Ovo nije priča o šta je kome teško i zašto neko nešto čini. Ovo nije kuknjava. Ovo je priča o tome kako pola planete nikad neće znati i moći osetiti šta se to sve dešava ovoj drugoj polovini iste te planete.
SISE.
Velike. Male. Viseće. Čvrste. Jedna. Dve. Nijedna. Karcinom. Operacija. Nadoštiklavanje odrezane sise. Cenzura sise u medijima. Cenzura čak i operisane sise u medijima.
Leto. Vrućina. Znojenje. Oblozi. Krpice. Puder. Kreme. Žuljanje. Urezivanje. Grudnjaci koji se na silu nose napolju, ali se skidaju čim se pređe prag stana na unutra. Da, svi vidimo dekolte i ima li sisa ili ih nema, ali o onome šta je iza svega toga razmišljamo samo ako se i same s tim borimo. Imati velike sise mnogi (i mnoge) smatraju blagom nekim.
Obično to blagom smatraju muškarci koji uopšte nemaju sise i žene koje isto tako nemaju sise, pa bi da ih imaju, pa kupuju dodatke neke za grudnjake i navlače sise od nožnog palca samo da strpaju nešto u tu crkavicu od grudnjaka. Ja ih ne smatram blagom. Jer me leti uništavaju, znoje se, smrde i kisele su i želim da ih nemam. Da nestanu. Da se samo ujutro probudim bez sisa. Ono, budim se, protežem se i napred nema ničega. Grudnjaci za te velike sise koštaju kao omanji plac.
Jer nemoš nosit svašta, mora taj teret da drži nešto, da se treger ne urezuje, da pokupi sve što treba.
Ne nosim grudnjak zbog javnosti, nosim ga jer mi treba graničnik ispod sise, graničnik između kože na sisi i kože ispod sise.
Kad sam kući, a leto je, gola sam ili u potkošulji samo i onda je stavim ispod sisa i onda ona tu radi posao koji treba da radi.
MENSTRUACIJA.
Ok, moja ne izgleda tako, ali menstruacije mnogih žena ispunjene su ulošcima, tamponima, troškom oko svega toga, tabletama, nespavanjima, pojačanim spavanjima, ograničavanjem same sebe, jer misli da ne može nešto ili stvarno ne može nešto da radi zbog menstruacije, menjanje navika oko oblačenja tih dana, manja produktivnost na poslu.
Ode na more, dobije mengu i vene u hladu 7 dana od 10 koliko traje taj odmor.
Neće na bicikl, ne može, žulja uložak.
Kupka. Oblozi. Grijanje. Leto, potparava se, ojeda, smrdi sama sebi i drugima, ne radi fizički, leži, pada, komira se. Neke i zlorabe to, neke ne. Hitna, injekcije, mirovanje, smirenje. A neće alternativu, jer naučena da ovako mora. I jebat je.
KONTRACEPCIJA.
Boga veka strah od trudnoće. Sada, nekad, nikad. Bi ona, ali ne bi sad, nije faks završila, a oće da se jebe, normalno, ima potrebe. Libido tera svoje, hormoni rade, sve normalno.
Pa onda mudrovanja oko kondoma, tableta, spirala.
Kondom je žulja, kondom ga žulja, pa se ona solidariše jer kako da se ne solidariše, pa alergija na lateks (kao da ne postoje drugi materijali u 21. veku), pa traženje opravdanja svih mogućih samo da ga ne koristi, pa nije to to, pa nije to to za stalnu vezu ili brak, to je za kad se skupiš s nekim subotom.
Pa spirale, hormonske, obične, uz doplatu, preko socijalnog, pa onda ta i ta ostala i uz spiralu trudna, pa stavi spiralu, ali telo je odbije, pa stavi spiralu, ali i dalje on vadi, jer se ona boji. Pa plodna 3-4 dana mesečno, što je mesec dana godišnje, a troši sve živo i uživa u nuspojavama.
On, baja, plodan od kolevke, pa do groba i ode u taj isti grob netaknut, bez nuspojava, bez trošenja ičega.
I sve tako. Stalno neki strahovi i blokade. Pa vadi pre kraja. Čijeg kraja? Ko vadi?
HORMONI.
Ciklus. Krug koji se vrti i vrti, vrti li se, vrti. Rast i pad nivoa hormona kojeg prate rastovi i padovi raspoloženja. Dlakavost. Inzulin.
TRUDNOĆA.
Ima dve vrste. Ona koja završi detetom. I ona koja završi.
Ako završi detetom, to se uglavnom dešava po bolnicama, u kontroliranim uslovima, moraš da slušaš, da pratiš upute, samo budi dobra i biće sve ok. Nije bitno šta bi ti, bitno je šta bismo mi, daj da te porodimo u našoj smeni da što brže završiš tu epizodu i da uživaš u bebici.
Epiziotomija. Bol. Šav. Peče kad piša. Upala. Sedenje nakrivo.
Ako se završi, ni tu se ne pitaš previše. Lezi, raširi noge, biće sve ok. Ni prva ni zadnja. Pa mora da boli, jebiga, i zub kad se vadi posle boli. Odspavaj i bićeš ko nova.
DOJENJE.
Od prvog plača, od prvog dana, do 6 meseci, do škole, do vojske. Nemoj javno. Slobodno javno. Mastitis. Ragade. Umor. Slabo mleko. Masno mleko. Prvo mleko. Dovoljno. Nedovoljno. Plače. Formula. Dodaj. Da li treba voda ili ne? Čaj? Grč.
CELULIT.
Mislim da niti jedna ženska karakteristika nije toliko kritikovana kao celulit. Toliko ga se napljuvao da mu se posvetilo više pažnje u javnosti nego fašizmu.
A celulit nikad nikog ubio nije. Super je kako se uhvate nečega što skoro sve imaju, pa udaraju po tome i stvaraju atmosferu nedostižnosti.
KOSA.
Taj navodno ženski zaštitni znak. Farbanje. Pramenovi. Balajaži i ostalo. Maske. Emocionalno vezivanje za krajeve dlake. Trauma od frizerke koja odreže ‘previše’. Frizure razne.
Zračenje. Kemoterapija. Opala kosa. Perike na račun zdravstvenog.
Jer nije prijatno da ćelava žena hoda javno i okolo. Smeta. Nije javni prostor njen.
ČUVANJE I ČAST.
Pokrij glavu. Ne izazivaj. Čuvaj se. Čuvaj čast. Nevinost čuvaj. Nemoj nekim svojim delom terati da neko pomisli na nešto loše s tobom.
Miomi. Polipi. Ciste. Upale. Gljivice. HPV. Endometrioza. Policistični jajnici. Nastavite niz, ne bilo vam teško.
Onda se nađe u procepu između navedenoga i očekivanoga. Jer takav je život.
Onda je na njoj da pomiri ta dva, zapravo, uklanjajući jedno. Hormonska dlakavost s jedne i insistiranje na glatkoći s druge strane.
Menstruacija s jedne i vožnja bicikla s druge strane.
Ogromne sise s jedne i društveni pritisak da sise ne vise u javnosti s druge strane.
Dojenje kao najbolja hrana za bejbija s jedne i umor i pun kurac svega s druge strane.
A vi, muškarci, kako ste?
Autor: Dragana Stojić/LOLA Magazin
Dodaj komentar