Ekološki problem u Srbiji je stvaran i hitan, potrebno je osvestiti svakog građanina

Promocija programa platforme „Zeleni talas“ odražana je sinoć (30. marta) na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Platformu su pokrenuli brojne ekološke organizacije i aktivisti u cilju očuvanja zaštite životne sredine i prirodnih dobara.

Podsetimo, „Zeleni talas“ je zatražio moratorijum na izgradnju četvrtog mosta u Novom Sadu, do 16. septembra 2022. godine, kada će se Bernska konvencija izjašnjavati o navodima žalbe koju je predala organizacija Svet i Dunav.

Zaključkom Vlade Republike Srbije, izgradnja pomenutog mosta je proglašena je projektom od nacionalnog značaja. Kako navode iz ove platforme, na taj način je prekršeno pet zakona i Ustav Republike Srbije, te su pred Ustavnim sudom pokrenuli Inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti, a pre toga podneli i ustavnu žalbu.

U sklopu programa održana je projekcija filma „Reke žedne slobode“ autorke Dragane Božinović, kao i tribina „Javni interes u raljama politike“.

Derivacione elektrane imaju poguban uticaj na život meštana i životnu sredinu

Kako je pre projekcije filma, pred punim amfiteatrom Departmana za biologiju objasnila Božinović, inspiraciju za pomenuti film pronašla je upravo u žiteljima sela na Staroj planini koji su ostavljeni na cedilu da se bore protiv malih hidroelektrana koje im ugrožavaju život.

Film praktično predstavlja svedočenja ogorčenih ljudi koji naseljavaju ovaj siromašan planinski kraj, a njihova borba protiv malih hidrocentrala traje više od pola veka. Opisuje situaciju u Rakiti, za koju meštani tvrde da nikad nije bila gora, dok se vlast oglušuje na apele građana da se zaustavi njihova gradnja.

Kako je poručeno u filmu, priroda je uvek na udaru kapitala, a pored ugrožavanja života meštana Stare planine, derivacione elektrane imaju izuzetno poguban uticaj na životnu sredinu i uništavanje reka.

– Učesnici ovog filma mogli bi da inspirišu studente, mlade pre svega, jer smo potpuno odvojeni od ovakvih primera, koji su izuzetno značajni za čitavo nacionalno biće. Ja sam htela da prenesem njihovu priču, kako bi mogli da upijate njihovu blagost i čvrstinu. Svi možemo da pomognemo, moramo biti solidarniji, jer će doći u svačiju kuću i po svačiju vodu – poručila je Božinović nakon projekcije.

Izgradnjom mini hidroelektrane u selu bi reka praktično presušila, ugrozila bi nam živote

Posle projekcije usledila je javna tribina koja se bavila pogubnim uticajem politike na javni interes.

Okupljenima su se prvo obratili Sanela Jovanović i njena ćerkica Lena, akterke filma i žiteljke sela Janja na Staroj planini.

– Treba da se čuva reka, svi treba da budemo dobri prema prirodi, jer je ona dobra prema nama. Bez prirode ne možemo da živimo, bez kiseonika. Ne verujte što kažu na vestima, jer ništa nije tačno – poručila je mala Lena, pokazujući da još uvek ima nade za mladost u Srbiji.

Njena majka Sanela, koja je predstavljala Savet 39 mesnih zajednica na Staroj planini, poručila je da moraju da istraju u zajedničkoj borbi protiv mini hidroelektrana. Dodaje da bi njenom izgradnjom u selu reka praktično presušila.

– Ne bismo imali vode da zalivamo bašte, da se bavimo stočarstvom, bili bismo jako ugroženi njenom izgradnjom. U čitavu priču su nas uveli Temštani, koji se dugo godina bore i puno im hvala podršci. Pojedinac može jako malo da učini, ali podrška sa strane jako puno znači. Puno je ljudi koji se bave zaštitom životne sredine, ali je jako teško prepoznati one prave. Jako malo ljudi je ostalo na selu – poručila je Sanela.

Najobrazovaniji odlaze, ključno je probuditi svest i nadu kod mladih

Slobodan Marković,  profesor na PMF-u u Novom Sadu i dopisni član SANU, poručio je da je kriza našeg društva izuzetno duboka, a da nije zaobišla ni akademsku zajednicu. On se dotakao problema odlaska mladih, najobrazovanijih ljudi, u inostranstvo, kao i da je neophodno raditi na promeni situacije.

