Na adresi Svetozara Miletića broj 113 u Mošorinu, selu nadomak Novog Sada već pet godina dopunjuje se, ali i piše novo poglavlje srpske arhitekture. Arhitektica Dragana Kojičić sa svojom ekipom, sastavljenom od prijatelja sa svih strana obnavlja kuću staru više od veka po principima zemljane arhitekture.
– Prednosti zemlje kao materijala su mnogobojne. Dugoročno je jeftinija, može se koristiti više puta, ne ugrožava okolinu, a u skladu je sa nacionalnim nasleđem, budući da se objekti rade onako kako su se radili pre nekoliko vekova – Dragana započinje priču.
Ova Novosađanka završila je arhitekturu, i nakon praksi i usavršavanja po različitim delovima sveta – Siriji, Ruandi, Španiji, Portugaliji, Francuskoj zainteresovala se za ovakav princip gradnje i vratila u zavičaj, da ovde primeni svoje znanje. Interesantno je da je kuću u Mošorinu, budući Centar zemljane arhitekture u Srbiji, kupila zahvaljujući parama koje je dobila na konkursu magazina Cosmopolitan. Drugarica iz škole dovela je jednom prilikom u Mošorin, gde joj se svidelo, te je godinama kasnije rešila da svoj san o Centru za zemljanu arhitekturu ostvari upravo ovde. Ideju je dobila od profesora i mentora sa Univerziteta u Gernoblu, koji su kupili staru kuću u Francuskoj i započeli proces obnove po principima zemljane gradnje. Te davne 2011. godine na konkursu je dobila 5 hiljada evra, ali to nije ni blizu bilo dovoljno da se ispune sve zamisli. Kuća u Mošorinu izgrađena je 1912. godine, a kada je Dragana započela proces obnove, pojavili su se finansijski problemi. Novac od konkursa bio je dovoljan samo za kupovinu kuće, a od njega se nije moglo ulagati i napredovati. Usledilo je period neumornog učešća na konkursima, od kojih je dobijala simbolična sredstva i rad na kući je slabo napredovao.
Uporedo sa radom na kući, Dragana je održavala radionice (MORA – Mošorinska omladinska radna akcija) gde se trudila da svoje stečeno znanje prenese svim zainteresovanim, a zajedničkim radom na kući polaznici radionica kroz praksu su učili na najbolji način. Činjenica je da u Vojvodini postoji veliki broj kuća građenih od zemlje, koje propadaju nagrižene zubom vremena, a da gotovo ne postoje ljudi koji znaju na koji način raditi na tim kućama i čuvati njihov istorijski identitet, istovremeno i bogato nacionalno nasleđe.
– Ideja koja se krije iza radionica je dvostruka: s jedne strane, da ljudi nauče na koji način treba raditi na ovim objektima, kako bi ih očuvali u njihovom izvornom obliku i poštujući materijale i tehnike, a sa druge – unaprediti ih i prilagoditi savremenom načinu života, ali opet koristeći prirodne i lokalno dostupne materijale – priča Bojan, Draganin muž, istoričar umetnosti, zaposlen u Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Zrenjaninu. On je nakon što je upoznao Draganu zavoleo celu priču o zemljanoj arhitekturi i krenuo da svaki trenutak svog slobodnog vremena prvodi u Mošorinu.
Ove godine već je održano nekoliko radionica, pretežno ženskih zahvaljujući projektima Radionice i Graditeljke (podržanih od strane Rekonstrukcija ženski fond i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture) čiji je cilj bio da se pronađu čuvarkuće, žene koje su čuvale i održavale domaćinstva po vojvođanskim selima, a da se njihova znanja sačuvaju od zaborava i istovremeno poduče nove, koje će nastaviti tradiciju. Upravo je završena trska radionica (sledi nastavak za sve zainteresovane), a radionica za izradu peći biće održana u julu. Radionice su vremenom prerasle u svojevrsnu letnju školu arhitekture, a kuća iz dana u dan, iz radionice u radionicu, polako dobija obrise budućeg Centra za zemljanu arhitekturu.
– Udahnućemo život ovoj kući, restauriraćemo sve što ima vrednost, svaki detalj od vrata, prozora do kapije, rekonstruisaćemo originalne zidove, krov i tavan, a kada završimo ova kuća biće jedan moderan i funkiconalan objekat – objašnjava on.
Draganina priča i ideja u vezi sa kućom proširila se regionom. Od početka rada na kući, mnogo ljudi sa svih strana sveta prošlo je kroz njene radionice, a ljudi su učeći nešto novo sklapali prijateljstva za ceo život. Rađale su se ideje i družina se širila.
– I kada je bilo teško, nisam imala nameru da odustanem. Divno je kad gledaš kako ni od čega praviš nešto, a ljudi su ti koji su svojim rukama ostavili trag na tome i svi smo se sprijatelji, a to je najlepše u celoj priči – navodi ona.
Tokom rada na kući korišćeni su različiti principi i prirodni materijali – zemlja, trska, slama… Otkada su prvi put kročili u kuću, Dragana i ekipa su mnogo toga uradili. Napravljeni su novi zabati od zemlje i trske, promenjeni svi podovi, izbijena i napravljena nova vrata po uzoru na stara, jedan zid u potpunosti izgrađen od balirane slame, a pojedini izolovani panelima od trske, restaurirani svi prozori i vrata i postavljena nova, ojačane grede, urađen toalet, napravljene peći i još puno toga. Restaruraciju drveta radi Gorjana Ponjević Ballani koja svojim zlatnim rukama ovim predmetima vraća stari duh. Radom na staroj kući svakodnevno se otkrivaju različite tajne koje govore više o načinu života u prošlosti.
– Dok sam restaurirala vrata, pronašla sam kartonska slova koja ispisuju ime prethodnog vlasnika sa početka prošlog veka sakrivena u drvetu, koja su na tom skrivena od pogleda stajala toliko dugo, što nam je bilo naročito zanimljivo – priča Gorjana.
Kuća je trenutno u fazi menjanja krova i postavljanja novog, od trske, za koji su zaduženi majstori iz Belog Blata, jedni od retkih koji se ovim bave. Osim već navedenih prednosti, još jedna vrlina kuća od zemlje jeste odlična termoregulacija prostora. Zahvaljujući zemljanim zidovima i podovima, ova kuća će čuvati unutrašnju toplotu, a u vrelim danima klima neće biti potrebna. Ako ste ikad letnje raspuste provodili kod baka na selu, sigurno vam je poznato kako je u starim kućama uvek prijatno.
Budući da je kuća prilično velika, ima četiri velike prostorije, menjanje podova bio je veliki poduhvat.
– Iskopali smo provobitni zemljani pod, 40 centimetara duboko, preko toga ide sloj krupnog šljunka (hidroizolacija), pa poseban sloj zemlje pomešane sa slamom, koji pruža odličnu termoizolaciju. Ostalo je još da stavimo završni sloj posebne mešavine zemlje, pa nakon toga laneno ulje i vosak koji će kada se završi izgledati kao mermerni pod – objašnjava Bojan.
Još puno posla čeka ovu kuću, a njihove procene su da će do 2020. godine biti kompletno završena. Zainteresovani mogu priču o zemljanoj arhitekturi pratiti na Draganinom blogu zemljanaarhitektura.com, gde možete pronaći sve potrebne informacije i način prijavljivanja za ove zanimljive radionice.
Dodaj komentar