Magazin

Havariju na železničkoj stanici u Sremskoj Mitrovici platiće penzionisani radnik

hodnik u objektu zelezničke stanice

Štetu koja se krajem januara dogodila u jednoj od čekaonica na sremskomitrovačkoj Železničkoj stanici, kada se obrušio deo plafona, po svemu sudeći, platiće penzionisani radnik Jakob Cingeli u čijem kupatilu se desila poplava.

Prilikom adaptacije zgrade u koju je uloženo 33 miliona dinara, nisu sanirani vodovod i kanalizacija u celom objektu, kako su te 2019. preneli mediji. Kako se uverila i autorka, ni hidro, niti termo izolacija nisu svuda postavljeni.

– Vidite i sami, nije urađen ni pod hodnika koji koristimo mi, bivši radnici ovog preduzeća, a da ne govorim o vodovodnoj i ostaloj sanaciji. Kada sam video da popločavaju terasu, pitao sam nadležne, da li će uraditi i hodnike, a oni su odgovorili da ukoliko ne platimo ostaće beton. Inače, mi smo samo korisnici, a ne vlasnici stanova – kaže za „Luftiku“ Cingeli i dodaje da su zamenjeni samo prozori i to da bi zgrada spolja izgledala lepo

Prema njegovim rečima, u kupatilu gde mu stoji mašina za veš, pojavila se voda, koje nije bilo mnogo.

– Prosto je neverovatno da je to malo vode izazvalo takvu štetu. Da je objekat dobro urađen, to se ne bi moglo dogoditi – kaže nesretni penzioner na čija pleća je pala i ova muka, ali napominje da nije stručan i da to ne tvrdi nego samo pretpostavlja.

S druge strane šef stanice Saša Marković kaže da je izdao nalog za saniranje male čekaonice u kojoj se dogodila havarija.

havarija

– Zaključali smo je i obezbedili. Srećom, nikoga nije bilo u čekaonici kada se desila nezgoda, tako da nema povređenih – kaže Marković, napominjući da očekuje da će oštećen plafon uskoro biti vraćen u prvobitno stanje.

U međuvremenu, retki putnici koji čekaju vozove (kao da „čekaju Godoa“, pr.autora) koji kasne ne nekoliko minuta, nego sati, smrzavaju se u velikoj čekaonici u kojoj je ostavljena visoka tavanica, kakva je i bila u izvornom stanju.

Inače, pokušaj da dobijemo odgovore od direktora Sektora za nekretnine „Infrastrukture železnice Srbije“ ad (IŽS), završio se neuspehom. Upućeni smo na izvesnu gospođu Vanju Jevtović, osobu ovlašćenu za postupanje po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Odgovor na pitanje, da li ovo preduzeće ima Ugovor sa nekom od osiguravajućih kuća, kao i mnoga druga nismo uspeli da dobijemo…

Nevična u građevinskim poslovima, naivno verujem da je zaista za adaptaciju utrošeno skoro 330 000 eura. Međutim, nije mi jasno zašto iz džepa svih građana Srbije (ni)je? osiguran objekat u koji je uloženo toliko novca.

Spolja gladac, iznutra jadac

Železnička stanica u Sremskoj Mitrovici prvi je železnički objekat izgrađen u Srbiji nakon završetka Drugog svetskog rata.

Stanična zgrada je u potpunosti rekonstruisana i dobila je novi i funkcionalniji izgled nego ranije, navodili su, između ostalog na sajtu Akcionarskog drušva 2019. „IŽS u ovaj posao uložila je oko 33 miliona dinara. Reč je o najvećoj pojedinačnoj investiciji u uređenje staničnog objekta u ovoj godini. Tokom radova na objektu je zamenjena fasadna stolarija i bravarija, a uređena je i fasada sa osvetljenjem, unutrašnje uređenje vestibila (predvorja), svečane sale , ali i službenih prostorija.

Postavljene su elektro, gromobranske i komunikacione instalacije. Sanirani su vodovod i kanalizacija, hidro i termo izolacija, krovna konstrukcija i zamenjeni su oluci. Urađena je protivpožarna zaštita i parterno uređenje. Postavljena je i rampa za invalidska kolica. Prilikom samog uređenja stanice IŽS vodila je računa o tome da bude zadržan osnovni izgled zgrade, u nastojanju da Mitrovica dobije moderan objekat“…

1937. godine prosečna brzina 122, a 2022. jedva 40 km/h

Sredinom tridesetih godina prošlog veka, za vreme Kraljevine, državne železnice imale su i neobičnu parnu lokomotivu koja je zbog velike brzine nazvana „Leteći Beograđanin“. Proizvedena je u Berlinu, ali su joj domaći stručnjaci promenili prvobitni izgled i poboljšali aerodinamiku.

Na prvoj, probnoj vožnji u oktobru 1937. godine, na relaciji od Beograda do Zagreba, ova lokomotiva je ostvarila prosečnu brzinu od 122, a na pojedinim deonicama išla je i neverovatnih 146 kilometara na sat. U 2020. godini u Republici Srbiji prosečna brzina iznosila je 42 km/h.

Zbog sve učestalijih krađa najrazličitijih železničkih infrastrukturnih delova, u Sremu su ove i prethodne godine, prekidi u voznom saobraćaju, iznenađenje samo za neupućene. Od Sremske Mitrovici do Šida putuje se ponekad i duže od tri sata. Dešava se da vozovi uopšte ne saobraćaju.

OGLAS

15 Shares
Share via
Copy link