– Deca se već od prvog razreda srednje škole opredeljuju za Kembidž, Oksoford ili neki od prestižnih univerziteta u svetu. Mi smo toliko „bogata“ nacija da školujemo decu koju ćemo da prodamo kao polu-proizvod. Kao jabuku umesto kompota. Dok god je takvo stanje, mi ne možemo da se puno nadamo. I pored toga, postoje, nažalost, neki ljudi koji su preuzeli ulogu institucija – rekao je Marković.

Marković ističe da borba žitelja Temske i drugih mesta na Staroj planini ne sme da ostane zapamćena samo po herojskom otporu ovih ljudi, već da treba stvoriti održiv okvir za normalan život.

– Problem je što smo izgubili nadu i veru da mi možemo nešto da promenimo. Ovi divni ljudi sa Stare planine, pritisnuti egzistencijalnim problemima, odlučili su da ipak tako stari i ponosni ne dozvole da ih više iko ponižava. Mislim da treba raditi na buđenju svesti mladih. Poslednje što treba da umre nada, nek svako od nas uradi ono što može, promena će se sigurno desiti – poručio je Marković.

Neophodno je planiranje održivog razvoja, ali uz funkcionalne institucije

Profesor Petar Đukić istakao je da je moguće planirati razvoj koji če u nekoj meri popraviti devastiranu prirodnu sredinu.

– Mi koji se bavimo održivim razvojem pokušavamo da nađemo tu kopču, koja će ostaviti međugeneracijsku pravdu, da živimo bolje, a da ne uništimo budućnost narednim generacijama. Stanje životne sredine treba da popravljamo koliko je moguće, ili da ga održavamo prihvatljivim za nas i za budućnost čitave planete. I na kraju da imamo ekonomski, ekološki i socijalni interes i što je najvažnije – institucije.

Poseban naglasak Đukić je stavio upravo na pitanje postojanja funkcionalnih institucija.

– Ako ne funkcionišu institucije, sve je uzalud. Kad u društvu funkcionišu ustanovljena pravila igre, logika nečega što je dobro za društvo, to garantuje normalan život. Dok nemate odgovarajuću Vladu, policiju, pravosuđe, podelu vlasti, ni institute koji istražuju životnu sredinu, nikad nećete imati projekat na Staroj planini koji ima sluha da očuva prirodu – poručio je Đukić.

U kontekstu narušavanja prirode i životne sredine Đukić je spomenuo i problem nelegalne gradnje na Kopaoniku i Avali, koje je nazvao primerima loše prakse koji ne smeju da se dešavaju u zaštićenim područjima.

– Na 1.985 metara, na Suvom rudištu, nalazi se građevina za koju je odgovarajuće ministarstvo donelo odluku o uklanjanju 2018. godine. Međutim, kada je pokašano njeno uklanjanje, pojavili su se aktivisti vladajuće stranke i nisu dozvolili da se postupak sprovede. Policija navodno nije mogla sa njima da se izbori. Ako nemate nezavisnu policiju, sudstvo i državu – onda ništa nećete uraditi – ističe Đukić.

Lokalne vlasti se ponašaju kao poslušnici investitora, ne mare za prirodna dobra

Danijela Stojković, iz udruženja „Sveti Dunav“ i građanske inicijative „Dunavac-Šodroš“ bavi se Dunavom preko tri decenije i praktično je svoj život vezala za ovu reku.

– Pre dve godine uključila sam se u odbranu poslednje prirodne oaze u Novom Sadu, područja Kameničke ade, Dunavca i Šodroša, na kojem je stanište preko 200 zaštićenih zaštićenih vrsta. Pored toga, taj predeo predstavlja prirodnu zaštitu od poplava. Novi Sad je imao velike poplave, poput onih iz 1965, ali i 2014. godine, koje očigledno nisu bile dovoljne opomene – rekla je Stojković.

Ona je naglasila da u gradu trenutno vlada urbanistički haos, kao i da se uništavaju se prirodna javna dobra. Ističe da je najmanji problem što se otima od ljudi, a pravi problem predstavlja uzurpacija prirode.

– Radi se o ogromnoj gramzivosti određene grupe investitora, a lokalne vlasti se ponašaju kao poslušnici i popuštaju pred sve većim njihovim apetitima. Iz tih razloga je ovo područje potpuno ugroženo, iako ima malu zaštitu kao značajno stanište strogo zaštićenih vrsta – istakla je Stojković.

Ona takođe ističe nefunkcionalnost domaćih institucija, uprkos brojnim upućenim apelima, žalbama i inicijativama, nakon usvajanja nacrta izgradnje četvrtog mosta u gradu.

Navodi da se ne protivi izgradnji novih mostova, ali na prikladnijem mestu, dodajući da na potezu od Novog Sada do Bačke Palanke ne postoji ni jedan most, već su deca primorana da prelaze reku skelom.

