabavljanju je posvećivala isključivo nizanju sportskih uspeha i navikavanju na slavu koja je nenadano uz to došla, ljubav je bila po strani. Ali Marko nije odustajao i Milica je imala dovoljno vremena i prilika da se uveri da su oni zaista par. Ljubav koja se rodila između njih praćena je i bezgraničnim razumevanjem, požrtvovanjem i podrškom.
Devojka prepoznatljivog osmeha, koji je na važnim svetskim takmičenjima celu Srbiju činio ponosnom, napunila je 31 godinu.
Izvor: Ona
Dodaj komentar