– Podneli smo ustavnu žalbu jer smo uočili puno nepravilnosti i puno nezakonisti, a naišli smo na ćutanje osnovnog suda. Podneli smo Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode inicijativu i sa drugim organizacijama. Ta inicijativa je stručan rad koji govori zašto je neophodno da se očuva Dunavac, Kamenička ada i Šodroš. S obzirom da niko nije ragovao na ustavnu žalbu, podneli smo i ustavnu inicijativu – objasnila je Danijela.

Pokušaj alarmiranja međunarodne javnosti, zatražen moratorijum gradskih vlasti na izgradnju mosta

U svojoj borbi za očuvanje ovog područja pokušali su da alarmiraju i međunarodnu javnost, u ime građana Novog Sada. Od Internacionalne komisije za zaštitu reke Dunav dobili su odgovor da je cela stvar nacionalno pitanje i da ne žele da se mešaju.

Sledeći korak je bio upućivanje žalbe Bernskoj konvenciji.

– Zakazano je saslušanje u Strazburu 15. i 16. septembra, a od naše Vlade je zatraženo da do 15. jula priloži izveštaj, da se praktično odradi mini monitoring nad zaštićenim područjem. Tražili smo od gradskih vlasti potpuni moratorijum na radove na Kameničkoj adi, Šodrošu i Dunavcu – rekla je Stojkovićeva.

Ona ističe da su ekološki aktivisti pokušali da utiču na donosioce odluka prilikom usvajanja Gradskog urbanističkog plana, te da su sa desetak organizacija prikupili preko 15.000 potpisa građana. Od tog broja primedbi usvojeno je možda deset i po, a ostale su generisane na broj oko 170.

– Nemoguće je da jedno vodoprivredno preduzeće odobri stambenu komercijalnu izgradnju na plavnom području. Nemoguće je da se u GUP-u nađe iscrtana stambena zgrada na plavnom području. Pre toga treba izgraditi obaloutvrdu, te potpuno izmeniti fizički izgled obale, sa poznatim scenarijem „zatrpavanje opasnim materijalima“  – izjavila je Danijela.

Stojković ističe da čitav postupak predstavlja pokaznu vežbu do koje mere se trenutno zanemaruje i nipodaštava učešće javnosti u donošenju ovako važnih odluka.

– Apelujem na mlade da dele vesti i informacije. Imamo 12.000 članova u Fejsbuk grupi Dunavac-Šodroš. Nažalost, većina ima preko 50 godina, nedostaju nam mladi ljudi za koje sve i radimo. U stanju opšteg globalnog haosa sve se više oduzima od prirode. Ne popuštamo, borićemo se do poslednjeg dana – završila je Stojković.

U Srbiju dolaze najprljavije tehnologije, dišemo zagađen vazduh – oguglali smo na stanje šoka

Dragana Božinović, autorka filma i osnivačica „Zelenog talasa“, poručila je da održivi razvoj nećemo ni dočekati, ako ne počnemo brzo da razmišljamo. Dodala je da u Srbiju dolaze najprljavije tehnologije, dok iz zemlje odlaze pamet i znanje, naglašavajući da mladi moraju da se aktiviraju.

– Mladi ljudi vrlo često nemaju iskustva i ne mogu da procene svoju snagu. S jedne strane suočeni su sa opštim konformizmom, a sa druge strane totalnim nepoštovanjem ljudi. Uvek se borba svede na nekoliko pojedinaca, koji ju sami iznose, dok drugi, nezainteresovano posmatraju. Ako mislite da će neko drugi doći da uradi nešto dobro za vas i ovu zemlju – neće, i nikada nije – poručila je Dragana okupljenim studentima.

Dodaje da se mnogi u ekološku borbu uključuju u ekološku borbu sa neiskrenim ciljem, radi prikupljanja medijske pažnje i trgovine uticajem. Božinović ističe da je osnovna ideja „Zelenog talasa“ da se raspravlja o temama, a ne o ličnostima. Zasad su napravili Deklaraciju o regionalnoj saradnji zaštitatra prirode, koju su potpisale 63 organizacije, uz potpisivanje etičkog kodeksa.

– Ovo su poslednji izbori koje imamo. Oni su došli po sve, sledeći korak je da će vam ući u kuće. Prelazi se preko zakona kao da ne postoje. Posledice su strašne već sada, a kamoli za nekoliko godina. Govorimo da su Beograd i Novi Sad bili među prvima na listi najzagađenijih gradova na svetu – mi smo oguglali na stanje šoka! – završila je svoje obraćanje Božinović.

Za više informacija o ovom problemu i načinu kako se možete uključiti u ovu inicijativu, posetite sajt Zeleni talas.